Student
PISMA I TELEGRAMI
Iniverzitelskog odbora saveza studenata
U TOKU PROŠLE NEDELJE UNIVERZITETSKI ODBOR SAVEZA STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA UPUTIO JE U BERLIN, BON I PARIZ SLEDECA PISMA I TELEGRAME:
ORGANIZACUI STUDENATA SLOBODMOG UNIVERZITETA U BERLISVU Dragi prijatelji, Sa zadovoljstvom vas izveštavamo da studenti Beogradskog uniiverziteta podržavaju vašu borbu protiv planova vlade Savezne Republike Nemačke koja, obmanjujući javnost, želi da krišom uspostavi diktatorsku vlast, koja je spremna da upotrebi vojsku protiv sopstvenog naroda, i koja, suprotstavljajući se vašim zahtevima i akcijama, već uspostavlja vanredno stanje gmbom oružanom silom. Mi podržavamo planirani pohod vanoarlamentarne opozicije na Bon 11. maja 1968. godine i ističemo da će uspeh te akcije biti veliko ohrabrenje za svo one Ijude i organizacije koje se bore za mir, progres i demokratizaciju u Evropi. Raduje nas što vas raožemo obavestiti da studenti našes Univerziteta organizuju 11. raaja 1968. godine u 00,01 čas sedeće demonstraciie pred ambasadom Savezne Republike Nemačke u znak protesta protiv rolitike vlade Savezne Renublike Nemačke i podrške vašem pohodu. Našoj akciji је u štarnoi, radiju i televiziji dat veliki publicilet čime dajemo naš donrinos vašim zahteviша za mir, progres i demokratizaciju u Evropi. VANPARL AMENT AR NO J OPOZICIJI SAVEZNE REPUBLIKE NEMACKE: Studenti Beogradskog univerziteta nodržavaju vašu borbu protiv planova vlade Savezne Republikc Nemačke koja je spremna da upotrcbi vojsku protiv sopstvcnog naroda i koia uspostavlja vanredno stanie oružanom sllom. Uspeh vaše akcije biće uspeh za sve Ijude koji se bore za mir, progres i demokratiju. U ime studenata Beogradskog univerzitela protestujemo protiv planova Vaše 'vlade koja, obmanjujući javnost, želi da krišom uspostavi diktatorsku vlast; koja je spremna da upotrebi vojsku protiv sopstvenog naroda i koja u ovom trenutku već uspostavlja vanredno stanje upotrebom oružane sile. Verujemo da dobro znate koliku opasnost po demokratiju predstavlja upotreba vojske, a poscbno snaga NATO pakta protivu Ijudi koji, koristeći svoja demokratska prava, izražavaju nezadovoljstvo postoje;om političkom situacijom u Saveznoj Republici Nemačkoj kao i politikom koju vodi vaša vlada. Grubi postupci vlasti prema stu dentima u poslednjim događajima su očigle dan primer kršenja osnovnih demokratskih prava. Vi ste kao savezni kancelar direktno ođgovorni za teške posiedice po sudbinu demokratije koje mogu nastati ukoliko zakon 0 vanrednom stanju bude usvojen i prime-1 jen u Savezno j Republici Nemačko i ukollko drastični i okrutni metodi obračunavanja sa studetskom vanparlamentarnom opozicijom postanu uobičajcni. UNIJI STUDENATA NA SORBONI Dragi prijatelji, Obaveštavamo vas da studenti Beogradskog univerziteta pružaju punu podršku vašim nastojanjima za punom demokratizaoijom odnosa u vašem društvu kao i vašoj borbi protiv preživelih struktura na francuskim univerzitetima.
