Student
o "vidicima"
Poznato je da su sadašnji »Vidicd« ргоizašli iz »carskog reza« načinjenog na гашј ш »Vbdicima«. Sada se, međutim, pokazuje da je rezultat te operetske operacdje upravo tragičan: preminula majka, ostalo mrtvorođenče. Prizemnom igrom razbijena je generacdja koja je bila na najboljem putu da, vođena m> vim afinitetima i zasnivajući nov sistem vrednosti, oformd novu orijentaciju u okvirima naše literature. Ta generacija kao da je bila odstranjena iz »Vidika« zato da bi odmah i formalno bila priznata primanjem u Udruženje književnika. Za ovu dogodovštinu odgovornd su predsedmk i čalnovi Saveta lista, Univerabtetski odbor i pojedini Ijudi koji su vukli konce iza zavesa i tuđih leđa. Postupcd svih tih Ijudi naneli su ozbiljnu štetu demokratskom duhu Undverziteta. Nabrojaou ovde niz akata bahatosti i samovolje koji su logično sledili ovakvom »ustoličavanju« uredništva: l. U urednLštvo je priman, iz njega istupao i vraćao se u njega Boško Ranisavljević, po samovolji glavnog urednika i vlastitoj. 2. U Uredništvo je bio primljen i kasnije odstranjen iz njega po »istom postupku« Vidosav Stevanović. 3. Na isti način pozvan je i primljen u uredništvo Adam Puslojić, član randjeg uredništva, prethodno elimin'ean sa ostalim clanovima fce navodno »nesposobne« ekipe. Da bi stvari bile još komplikovanije, on je u međuvremenu odbk) da potpiše jedan broj lista. 4. Tehničkog uređivanja lista poduhvatili su se u tom intervalu: Rade Bakič, Veselin Kovačević, Dušan Petričić, pa ponovo Veselin Kovačević, i Radoje Kavedžić. 0 svemu tome ne postoje pismene odluke, obaveštenja ili bilo šta drugo kod Univerzitetskog odbora, Saveta lista ili ma kog drugog fonima odgovornog za rad »Vidika«. A ne шоgu ni da postoje, s obzirom da su o tome odlučivali jedan (glavni uredn ; k »Vidika«) Ш, naj više, dva do tri »autoriteta«. 5. 0 primanju tekstova i svemu ostalom u Vidicima je odlučivao isključivo glavni urednilk. Princip p>ostojanja urednika za pojedine oblasti, koji je obećavan pri formiranju uredništva, time je očigledno, izneveren. Urednici »Vidika« dublirali su i statirali u režiji glavnog urednika. 6. Oko pola godine »Vidici« nisu prodavani u imutrašnjost zbog »neodgovornosti odgovornpg urednika«, kako je to formulisao Ilija Moljković. Jasno je ko je time ošećen ali se iz toga jasno v'di i stav i nivo interesovanja glavnog i ostalih urednika za posao za koji su bili plaćeni i odgovorni. 7. Nagomilana remitenda (nekih 6-7 brojeva). odnosno više stotina primeraka lista ba-
ceno ie na smetlište. Ilustrujući nivo kulture urednika ovaj gest ukazuje i na njihovu ргеduzimljivost i reformatorsko spasilačku misiju, jer su tom pril kom pored ritentnih primeraka starih brojeva bačeni primerci najnovijih brojeva. 8. Eđicija »Vidici« posebno je bolan problem. Njen redakcljski odbor formiran je od članova uredništva »Viđika« i još ponekog, tako da se ona pretvorila u privatnu edioiju, baš ikao što su i »Vidici« postali privatan list. Ne postoji nikakav dokument (koliko je poznato) 0 radu redakoijskog odbora, eventualnim recenzijama i obrazloženjima na ponuđene ili primijene knjige. Iz toga se vidi da Je to divlji i privatnd redakcijski odbor u čijem »radu« ni[e postojao ni minimum izdavačkih prin с|ра i demokratije, baš kao ni minimum kriterijuma. Ko je time oštećen? —• Univerzitet, koji za svoj novac niie dobio najbolje što se raoglo dobiti, i niz mladih autora prema kojima je postuoljeno s nipodaštavanjem, sidedžijski i prostački. 