Student
(NASTAVAK SA 1. BTRANE) Ili sc moMa »plemenitom i istinitom žtainpom« podrazu* meva štampa koja dostojanitveno nosi »voje okove? * * * Ali aJto svi mi ostanemo povojčad, ko će nas povijati? Ako svi budemo lcžali u kolevci, ko ćc nas Ijuljati? Ako svi posts> nemo zatvorenici, ko će biti zatvorski čuvar? ♦ * ★ Ne! Ne! Ne! Uzviikuje naš go vornik prekjdajuoi nas ,ja ne zameram pojavi, ja zameraim suštini. Sloboda je ono što je opasno u slobođi Stampc. Sloboda pruža mogućnost za zlo. Prema tome, sloboda je zla.
SuStina slobodne štampe jeste karakterna, razumna, monlna suština slobode. Karakter cenzurisainja štampe jeste bezkaraktema nakaznost neslobode, ona je cdvilizovano čudovište, naparfimisano grdilo. * * * Zar smrt nijc poželjnija od života koji nijc ništa drugo do preventivna mera protiv smrti? Zar slobodno kretanje takođe ne spada u život? Sta je svaka bolest nego život sputan u svojoj slobodi... Neka život umire; ali smrt ne sme živeti... Cenzura poJazl od toga što bolest posma> tra kao normalno stanje, ili pak normalno stanje, slobodu kao bolest.
Priučnik za marksiste
Marks o cenzuri i slobodi štampe
Vi smatrate da je varvarstvo osleplji/vatd slavuje, a ne čini vam se varvarstvo kad zašdljena cenzorska pera kopaju oči štajnpi? Vi držite za despotiju kad se nakom slobodnom čoveku protiv njegove volje odseca kosa, dok cenzura duhovnlm individuama svakog dana soče meso, a kao zdrava propuŠta samo bezdušna tela, tela koja ne reaguju, podčinjena tela! IZJAVA (Rajnske novine od 18. marta 1843. br. 77) Potpisam izjavljuje da je zbog sadašnjib priilika nametnutib cenzurom danas istupio iz redakdje »Rajn&kih novina«. Keln, 17. marta 1843. Dr Marks
(NASTAVAK SA 1. STRANE) prazne svoje šarežre u moj »maiograđanskl« egzemplar. Kao da ja nemam druga posla, 1 kao da uostalom mogu đa izdržira to njihovo rešetianje!... Ne, kažu mi oni, jak si ti, izdržaćeš... društvu su potrebni smeli... Neću da budem junak, ni smeo, kažem im na to, ali oni ne veruju. Zašto? Zato što ne volim revolucionare po porudžbini, ni evolucionarc po logaritmu. Ne volim profesionalne patriote, majstore mikrofonskih parada, profesionalne übeđivače, objašnjlvače, odašiljačc, transmisije, releje, jereje. Nc vollm Ijude koji znaju sve a ništa. Ne volim one što ne vole, što ne mrze, što sc ne uzbuđuju. Nc volim kad doajeni hipokrizijc držc propovedi o čistoti moralnog života, kad obrasci dogmatizma osuđuju dogme, kad se paranojid smeju vicevima o paranoji, kad legendaml konformisti trube o radikalnoj transformadji sveta!.. . Više volim, dakle, kađ je svako na svome. Jer 1 oni koji za trenutak nisii na svome, po logici viših zakona, kad-tad, dolaze na svoje i po svoje, ali sa znatnom štetom za leđima, zbog promenc mesta. Po Čemu sara onda opozicionar? Ne volim direktivc 1 dircktiviste, nc volim slobodu u dozama, ne volim simpodjume o đemokratiji kombmovane sa milicijsklm odredima, nc voHra osude ccnzure u tuđoj zemlji a sudskc procesc rnišljcnju u svojoj, nc volim maskirane Igre, vruče oblogc na hladnim glavama, ne vo lim liude spremne da lako padnu u tuđe zanose. Ne vollm duhovno oženjenc Ijude, ufrižiderenc ka fotelji usmcrene; ne volim Ijudc sa vlažnim dlanovima i praznim danima, nc vollm neuro tične snove ni onc što srečno plove, ne volim jutra bez nade i one što ne radc. Ne volim kad Ijudi od tuđih oblaka i zvezda grade svoje jastuke svesti, svoie društvene katarkc, kad nečija tragika postaje ncčija stepemca! Ne volim kad krlvci pozivaju žrtve na ođgovomost. Ne volim mržnjc plemcna pre- i ko dve rckc, ne vollm apatičan umor i cmi humor, carskc ceste i ratobome cestc, nc vohm janičare po übeđcnosti 1 filozore po dekretu. Ne voli osvctu. Ne volim poredak bcz nađe, to jest savršeni pore dak. Ne volim red bez Ijubavf. I odanost bez übeđenja, službu bez zanosa. države bez galileja, brak bez svetlosti, život laez rev- | nosti. umetnost bez igre, rečitost : bez iskre.
