Student

Socijalizam mora da izjednači uslove rada

N'ASTAVAK SA 2. STRANE vrednih grana) bido potpuno štetno, nesvrsishodno i гекао bih neracionalno. Zašto? Zato što, najopštije i teorijski uzev, izjednačavanje i jednakost predstavljaju jedinu normu, jedan zahtev upućen stvamosti; a norma i ideal ne smeju se koncipirati nezavisno od sredstava koje zahtevaju i od stvamosti na koju se odnose, nezavisno od nivoa razvitka. I ovde postoji dijalektika, dijalektika sredstva i cilja. Ako cilj koncip ram nezavisno od sredstava i stvamosti, na putu sam da i sam oilj dovedem u pitanje. A u društvenoj stvamosti postoje i neke nužnošti, čije smo dejstvo morali da priznamo, i to ne zato što ih vol : imo i cenimo kao takve, već zato što se ne možemo perspektivno oslobađati od njih a da ih privremeno i u izvesnoj forrni ne priznamo. Reč je, naravno, o nužnosti robne prozvodnje i zakona vrednosti u soci* jalizmu, i to ne samo ukoliko socijalizam nužno nasleđuje neke »klasične« oblike robne pro izvodnje (sdtna robna proizvodnja na selu, u okviru zanata i sl.), već i o robnoj proizvodnji u okviru same socijalističke industrije, socijalitsičkih preduzeća. Zna se zašto smo ove zakonitosti pr znali, i to ne samo mi, i ja se u to ovde neću upuštati. Dejstvo zakona vrednosti u okviru socijalizma je nesumnjivo dijalektički protivrečno. Ono, s jedne strane, stimulira pro'zvodnost rada, ekonomičnosti, smanjenje troškova proizvodnje, brigu za realizaciju proizvoda na tržišlu. Ch r ako dejstvo je nesumnjivo ekonomski pozitAmo. a može se reći da pogoduje raz\itku i neknh radno-tehničkih, pozidvnih osobina. Ali ono, s dmge strane, nesumnjivo vodi socijalno d'iferencijaciji koja nije posledica samog kvaliteta rada već i zatečenih uslova rada, okolnosti tržišta, špekulacije itd., tako da se robna proizvodnja i zakon vrednosti nesurrmjivo mogu javljati i kao obl k eksploatacije ргеко dobijanja ekstraprofita. Upravo ta činjenica pokazuje da se u okviru jednog socijailističkoc društva, ako hoće da ostane soci'-

lalističko, ni svi odnosi u rasi>odeli ne smeju bazirati na samim ekonomskim zakonotostima već se moraju preduzimati i mere na osnovu principa solidamosti i ujednačavanja uslova rada. Ceo ovaj prakt čnd problem mi možemr formulisati i u okviru kategorija nužnosu 1 slobode, pa kazati da sodjalističko družtvo mora voditi jedinu združenu strategiju: ono mora priznati dejstvo izvesnih nužnosti, ali i korigovati te nužnosti u tmc načela Ijudske slobode koja se manifestuK kroz solidamost kao svesnu Ijudsku когекс ju nužnosti. Ali ako ono koriguje nužnost пз taj način da zanemari i svako nieno pozitivn' dejstvo, na primer, ako u ime solidamosti cen tralistički interveniše tako i toliko da snian. zainteresovanost za rad onih koji proizvo: bolje i čiji je položaj na tjrždštu bolji, ono posredno negativno uticati na mogucnosrealizacije vlastitog cilja. AU pod ovom rečju »nužnost« kriie se sto mnogo šta, pa se ponekad proglašava nužnim i ono što takvo nije? Zar je, na primeu doista neizbežna nužnost da dohodak u bar* kama, lutriji, elektronrivredi (u neknm njcnm preduzećima) i na brojn’m dmgim mestim bude tako nesrazmemo visok kao što ss l mogli čitati i u štamm? Meni se čak čim a te tx>jave n’su posledica niikakv'h ekonomsK' nužnosti već, obmuto, činjenice da se ekonom ske nužnosti tamo ne probiiaju, da je reč У oblicima roonorx)lx2ma, i to ne samo ovde ' i na brojmm -dmg m mesti.ma. Ima, da kažem, nužnosti koje se do ; sta nužne ј. zato, na neki način racionalne; a ima Ш nisu ni nužne ni rac'onalne n : opravdive. ku nužnost treba cgraničavati, a protiv takozvanlh, dmgih nužnosti energično sc riti. . •ođ Ali ne treba u tom oravcu sve oček : vali »države«. U okviru iednog samoupravnoc Fj štva. to mogu i treba da čine i pojedinct kolektivi d društvene orgarazaciie...