Smatramo da su viši zahtevi za oslobođenje svih uhapšenih studenata, za povlačenje policije sa univerziteta, kao i za poštovanje demokratskih principa pravedni. Molimo vas da nam, ukoliko vam to mogućnosti dozvoljavaju, dostavite detaljnije informacije o najnovijim akcijama vaše organizacije, a posebno o uzrocima koji su doveli do vaših poslednjih akcija i konflikata. To nam je potrebno jer kod nas postoji veliko interesovanje za rad vaše organizacije i za poslednje događaje. REKTORU SORBONE U imc studenata Beogradskog un:verziteta oštro protestujemo protiv Vaše odluke da se zatvore kapije Sorbone, protiv vašeg poziva policiji da se suprotstavi studentima u njihovom protestu protiv preživelih struktura na vašem Univerzitetu. Smatramo da su obe vaše odluke u suprotnosti sa slobodarskim tradicijama Sorbonc i da ozbiljno ugrožavaju principe demokratije. Nas zabrinjava vaše neshvatanje opasnosti koju po slobodni demokratski univerzitetski žiyot nredstavlja gušenje njqgove autonomije. Obaveštavamo Vas da se mi solidarišemo sa akcijama Vaših studenata koji zahtevaju oslobođenje svojih uhapšenih kolega, povlačeлје policije sa Sorbonc i poštovanjc prava za ispoljavanje svojih nolitičkih übeđenja. Smatramo da je zahtev Vasih studenata koji traže da podnesete ostavku osnovan. NACIONALNOJ UNIJI STUDENATA ERANCUSKE Studenti Beogradskog univcrziiteta pružaju punu podršku vašoj taorbi. Vaši zahtevi za reformu univerziteta i za poštovanje demokratskih načela su pravedni. Podržavamo vaše zahteve za oslobođenic uhapšenih studenata i za povlačenjc policije sa Univerziteta. Prenesite izraze naše podrške i soliđarnosti studentima Sorbone. POSLANICIMA BUNDESTAGA BON, SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA Sa velikom uznemirenošću pratimo kampanju koja se vodi u vašoj zemlji za izglasavanje zakona o vanrednom stanju. Pridružujemo se apelu kulturnih i javnih radnika SRN svetskoj javnosti, da se spreči donošenje ovog nedemokratskog zakona i iiajenergičnije protestujemo protiv ovog ataka na demokratske slobodc. STUDENTI 1 PROFESORI BEOGRADSKOG UMVERZITETA, UCESNICI DEMONSTR.ACUA DRAGI PRIJATEUI, Sa najvećim sirapatijama pratimo vašu borbu protiv gušenja demokratskih sloboia u vašoj zemlji. Pridružujemo se vašem i vašem nastojanju da sprečite donošenje zakona o vanrednom stanju, Svcsni ogromne opasnosti koja Evropi preti х! militarizma i reakcije, mi smo sa vama u vašoj borbi za odbranu demokratije i slobode. STUDENTI I PROFESORI BEOGRADSKOG UMVERZITETA, UCESNICI DEMONSTRACIJA
delujemo u skladu sa potrebama radničke klase
RAZGOVOR SA FUNKCIONERIMA SINDIKATA DEMOKRATSKIH SPANSKIH STUDENATA
Na Petom nieđunarodnom studentskom seminant »Aprilski susret« učestvovali su, po prvi put, ove godine i predstavnici španskih studenata. Nema potrebe da navodimo njihova imcna јег su ona, iz konspirativnih razloga, bila lažna. Zato smo razgovor sa njima počeli baš pitanjem o tome kako se u uslovima takvog rada Sindikata demokratskih španskih srudenata (SDEE) odvija međunarodna aktivnost ove progrešivne studentske organizacijc koja u poslednje vreme postaje sve popularтја među studentima i sve odlučnija u svojoj borbi protiv fašističkog režama, posebno u oblasti visokoškolskog obrazovanja. Sindikat ima međunarodnu sekciju koja se sastoji ođ po jednog predstavnika sa svakog univerziteta. Naša međunarodna akthnost, međutim, odvija se preko spoljne delegaciie u Parizu koja se bavi admimstrativndm poslovima i prima svu korespodenciju upućenu Sindikatu. Sva prepiska koja zahteva neku političku odluku, kao što je učešće na semuianma i kongresima, na primer, šalje se u zemlju uz pomoć tajne mreže. Kada se u zemlji donosi određena odluka, ona se šalje spoljnoj delegaciji a ova je prenosi dalje. Naš ilegalni rad skopčan je sa neophodnim