Ne volira kad čovek u dvadesetoj godini ima belu bradu i misii na vladu. Ne volim (o, zalto ponavljati!) foteljaše, referat Čike, aparatčike, kancelističke hegele, vilenjake, kuloarce, pokeraše-praktičare, horistc, dušebrižne. Ni albumaše, memorijaloe, spomenaroe, zadušnice i zaušnice. Ne volim, pre svega ostalog, vlzire i velikc vezire, okupaciju, teokrate i slmulante, parazite, pijavice, žmlrante i žbirantc... Pa jesam li onda stvarao opozicija? Preraa čemu sam opozicija? Prema svemu gore označenom. Da, ali to je sve skupa može se reći, na Unljl, i to na liniji svakodnevnog običnog humanizma, neistorijske fizio-sentimentalne reakcije, ali opoziciia je nešto drugo, ona je politički pojam, veoma određen, i kakve veze ona može imati sa takvim ill drukčijim reakcijama na mnogostranost životnih sadržaja i oblika? čovek slutl da treba da postane čovekom i kad se otuđuje kao pojedinac otuđuje se kao društvo. Sve njegovo nije samo njegovo; u bogatstvima mora i nebesa, u vejavicama rezignacijc i poletima nađe, u Ijubavi i odricanju, u silini poetskih intenzdteta koje sluti u običnim događaJima i oblicima dana i noči u svemu tome čovek je I produženj« svoje vizije, deo svoga sna 0 čoveku, san o sebi samom. neostvarcnom u milijardama mena 1 metamorfoza proteklih njegovom istorijom. Oponirati sebi samom, prema svom snu o sebi. ne znači prebrisati, samovolino. crte osvoiene dosadašnie liudsko sti. Oponiranje iz inata, larpurlartizam bimta, nije znak dljalektičke negaclje otuđenoiti. Oponiranje ie pre svega poniranje, pooiranje je saznanie, a strah od saznania nije ništa drugo do opozioija oslobađanju sveta. Da bismo saznali gde smo. šta smo, kuda idemo, moramo j prcći granice strahopoštovania prema odavde-dovde, prema svitn tablicama’ dozvoljeno I zabranjeno. Tek s one strane svih doziranja slobode, u slobodi samoj, saznajemo svoje prave korene i stvarae Ijudske granice. Prema čemu sam dakle, pitao sam, opozicija? Prema poziciiama koje se sobom brane.! orema funkcijama koje ie sobom hrane. Prema trakama i šesta- j rima koji bi da povuku preoizne granice (slobodnom) mišlieniu Prema onima koii ne seku grane i pod sobom možda da bi na nji- 1
NEĆU U OPOZICIJU
ma bill obešeni. Prema tvorcima tuđih objektivnih teškoća; prema atletičarima ispraznih govora i patetičarima sodjalnih lovora. Da, lamentirao sam, ali, &tava jedna, banalno rečeno, usporavajuča, masivna i tvrdoglava strana života koja se opire promeni, koja promenu strasno odbija i zatvara u zidove statičnih iluzija nekretanja, čitav jedan svet koji u zidove statičnih iluzija nekretanja, čitav jedan svet koji u Ijudskoj nadi vidi prestanak svojih moći i svoje trajnosti, prezriv prema svemu novom, postajućem, ciničan u svojoj masivnosti, veoma lako prelazi preko svega što se zove logikom, dostojanstvom misli i Ijudskom odgovornošću pred istorijom. Biti u opoziciji prema tom svelu znači biti otvoren za strujnu reku Ijudskog postojanja, znači makar za trenutak osetiti u sebi veliko narastanje Ijudskog bratstva, znači jednostavno tražiti svoje mesto svešću o olujnim noćima današnie naše potrage za nadom. Onaj koj! na sve pristaje, pristaje i na to da sc njemu sve dogodi. Mogućnost izbora sa smislom, mogućnojt čo vcčnog projektovanja života kao i mogućnost stvarnog potvrđivanja Ijudskosti u beskrajno raznoh’kom nizu oblika. živim u ilu* ziji da