iz zapadnog berlina

Ovjh dana Univcrzi tetskom odlbom Saveza sfudenata stiglo je pismo DOROTEE DANE. Jcoja je bila delegat Slobodnog univerziteta iž Zapađnog Berlina иа V »Aprilskom susretu«. U pismu se, između ostalog, kaže: »Jasno je da se sada naše akdje ne mogu svesti samo na protest. Očekujući Prvi шај, počeli smo među stanovnidma Berlina, posebno među radnicima, veliku kampanju i spontano osnovali nekoliko radnih grupa sa railddtim zadacima: da agituju u tri najveće radničke četvrti u Zapadnom Berlinu, da štampajU letke, da se bore za nekoliko časova proSa na radiju i televiziji, da se bore protiv tgera i tako dalje. Osim ovih, imamo i tehničke grupe, jedrau, na primer, koja za vreme demonstradja sluša policijski radio i šalje nam instrukdje (јег su sada, kao što znate, tre našc demonstracije protivuzakooite). i Naš sledeći cilj je socijalistička manifesitacija za 1, maj; ona će se organizovati protiv zvanične proslave. Naše dosađašnje akdje obećavaju veliki uspeh, tako da smo se malo približili studentsko-radničkoj solidarnosti. Sutra eu svim prijateljskim studentskim organizacijama poslati naše biltene tako da ćete biti u tofcu onoga što se ovde dešava.« . Iz biltena koje smo nedavno dobili objavljuјешо nekoliko interesantnih izvoda. Zahtevl vanparlamentarne opozicije upućenl Senatu i Skupštini Zapadnog Berlina posle neuspelog atentata na Rudija Dučkea i sukoba ea polidjom. I. Zahtevamo povlačenje ovog Senata i obrazovanjc novog koji će sa nama zajedno preduzeti prve korake za stvaranje demokratskih odnosa u Berlinu. 2. Zahtevamo đa se špringeru neodložno eduzme pravo na svojinu i da se formira savet radnika, službenika, studenata i učenika kpji će izraditi planove o korišćenju proizvodnih sredstava ovog koncema u službi demokratske javnosti. 3. Zahtevamo da ovaj savet istovremeno izradi planove za demokratizadju radiostanica. 4. U periodu do 1, maja zahtevamo da паш se omogući svakpg dana jednočasovna emisdja kako bismo mogli da sa radnim stanovništvom <>vog grada diskutujemo o ekonomskom i poJitičkom položaju Zapadnog Berlina i o mogućnostima za izmenu tog položaja. Time se garantuje da stanovništvo može iskreno i prema svojim interesima da odluči da И će učestvovati u tkzv. »ispoliavanju slobode« na Trgu republike, ili u sodjalističkim majskim demotnstraćijama. Zapadni Berlin, 12. aprila 1968. V'ažna informacija! Davati dalje! Citati i davati dalje! Berlin, uskršnja nedelja 1968. • šefovima polidje i zamenicima! Mi najoštrije protestujemo protiv jučerašnjeg neosnovanog hapšenja naših prijatefja, braće i Ijudi i zahtevamo đa ih odmah pustite na slobodu. Juče, u 16,30, bili smo pritešnjeni batinama na trotoaru u ulici Majneke, posle čega smo poslušali zahtev policije da napustimo Ku-Dam u ulici Majneke u pravcu ulice Licenburg. Nismo imali mogućnosti da se raziđemo, a to se cd nas i nije zahtevalo. Ova sistematska hajka па demonstrante i tursite dokazuje da stavovi policije ne slede pravo i zakon, ved Špringercv diktat.