meraraa predostrožnosti. Svaki put kad neko od nas učestvuje na nekom seminaru u inostranstvu, primoran je da uzme lažno ime, da ne ostavlja nikakav trag u pasošu, jer mu prele kazne strogog zatvora. ■ Koji su ciljevi i kakav je načln rada Sindikata? Cilj Sindikata je demokratska reforma univerziteta u jednom demokratskom drustvu. Kao što viđite, to je vrlo jednostavno reći formuJisati, ali je u suštini veoma složeno. Za nas ne postoji jedan jedini cilj, Za one studente koji su već uključeni u politiku jasno je šta je to đemokratija, ali Sindikat, kao masovna organizacija, okuplja uglavnom buržoaske mase i može da igra jeđino antifašističku ulogti. Danas možemo reći da u tecxrijskim obrazloženjima vx>đa sindikata, postoje i neka konkretna upustva u vezi sa svakodnevnom praksom. Fad Sindikala ogleda se u masovnim akcijama demonstracijama, štrajkovima i tzv\ šlobodnim skupštinama u kojima učestvuju svi studenti na nivou sekcija fakulteta ili imiverziteta. U tim skupštinama pored teorijskog rada sprovodi se i rad na agitaciji, sazivanju demonstracija, štrajkova itd. One garantuju demokratsko funkciondsanje SDEE-a. Jedan drugi vid rada predstavljaju pismena obaveštenja, podela letaka o sazivanju na sprovođenje akcija ili razašiljanje dokumenata koje je Sindikat obradio. Postoji, dalje, i rad razniJi ogranaka Sindikata, na primer, teorijski rad
odeljka univerzitetskih studija koji se bavi problemima demofcratizacije nastave, sistemom stipendija itd. Ogranak za kulturu organizujc poetske večeri, filmske kružokc, konferencije, pozorišta. ■ KoUko studenata učestvuje u radu Sindifcata? —; Pre svega, potrebno je fiksirati |>rocenat onih studenata koji slobodno učestvuju u izborima vođa Slndikata. Taj broj je uvek visbk, od 75 do 80 odsto. Posloji znatna razlika između tehničkih škola i ostalih. Procenat je uvek slabiji kad su u pitanju tehničke škole, a to je i normćdno jer jc tehnokratija u smisiu u kom ie đanas shvatamo jedan vid depolitizacije. Najzad,* potrebno je istaći da je učešće stuđenata uslovljeno opštom političkom situacijom u zemlji, i, naravno, vrstom akcije. Nekađa sć odričemo kvantiteta radi kvaliteta a nekada i samog efekta radi masovnosti! Tpak, uvek delujemo prcma političkim poti-e-bama stuđentskog pofcreta posebno i mase uopšte. diksrta? >Sto ороисјја u okviru saraog Sin— Uzimajući u obzir da u Sindikatu učeetvuju sve političke struje koje se bore za dcraokratizaciju imiverziteta i španskog đruštva ? celmi’.opozicija obuhvata p>olitičke grupacihrajnje đesnice. Kao primer možemo istači akciju jeđne grupe fašista pod nazivom »Od brana uraverzateta« koju pokušava da ugrozi skupstinu Sindiikata, đemanstradje, upotreb Ijavajucj fašistfoke metođe, radeći u kolaboraotp sa rrankističkom policijom. Možemo podvuči da učešče u Sindikatu svih političkih tenđencija đo\x»di do neslaganja u orgamzaci ji, aM primena demofcratske metodc dijaloga kao i sistem glasanja donekle rešavaju tc probleme. ■ Kakvi su ođnosi Sindikata sa radničkora klasom? Mi smo 'svesni da je rađračka klasa jedina đruštvena snaga koja je u stanju đa sprovedc bitniji politički preofcret u španiji. Mi se takođe borimo za taj preokret. Logično jc, dakle, da intczivno sarađujemo sa radničkorn klasom, najčešće u zajedničkim demonstracijama. Do sada se ta saradnja ogledala ! u učešču predstavnika studentskog Sindikata na radndčkira skupštinama, u zajedničkom sazivanju demonstracija i učešču radnika u masovnim akoijama našeg Sindikata. Ponekad su zajedničke akcije nemogučc. Ali mi, vođe Sindikata, uvek imamo u vidu potrebe radničke klase i uvek delujemo dosledna tome. ■ Kakav stav prema Sindikatu zauzlraaju univerzitetskl profesori? Postoje u španiji dve \TSte nastavnika: onl koji drže katedre i asistenti. Katedre su organizovane tako đa omogućuju vlastima izvesnu ideološku kontrolu i stoga je broj pro fesora kpji drže katedre a podržavaju Siudikat veoma mali. Ipak, ima ih svc više koji prilaze Sindikatu. Oni nas ле pomažu otvorono jer bi u tom slučaju rizikov r ali svojc mesto na univorzitetu, zato to čine indirektno. Pođrška asistenata je direktnija. 