zavisi i od naše volje i svesti da se haosu odupremo znanjem, nepravdi osećanjem, voljom udruženih pravičnosti, sle poj nuždi osvešćenim moćima slobode. Dotle dok slobodu prihvatamo kao poklon moćnika, dotle dok nas reči ne vezuju organskim sponama za posledice, dotle dok ravnodušno ili rezignirano sležemo ramem'ma na valovima stihijne moći kojim nas o kružuje svet. sve dotle smo i mi sami slučaini dodaci na njegovoj protoplazmi. Objekti a nc subjekti u njegovim menama i preobražajima. Oponirati, jest ponirati, to jest prelaziti granice dozvoljenog. to jest »u-moriti svet razumevanjem« kako bi rekao rani Miroslav Krleža, nije li to jedina naša čovečna mo gućnost, jedma kojom se vezujemo za pojmove odolevanja stihiji, harmonizovanja onoga što je haotično. Ne znam šta hoću đok ne znam šta neću. Ne znam gde su mi granice ako ih ni jednom nisam prekorač : o. Ne znam šta je odgovomost ako nisam iskapio moeućnost koje mi otvara slobodno disanje. Opozicija? To su novinske poštrtnalice, molim vas. Ja sam na linij? svoioj.
MIROSLAV EGERI^
STUDENTSKA ŠTAMPA I JAVNO MNJENJE
Za poslednjih nekoliko meseci su se više nego ikađ ranije otvoreno polarizovala stanovišta student-ske, i jednog dijela omladinske, stampe sa shvatanjima zastupnika bulevarskog dijela sedme sile i one vrste javnog mn jenja koja se stvara pod njihovim uticajem. Ti sukobi imaju suštinski mnogo dublje znaičenje od traženja neposrednih povoda za rasprave i izvođenja raznih zaključaka. U pitanju je prije svega neiasno poimanie karaktera i uloge omladinsko-studentskih listova u okviru njihovog »staleža« i, naravno, društva uopšte. Beogradski studentsko-omladinski listovi (»Student«, »Vidici«, »Susret«, i dr.) prema dosadašnjoj koncepciji imaju karakter otvorenih tribina, mada sa formalne strane predstavljaju forumska glasiia. Pošto su po svojoj orijentaciji nužno okrenuti studentima, odnosno omladini, čija mišljenja i raspoloženja iznose pred javnost ovi listovi se uvijek izlažu riziku da dođu u sukob sa mišljenjima ostalih kategorija, čije se ocjene tekučih problema bitno razlikuju | od omladinskih. Junski i jesenaŠ | nji slučajevi to izvrsno ilustru ju. 1 Sada se postavljaju dva suš- j tinska pitanja: 1) koliko pomenuta glasila izražavaju stvarno stavove raladih Ijudi (čija su tribina) 1 2. ko je kompetentan đa daje ocjene da li su oni, i koliko, vjemi zastupnici tih stavova. Mogu li to da budu, sem političkih organizacija (Saveza oraladine, Saveza studenata i Saveza komuništa), pojedini listovi ili ličnosti koji su daleko od omladlnskih struktura? U ovim analizama nc treba zaboraviti da u javnom iznošcnju mišljenja uvijek postoje dvije vrste stavova: opšti, generalno prihvaćeni, i pojedinačni, koji ne moraju uvijek biti potpuno u skladu sa ovim prvim. Poštujući demokratske principe svaki pojedinac ima pravo da javno iznosi svoje mišljenje kroz razne tribine, i da ih na taj način podvrgava opštoj kritičkoj ocjeni. Studentski listovi po svojoj prirodi iznose najviše takvih stavova, te zafco treba naglasiti velku politdčku delikatnost u kojima se nalaze njihove ređakcije. Naime, one nemaju moralno pravo da odbijaju objavljivanje korektno Iznijetih gledišta koja se razlikuju od njenih, ili opštcprihvaćenih, sem u slučaicvima j kad ona izazivaju društvenoštetne posledice. Zapravo ovdje | nastaju največi nesporazumi o-