9. Redakciju »Vidika« čine Ijudi kojd već џо dinama nisu studenti, ili ako to nekd od njih рго forma i jesu, onda nemaju ničeg zajedmčkog sa duhom i kretanjima na Univerznitetu. Ti Ijudi su neđavno sasvim ozb'iljno, vodild akciju da pojedind članovi redakciije stupe u stalni radnd odnos i počnu da stiču penzijski staz vodeći jedan stuđentskd list! 10. Pošto do sada nd od koga nije dobilo lekciju o Ijudskosti i svojoj pravoj vrednosti, nastavljajući sa gaženiem demokratskog duha Undverziteta i negirajući svaku odgovonost pred javnošću uredništvo »Vidika«, odnosno glavm urednik i pojed ni urednici, u neronskocezarskom stilu nastoje da nametnu, odnosno, »postave« svoie »naslednike«, obilazeoi ovog puta forume, tribine, volju svoiih čitalaca i saradnika koji su najpozvaniji da o tome odluče, tj. zaobiilazeći celokupnu javnost univerziteta. Za sve ovo pre svega su odgovomi glavni 1 odgovomi urednik, ostali urednici »Vidika«, Univerzdtetski odbor i savet lista. Sve dosad pobrojane greške nisu samo greške formalne već i etičke prVode. Međutim, odnos nrema saradmcima. oboležen cinizmom, neodgovomošću, nestabilnošću i nedostatkom kriterijuma najveća je greska
ovog uređmštva. On prevazilazi svc što je bilo kog mladog stvaraoca moglo da zadesi u bilo kojoj drugoj beogradskoi redakciji. O tome mogu da svedoče pojedind saradnSci kojd su to s posebnom težinom osetili. NEISPUNJENA OBECANJA Preuzimajuči kormilo Vidika Nikola Višnjić je obećao u jednom intervjuu da će Vid : ci bžti okrenutd novim vrednostima koje nose obeležje trainosti i kritičkoj revalorizaciji dela prošlosti. Mi, međutim, sada možemo da zaključimo da od svih tdh lepdh obečanja mje ostvareno baš n'šta. Koga su »Vidici« zaista podržali Ш negirali, koju su akdiju koja bi odjeknula u našoj kulturaoj javnosti poveli? Podrška koju su »Vidici« ponekad i pružali bila je prožeta dvoliionošću. To je. slučaj sa Petrom Gudeljem, Milanom Milišićera, Predragom Cudićem, Mitkom Madžunkovom, i drugima. »Vidici« su objavljivali njihove tekstove i tekstove o njima a zatim su (poslednjoj trojici) odbili knjige a objavili knjige dvojice Ijudi koji s Undverzitetom nisu dmali baš ništa. Oitav ndz mlađih stvaralaca sa imiverziteta, odnosno i čitav niz raznovrsnih tendencdja nisu uopšte dobile, ili nisu dobile pravo mesto na stranama »Vidika«. Uredndštvo »Viidika« držalo se u svemu tome učmalo, malograđanski, po strani. »Vidici« su tavorili obuzeti samozadovoljstvom d sitni-
čavosću, Akcije pojedinca gubtle su se u svemu tome. Autontet uredn'ištva počivao je na beskrajnom samozadovoljstvu i tekstovima, ko je su urednici objavili u vlastitom listu, i eventualno, u »prijateljskoj kući«, na stranama »Studenta«. I ti urednici koji su se zatvorili u »Vidike« i izolovali od tržišta vrednosti i otvorenog bojnog polja kreaclje trebalo je da odlučuju o tekstovima Ijudi ođ kojih su se mnogi dokazali na sasvim suprotan način. Intelektualni ugled glavnog urednika »V5dika« počiva, za poslednje dve godine, na tri objavljena članka (oba u »Vidicima«) odnosno na šest šlajfni teksta. A on je odlučivao o stotinama tekstova desetina autora ,i rešavao o njihovoj sudbini! ZAKUUČAK Da se ovakve apsurdnc dogodovštine ne bi ponavljale, predlažem da jednom zauvek razbijemo okloo nrivatnosti i zatvorenosti »Vidika«. Da se »V : dici« u potpunosti uključe u najsvežija strujanja u kultumom životu Univerziteta. Da bude izabrano novo uredništvo i da ga izaberu saradmoi, čitaoci »Vidika«, audotor'ljum ove tribine i