Prevremeno puštanje na slobodu devojaka, žena i dece, predstavlja afct službenog milosrđa. Postavlj amo zahtev da se odgovornd za ovo kazne. Pošto smo pred batinama svi isti, želimo da to budemo i u zatvoru. U povlasticama koje smo ovom priUkom uživath, mi vidimo povredu ćlana 3 Osnovnog zakona i dasfcriminaciju žene. Mi smo napustiU zatvor, pošto nam je rečeno da su našd Ijudi na isti način optuženi to je bila laž! Sledećd put ćemo odbiti da ostavimo naše Ijude same u zatvoru. Hajke Brant 1 Ute Erb Napomena: U zatvoru se može lepo naučiti Internacionala! A uveče se služi čorba od krompira! Iz teksta »Špringer i pozni kapitalizam« Aksel špringer je posedniik jednotg koncerna za štampu sa prometom od oko milijardu maraka, 12.000 zaposlenih i zaradom od 80 do 90 miliona maraka u 1967. godini. Njegova izdanja su preplavila tržište: 16 odsto ilustrov r a-

nih listova je iz njegove kuće, zatim 40 odsto dnevnih listova, 90 odsto časopisa za omladinu i 100 odsto nedeljnih listova. Samo »Bild-Zeitung« ima tdraž od oko 4,5 miliona primeraka dnevno, dakle, više od četvrtine ukupnog tiraža svih 500 nemačkih dinevnih listova. Veliki broj izdanja i učešće na tržištu pokazuju ipak samo jedan mali deo vlasti koju špringer, na osnovu svoje ekonomske pozicije, ima nad netnačkim javnim mnjenjem. Najveća deo špringerove štampe rastura se preko oficijelno samostalnih trgovaca na veliko koji podmiruju svoj obrt ne tako retko i do 50 odsto iz špringerove proizvodnje, i njdhov ekonomski opstanak zavisi od ovih porudžbina. Ova pozicija omogućava špringeru da iskorišćava hamburški koncem i druge, da bojkotuje i sprečava rasturanje konkurentskih ili kritiokih publikacija, i tu mogučnost, kako je poznato, on koristi sasvim otvoreno. Špringerove novine su zbog svoje privatne ekonomske baze nužno novine moćnika i vlastodržaca i time u sadašnjoj situaciji nužno-novine reakoije. One sistematski vaspdtavaju čitaoce u duhu političke nedoraslosti i ravnodušnosti, istioući, između ostalog, u prvi plan potrošnju. To se, pre svega, tiče »Bild-Zeitunga«, a posebno »Elterna« (»Roditelji«), gde se problemi ovog sveta svode na pravilnu ishranu i negovanje dece. Pandan ovim listovima za »glupe« i pasivne, je »Die Welt« (»Svet«), Mst za vladajuću elilu. Svaka opozicija u ovom potrošačkom društvu koje štiti svim sredstvima samo sebe i pogođuje vlastodršcima, odmah podiže protiv sebe mašineriju javnosti koja je u današnjhu uslovima samo aparat za zamagljivanje stvaine situacije.

< PREVELA T. DETICEK >

omladina duboko nezadovoljna društvom u kome živi

Nemačko sociološko društvo, na ćelu sa profesorom R. Darendorfom, redovno održava svoje godlšnje sastanke, »Nemacke sociološke dane«, na kojima se raspravljaju najaktuelnija sociološka pitanja. Ove godme su ti dani održani od B—ll. aprila u Frankfurtu (na Majni). Prisustvovao sam jednom delu ovog vrlo zanimljivog sastanka, čija je opšta tema bila »Pozni kapitalizam ili industnjsko društvo«, u čijem okviru su se raspravljala brojna pitanja iz oblasti sociologije, veoma si* roko shvaćene. ¥ . . . s .. Ovde neću govonti o strucmm socioloskim pitanjima u vezi s ovim sastankom, nego ću se osvrnuti samo na učešće nemačkih studenata