1966. godine moralo je da napusti fakultet 69 profesora sa Univcrziteta u Barcelcnl samo zato što su potpisali jedno pismo podrškc teorijskim i kulturmm raspravama koje jc Sindikatu i što su neki od njih učestvovali u organizovao Sindikat. Jedan od naših velikih ciljeva jc đa dokažemo profesorima da su naši i njihovi problemi isti, da sc bez jednog demokratskog dništva ne može razvijati slobodna naučna misao kao i to da pred udarom vlasti koja паш se suprotstavlja moramo sprovoditi zajedničke akcije. RAZGOVOR VODILA BRANKA OTASEVIC
Mirne demonstracije pred ambasadom SR Nemačke
POVODOM PREDLOGA O DONOŠENJL VANREDNOG ZAKONA I UVOĐENJA DEKTATOR SKE VLASTI U SR NEMACKOJ
Univerzitetski ođbor Saveza studenata Beogradskog univerziteta. na inicijativu studenata sociologije, organizoуао je u subotu 11. maja ove godine u 00,01 čas roirne demonstracije pred zgradom ambasade Savezne Republike Nemačke. Ргеко četiri stotine studenata zaposelo je trotoar ispred ambasade, započevši tako »sedećc demonstracije« koje su trajale do 6,15 časova. Mladići i devojke sa beogradskih fakulteta izrazili su na taj način solidarnost sa svojim zapadnonemaokim kolegama, koji protestuju protiv planova vlade Savezne Republike Nemaćke da donese zakon o vanrednom stanju i uvođenju diktatorske vlasti. Praktično, posle uvođenja vanrednog stanja, vojska i policija, naoružani do zuba, zaustavili bi pohod vanparlamentarne opozicije socijalističkih studenata, radnika i đaka. Naime, prema odredbama NATO pakta, posle uvođenja ovakvog stanja Sjedinjene Američke Države intervenisale bi, po potrebi, vojnom silom u slučaju nemira u svakoj zemlji ovog pakta. Studenti Beogradskog univerziteta mirno su stigli pred zgradu ambasade sa transparentima na kojima su se nalazile slike Marksa i Dučkea. Na transparentima je pisalo: »Podržavamo pohod vanparlamentarne opozicije socijalističkih studenata, radnika i đaka na Bon i sve njihove zahteve...« Beogradski studenti su sa ovih demonstracija uputili pismo kancelaru Kizingeru, u kome ga oporainju na njegovu odgovornost za sudbinu demokratije ukohko se usvoji zakon
о vanrednom stanju. Pismo koje je upućeno kancelaru sadrži 376 potpisa studenata Beograđskog univerziteta koji se solidarišu sa ргоtestom naprednih snaga. U pozitoi kojim je Univerzitetski odbor p° zvao stuđente na demonstracije između ostalog kaže se: »Naša manitestacija ima karakter protesta protiv planova viade Savezne Republike Ne mačke da donese zakon o vanrednom stanju i karakter solidamosti sa vanparlamentamom *> pozicijom. Uvereni da ovom akcijom podr/a-vamo želje miliona Nemaca mi ovu manifestaciju započinjerao u 00,01 čas... U talasu demanstracija koje pokazuju лароге da se očuva demokratija i prestaine da bojkotuje napredni pokret vidi se čvrstina 1 resenost svih naprednih snaga u svetu da se očuva svetsks mir.« U pismu koje je predato predstavnicirna ambasadc studenti opominju kancelara Kizi n ' gera na posledice koje može imati ovaj zakoji. kao i uvođenje drastičnih metoda kojima b ; sc vlada Nemačke obračunavala sa studenlskom vanparla mentamom opozicijom. I ova demonstracija pokazuje da studenti našeg univeraiteta pažljivo prate događaje u svetu i aktćvno se postavljaju prema njim 3, podržavajući odlučno sva napredna studentska kretanja. Demonstracije su završene protestnim Р с ' smama. Na kraju, studenti su uklonili sa trotoara sav razbacani papir i otpatke i c šest sati đemonstriranja mimo su se razišli-
Ј. SLATIVAC
8.
STUDENT