predstavnici Univerzitetskog odbora. Da uredništvo übuduće odgovara za svoi rad ne samo Univeraitetskom odboru, već i da javno polaže račune saradnic’ma i čitaocima, u određenom itntervalu, takođe ргеко ove univerzitetske tribine. Da se izabere novi Savet »Vidika«, s obzirom đa se sadašnji nije sastao ima već dve godine. Da se nrecizira koje ko i koliko dugo može da se bavi uređivaniem jednoe ovakvog lista. Da se nastavi disku sija o »Vidiciraa« i svrsi njihovog postoianja. Da se na stranama »Viđika« nađu vrednt tekstovi svih mlnđih autora sa Univerriteta a tek onđa prevodi, odnosno. da se na niima ogledaju sva, оа i međusobno sunrostavliena nastojanja. Da u novom uređništvu svaki uredrrik snosi ođgovomost za svoiu oblast. Da se o svemu ovome obavesti javnost Univer/iiteta, svi forumi odeovmi za kultuma zbivanja na m’emu i rektor. Da budn obaveštene o svim oobroianim neeativnim činjerrcaraa, da ih ргоdiskutuju i oo potrebi pozovu knvce na odgovomost njihove partiiske organizaciie. Upozoravamo da sve ovo ш u kom neće ostati u mzmerama bure u čašl vode i iza zidova fakulteta. Pozivam sve odgovome i zainteresovane da o svemu dobro razmisle i prime punu odgovornost za sve što se dešavalo kao i za ono što će se dalje dešavati. SRBA IGNJATOVIĆ, SARADNIK »VIDIKA« Sa sadržinom teksta saglasiii su se potpisujuči original 1. Dragomir Braiković, saradnik »Vidika« 2. Predrag Čndić. saradnik »Vid;ka«, 3. Radonvir Putnik, sarađmk »Vidika« 4. Sava Dat’tović. sarađnik »Dela« 5. Vorislav Donić. saradmk »Vidika« 6. Radomir Andrić, saradnik »Viđika« 7. Smćko Lorfrer, urednik snlitsko«r »Vidika« 8. Miroslav Maksimović, saradmk »Теlеггата« 9. Radoslav Mirosavljev, saradn’k »Vidika« 10. Ibrahim Hadžić, saradnik »V'dika« П. Ratomir estradn« nmetnik 12. Branislav Prelević. saradnik »V^%a« 13. Branislav Marknvić. stndent АТЛЈ 14. Rad 'slav T r k”Ha, akademslđ slikar saradnik »Vidika« 15. Milan Bulatović, voditelj filmske tribine Doma omladine . . 16. Radivoie Cvet : ićanin, saradnik »Viddka« 17. Ranko Mitrorić. saradnik »Vidika« 18. Mileta S. Kostić. student ALU 19. Rađomir Ra.iković, saradnik »Književnih novina« i »Dela« 20. F.lvira Raiković. saradnik »Studenta« 21. Duš«n Stoianović, student svetske kniiževnosti 22. Codomir Mirković, saradnik »Dela« б »Bagdale«
Jedino ostaje nezadovoljstvo
Napomena uz tckst »O Vidlcima«
Tckat S. Ignjatovlća 1 dvadesetorice moramo najpre uzetl kao dokument o nezadovoljstvu sadainjlm izgledom »Vldlka«. Ako Je to nezadovoljatvo polazna tačka, onda treba da idemo dalje 1 da tražlmo razloge koj( ga uslovljavaju. Da vidimo najpre ono ito nam S. I. 1 drugovl nude. Poito je eeo njlbov tekst sastavIJan tako da ostavi utlsak da se u njemu iznosc samo gole 1 neoborive činjenlce, osvmuću se bai na taj njegov »člnjenlčkl sloj«. 1. Postavljanje sadainje redakclje »Vidika« nije bio akt samovolje I babatostl, ,kako se to ovde tvrdl, a joi manje Je ceo postupak llčlo na prlzemnu igru. Јег, sadašnjeg glavnog urednika I joi jednog čiana redakcijskog kolegijuma postavio Je Savet »Vidika«. Ostall članovl su, prema zaključku Saveta, primanl uz sagiasnost predsednika Saveta »Vidlka«. O tome postoje dokumenta u Vniverzitetskom odboru SS (Ш bar treba da postoje). 