na njemu. Zapazio sam, naime, veoma zanimIjive i za naše prilike neobične činjenice. Najpre to da se ovaj sociološki kongres nije ograničio samo na profesore 1 druge naučne radnike kao učesnike, nego je u njemu aktivno učestvovao i veoma veliki broj studenata koji su ravnopravno sa svojim profesorima diskutovali i o najtežim naučnim pitanjima. Drugo, studentski diskutanti bili su na relativno velikoj visini, kako po znanju i zrelosti mišljenja tako i što je za nas vrlo prijatno iznenađenje po govorničkoj veštini. Treće, kongres je držan u velikoj festivalskoj sali frankfurtskog sajma, koja ima, verovatno, preko 1.500 sedišta, i u velikim amfiteatrima Frankfurtskog univerziteta, a radilo se neprekidno i рге i posle podne, do kasno uveče. I neprekidno su, četiri cela dana, sve te sale bile pune najvećim delom studenata koji su vredno i savesno učestvovali u diskusijama i beležili šta se kaže. Osobito je bila prepuna sala prilikom diskusije profesora i studenata o studentskom pokretu i njegovom značaju za društvo. Mislim da o ovim činjenicama vredi da razmisle i naši sociolozi i naša javnost uopšte. Iz diskusija na kongresu, kao i iz razgovora sa studentima i profesorima, stiče se jasan utisak da je daleko najveći broj studenata orjientisan napredno, aktivistički. uplavnom sociialistiČki, pa čak i radikalno. Heroj najvećeg dela ove omladine očito je Ce Gevara. Omladina je duboko nezadovoljna društvom koje ne pruža nikakve humanističke ideale i perspektive i spremna je da se snažno bori za njegov revolucionaran preobražaj. Naravno, ima i drukčijih mišljenja, pogotovu među profesorima. Ali, ona su u raaniini. Takva nastrojenost studenata prouzrokovala je da se na ovom sociološkom kongresu mnogo više govorilo o pol Hici i problemima razvoja društva nego o čisto stručnim sociološkim pitanjima. Aktivizam studentske omladine mogao sam očigledno proveriti i sutradan po završetku kongresa kad sam imao prilike da u Majncu, pri povratku, vidim studentske demonstraciie povodom atentata na studentskog vođu Dučkea,

DR RADOMIR LL’KIC

Da li će vlada SR Nemačke doneti zakon o vanrednom stanju

Pokret zapadnonemačkih stuđenata nailazi na surovi otpor ne samo od strane policije nego 1 kod vladajućih krugova u Saveznoj Republici. Najopasniji i najsudbonosniji vid tog otpora jesu sadašnje pripreme za donošenje zakona o vanrednom stanju u zemlji. Ukoliko zakon bude donesen, na scenu će stupiti vojnici Bundestaga. Predviđajući vellke opasnosti od vojničkog intervenisanja, grupa zapadnonemačkih univerzitetskih uputila je poziv progresivnoj svetskoj javnosti da utiče na vođe nemačkih sindikata i na socijaliste među poslanicima, kako bi se sprečilo donošenje tog famoznog zakona o vanrednom stanju. Poziv je upućen 1 pojedinim profesorima našeg univerziteta. U ovom broju donosimo tekst tog poziva i odgovor koji je poslao prof. Vojin Milić. Potpisi se mogu slati na adresu: Kuratorium Notstand der Demokratie Helmut Schauer 6000 Frankfurt/Main VVilhelm Leuschner Strasse 87. PROGLAS Voljom Savezne vlade i frakoijskih vrhova koalicionih partija treba u najskorije vreme đa se obznani ustavni zakon o vanrednom stanju. O njegovom sadržaju su vođena taina dogovaranja između frakcijskih vrhova. To ргоtivreči ponavljanim garantijama da će javnost biti unapred obaveštena, Sada je već poznato (uporedite senzacionalna otkrića saveznog poslanika Mathefera (Matthofer) u »Frankfurter Rundschau« od 9. aprila 1968) da će Savezna vlada, pozivajući se na NATO instance bez pitanja Bundestaga, čak i u vreme mira, biti ovlašćena da poziva na vojnu dužnost i da Bundesver treba da pored ostalog bude upotrebljen za gušenje unutrašnjih »pobuna«. Time je javnost u jednom od životnih pitanja za naciju bila do sada obmanuta. Istovremeno se pokazuje da suprotno svečanim izjavama Savezne vlade da će tobože