2. Poito sam i sam blo Jedan od urednika drugog kola edicije »Vldlci«, mogu da tzjavlm da Je ono ito se o toj edicljl ovde kaže uglavnom netačno. Kažem uglavnom jer ле uzimam u obzir sudove kao ito Je, na primer, onaj da nije postojalo kriterijuma prl izboru knjiga za itampanjc da se prema autortma postupalo siledžljsld 1 sl., poito za to nlje naveden nlkakav dokaz. Zadržaću se samo najovom: nlje tačno đa ш u drugom kolu edicije itampane dvc knjige autora koji nlsu ђШ studenti. Samo jedan od čctvorlce tih autora (G. Đogo) nije, u vreme kad mu Je knjiga itampana, blo student, jer je prethodno dipiotnirao na Flloioikom fakultetu. MEĐUTIM, nl prvo, pa nl drugo kolo edlcije nije bilo zamliljeno tako da se u njemu itampaju Isključivo knjlge onih kojl su studenti BU. Edicija je trebalo da obuhvati mlade 1 neafirmisane auto* re tz svih krajeva naie zemlje. To je bilo istaknuto I u pozivu da se ialju knjige za ediciju. Zatlm: knjiga M. Madžunkova nlje odbijena, več Je ostavljena za drugi dco drugog koia, poito su članovl uredivačkog odbora smatrall da autor treba da popravl pojedina mesta u knjizl i da knjigu drugačlje komponuje. Zbog čega S. I. sve ovo mlstlfikuje? Sto se pak tiče recenzija, treba rećl ovo: neke recenzije su naplsane, a neke su trebale da se napiiu, all su pojedini autori izjavili da im one nisu potrcbne. Međutim, svakl autor, kome je knjiga odbljena, mogao je u redakcijl »Vidlka« da čuje usmeno obraziozenje. Uostalom, izdavačka preduzeća ne objavljuju nltt pak pokazuju autoiima recenzije o knjigama koje se itampaju ili prihvataju za štampanje. 3. Tvrdnja da »Vidici« nlsu podržall ni jednog mladog pisca takođe Je mistiflkatorska. U »Vldicima« je stekla aflrmaclju nekollko mladih pripovedča: Vldosav Slevanović, Marko Nedič. Mltko Madžukov, Mlllsav Savić, Ratko Adamović, Mlroslav Josić Vlšnjlć 1 dr. »Vidici« su neitedimice ustupili prostor njlhovim radovima, a o nekhna su doneli 1 vrlo atirmativne kritlčke naplse. Boija podrika zalsta nije mogia da im bude pružena. Daije, u »Vidlcima« se afirmisalo nekoliko dobrlh esejista kao ito su Dragiia Kaiezlć i Boško Ranlsavljevlć, ла primer. »Vldlcl« su takođe otvoreno podržavall 1 nekolicinu mladih pesnlka (Cudića, Hadžlća, Mlliilća, M. Petrovlća 1 dr.) na taj način što su objavljivali većl broj njihovih pesama i 3to su objavljlvall glorifikatorske tekstove o njihovoj poeziji. 4. Sud o sadainjem glavnom uredniku »Vidika« je ne samo netačan nego i nepoiten. ćisto kvantitativnim merilima, S. I. obezvreduje njegov autorftet, nemajući sposobnosti da ocenjuje njegove ideje I shvatanja. Ali tada je već uzeo da samo na osnovu bibliografskih jedinlca meri vrednost jednog autora, S. I. je bar mogao napomenutl da je Vlšnjić, neposredno pre postavljanja »a glavnog urednika, objavio i jednu knjigu pesama i nekoilko obimnljih tekstova. Poito smatram da je Viinjić jedan među najkompletnijlm mladim intelektualcima u nas, moram da kažem da je miiljenje S. I. o njemu samo izraz puke inferiornosti. 5. Iz razgovora sa urednicima »Vldlka« saznao sam da se 1 nlz drugih tvrdnji može osporitl. To će oni sami izneti. Na kraju, hoću da napomenem i ovo. O »Vidlcima« se može kritlčkl govoriti, Ovom prillkom nemam dovoljno prustora da bih izneo sve te prlmcdbe. To ću učiniti u nekom od sledećlh brojeva »Studenta«.
Đ. VUKOVIC
Napomena; OvaJ tekst j« upucen samo Unlverzltetskom odboru SS. S. I. (е zahtevao da »Student« ne objavl komentar шг njegov tekst. Kada smo mu rekll da Je to člsto redakcijska stvar, on je odlučlo da nam tekst ne pošalje. Zbog čega? Zbog toga Ito je znao da će takav komentar osvetlltl pravu prirodu teksta. To ie izraz čaršijskog mentallteta kojl ovako rezonuje: glavno je da se nešto o nekom (loše) kaže, a posle neka se on pere I pravda.
MKOLA VTKOSAVUEVId:
CRTEž
IZ SAVREMENE NEMAČKE LIRIKE
HORST BIENEK: Zbor Pogled kasapina kroz nmoštvc Njegovo koštreno oko deli Ljude na stoku za klanje I dobre za tor, Sortira ih od oka Po težini, starosti, svežind. Jedina mu je želja Da ih vidi okačene čereke S glavom na dole, Ružičastog mesa A lila znak na uhu je znak boga. Kad mu zločinački pogled pada na mene, Osećam njegov ргегтг. Nož ostaje u koricama Mene prepušta strvoderu. KRISTOF MEKL: Bakšiš Razmislite dobro o svom bakšišu pre srarti' Okrenite novčić pre nego što vam u džep kJizne. šta ste učinili da vam bakšdš daju, šta od vas traže. pa vam ga daju? Kome koristi vaše ćutanje i škodi vaš glas <šta ima da se vidi, pa vam oglav daruju šta ste to primetili, na vam slepoću nuđe, šta ste to u snu učiniili, da za vas guske koljv i rum stavljaju na sto? : ;* Л;. .■ , Razmislite dobro o svom bakšišu i motrite na tog predusretljivca koji je obećao da če vas imati u vidu, šta je stalo susedu pa vas pušta da živite? šta je stalo čuvaru pa vas pušta da spavate? Razmislite dobro o svom bakšišu рге smrti’ Okrečrte novčić рге nego što vam u džen klizne. šta ste učirtili đa vam bakšiš đaju, šta od vas traže pa vam ga daju? PAUL CELAN: Fuga smrti Crno raleko zore piiemo ga uveče piiemo u podne i ujutru pijemo ga noću piiemo ga pijemo mi kopamo grob u zračnim viisdnama, tu nema teskobe Jedan čovek stanuje u kući on se igra zmijama on piše oh piše dok pada mrak u Nemačku tvoia zlatna kosa Margareto on piše to i izlazi pred kuću i siiaiu zvezđe on zvizne svoj : m psinama on zviizne svojim Jevrejima izlazi kopai grob u zemlji on nam naređuje de zasviraj sad za ples • . t Crno mleko zore pijemo te noću piiemo u рсИпе 1 ujutru pijemo te uveče pijemo te piiemo Jedan čovek stanuje u kući i igra se zmijama on piše on piše đok pada mrak u Nemačku tvoia zlatna kosa Margareto Tvoja pepelna kosa Sulamko md kooamo grob u zračmm tn n"e tesno On viče razrujte dub’ie tu zemliu bei vi tamo boću svirku < nesmu on vadi gvožđe iza pasa \itla nf ime očd su mu plave zabadajte dnblje tai ašov hej vd tamo nek teče dalje svirka za ples Crno mleko zore pi jemo te noću pijemo te u podne i ujutru pijemo te uveče piiemo i pijemo jedan čovek stanuje u kući tvoja ziatna kosa Margareto tvoja pepelna kosa Sulamko on se ierra snvrti smrt je maistor dz Nemačke de đublje tim gudalom zaploviće ti dkn leoše u oblake u oblacima grob tu nema teskobe Crno mleko zore niiemo te noću pijemo u podne smrt je majstor iz Nemacke piiemo te uveče i uiutru oijemo te piiemo smrt је majstor \z Nemačke oko mu ie plavo on te ošine olovnom kuglom on gađa bez greške u kućd stanuje jedan ćovek tvx>ja zlatna kosa Margaireto оп pujda svoje psine na nas dariva nas grobom u zraku on se igra zmijama i sanjari smrt i* m»?stor iz Nemačke tvoia zlatna kosa Mar<?areto tvoja pepelna kosa Sulamko GINTER GRAS: Hrana proroka Kada su skakovci noseli naš srad, i mleko nije riše stizalo u kuće, a novine hile ugaŠenc, ntvorili su tamnice ? nustili nroroke. T nromci krenuše nlicama. JBOO niih. Nekažnjeno su smeli đa govore, koi : smo neđačom zvali. Ko bi šta drugo očekivao? TJbrzo ie onet sti/alo mleko, novine živrruše Proroci naouniše tamnice. HELMUT HAJNSBITL: Jednostavne rečenice dok stojim oruža se senka iutamie sunce skicira orv> crtež cvetati je smrtonosan posao oristao sam ja živim PREVELA: ZOEVKA BRKK
6.
STUDENT