sa ustavnim zakonom o vanrednom stanju otpasti prava koja sebi pridržavaju saveznici vlada u stvari traži pokriće NATO pakta za svoju politiku vanrednog stanja. Pored toga Sjeđinjene Američke Države žele da zadrže za sebe pravo, kao što je nedavno otkriveno u Norveškoj, da vojnom silom intervenišu u slučaju unutrašnjih nemira u sva koj zemlji NATO pakta. Podsećamo da je i državni udar grčkih ofiсхга, aprila 1967, koji je doveo do uspostavlianja vojne diktature u Grčkoj, izveden po planovima NATO pakta. Upućujemo naš preklinjući apel javnosti, radnim Ijudima grada i sela, sinđikatima i demokratskim udruženjima, studentima. naučni cima, sveštenicima i slobodnim profesijama: podignimo zajednički svoj glas protiv planova viade koja, obmanjujući javnost, želi da krišom uspostavi diktatorsku vlast; koja je spremna da upotrebi vojsku protiv vlastitog naroda i koja već danas uspostavlja vanredno stanje oružanom silom! Zahtevajte od poslanika Bundestaga da ne daju svoj glas za planove o vanrednom stanju! Podržite pohod vanparlamentarne opozicije na Bon 11. maja 1968! Organizujte na svim radnim mestima minute ćutanja! Podržite ovaj proglas svojim potpisom i pobrinite za njegovo širenje! Dr Margherita von Brentano, prof. đr Dieter Claessens, prof. dr Jacob Taubes (Berlin); proi, dr Urs Jaeggi (Bochum); prof. drWalter Kreck. prof. dr Siegfried Penselin, prof dr Karl-Emst Wohlfart-Bottermann (Bonn); prof. dr Ludwig von Friedeburg, dr P. Schafmeister (Frank furt); prof. dr Helge Pross, prof. dr Helmut Ridder (Giessen); prof. dr Erwin K. Scheuch (Koln); prof. dr Wolfgang Abendroth, prof. dr Helnrich Diiker, prof. dr Wemer Hofmann, prof dr Heinz Maus, Karl W. Boetlcher (Marburg' (Baden Baden). ODGOVOR NA POZIV 17 NEMACKIH UNIVERZITETSKIH NASTAVNIKA Juče sam primio poziv protiv ustavnog za kona o vanrednom stzmju (Notstandsverfasungsgesetz) i raznim već stvamo uvedenim raerama politike vanrednog stanja u Saveznoi republici Nemačkoj. Po svom najboljem zna nju i savesti ja odobravam ovaj poziv. Hteo bih pri tom da podvučem đa se moje odobravanje ne zasniva samo na ličnom poznavanju nekolioine kolega, koji su potpisali poziv, i visokom cenjenju njihovih dela, već da proističe i iz sasvim ličnih iskustava. Za vreme svog kratkog boravka u Saveznoj republici Nemačkoj, povezanog s učešćem na 16. nemačkom sociološkom kongresu, imao sam tužnu priliku da posmatram na kako je brutalan, varvarski način policija u Frankfurtu na Majni, u noći 12. aprila ove godine, »obrađivala« studente koji su protestovali protiv atentata na Ruđi Dučkea. Ovo neposredno iskustvo pomoglo nii je da bolje shvatim mnose slične vesti koje su dolazile iz drugih nemačkih gradova, i da mi »duh« sadašnje vlade postane jasan i očigledan Mogu sasvim dobro da razumem svoje nemačke kolege koji se suprotstavljkju ovom varvarstvu, objašnjavaju njegove unutardruštvene i međunaroidne uzroke, i upozoravaju javnost na uzore okvakih mera u prošlosti. Naime, pošto sam i ја pokušao da сгретп iz nemačke filozofije, pesništva i nauke, bio sam još kao mlad čovek u vreme pred dfugi'npretski rat i kasnije kao borac u redovima jugoslc venskih partizana Stavljen pred zagonetku: kako je tako varvarska sadašnjost raogućna u narodu koji je stvorio tako bogatu i duboko čovečnu kulturu? li taj narod naročito obavezan da stremi ka ostvarivanju ideja i ideala svoiih najvećih Ijudi o čovečnosti, slobodi i pravdi? Srećom, poziv nemačkih kolega po kazuje vrlo jasno da u Nemačkoi postoji samosvesna i odlučna praktična težnja ka ovim ciIjevima. On zaslužuje najširu moguću solidarnost. 25. IV 1968.

PROF. DR VOJIN MILK

FILOZOFSKI FAKLLTET. BEOGRAD

8.

STUDENT