ko kompetencija o odgovoraosti I ledakcija u vezi sa stavovima 1 koji su objavljeni u listu. Na ovoj dilemi su, na primer, beogradski listovi »Ekspres polij tika« i »Večernje novosti« poi stavili pitanje odgovomosti re: dakci je »Studenta«, nema jući, oči gledno, u vidu karakter tog lista kao slobodne studentske tribine. Univerzitetski odbor Saveza studenata je radi toga kao izdavač iista izdao saopštenje u kom su ! dosta razložno iznljete osnovne , karakteristike studentskog lista ! kao univerzitetske tribine. U vezi sa pomenutim dilemama Univerzitetski odbor ističe da demokratski razvitak našeg društva dovodi i dovodiće sve više do konfrontiranja različitlh stavova, do potrebe da se kroz poštovanie demokratske prakse sve više razvija odgovomost svakog u njegovoj sopstvenoj akdji i stavu, a da če sve više nestajati određena hijerarhija neodreaenosti i odgovoraosti. Posebno je važan zahtijev da je u tom procesu potrebno svakoj konkretnoj situaciji prilazitl poštujući tuđe mišIjenje, sa više strpljenja i razumevanja. »Odbor se ne smatra { pozvanim da na osnovu ponekog j teksta, anketne izjave, itd. djije nov i izmenjen sud o globalnim I vrijednostima lista »Student*. pogotovu u sdtuacijama u kojim se ne slaže sa onakvim kritičkim primjedbama koje sa najgoreg i najnepovoljnijeg ugla tumače takve tekstove, ili dijelove tekstova, ne vodeči računa o c jelini 1 o svim okolnostima koje pred sobom može imatl jedna | redakcija.« Ovdje se misli na : poznate napade »Novosti« i »Ekspresa« na »Student*. Ne mislim da jc ovdje rajesto davati ocjene nekih oštrih kritika koje su upućene »Studentu«, ali obavezno treba naglasiti da studente jako iritlra krajnja neskromnost pojedinih listova kojl sebi priplsuju pravo da ulmc omladlne, a izvan omladine, igraju ulogu sveznajućih arbltara. U vezi s tira postavlja se principijelno pitanje da li neki večeraji bulevarski list može vjemije i bolje da osjeti puls raspoloženja omladine i studenata od listova koji su nj;ihova sopstvena glasila i tribine. Za tačan odgovor na ovo pitanje nije potrebna velika pamet.
BORISAV DŽUVEROVIC
PROBLEMATIČNA OMLADINSKA ŠTAMPA
'> mt e tako davno mnogi su se. l ’ sa neskrivenom setom, h prisećali predratne omladinske komunističke štampe i :i publicistike, njene odvažnosti i 3 kritičke orijentacije, njene odluč'• nosti u isticanju zahteva, nenah metljivosti njenih savova, njene 0 beskomprom'snosti i prinoipijel-1 nosti u borbi za rušenje idejnih, 5 političkih i kulturnih struktura 1 građanskog društva. U stvari, ta ] reminiscencija bila je upućena ’* na adresu današnjih omladin" skih listova i časopisa, kojima , su, s pravom, upućivani mnogi , prigovori zbog neborbenosti, nes muštosti, inferiornosti i pasivno' j sti, ne samo u bitnim pitanjima, , ! ovog društva već i u onim proi ■ blemima koji se neposredno o- i državaju na status mlade gene'' racdje. I rečeno je, uz sve te [ I primedbe: omladinska štampa - po svojoj odlučnosti, beskom• promisnosti l prindpijelnosti 1 mora da ide korak dalje, korak [ ispred ostale štampe, i publicii stike u ime budućnosli, u ime . novog vremena, novih stremlje-1 nja, nove generacije. Izgleda nam da, u poslednje ’ vreme, ta omladinska štampa sve više, umesto uveseljavanja mladih, stidljivog srednjoškolskog tretiranja značajnih društvenih problema, tunesto »inferiornog meškoljenja na rubu stvamih događaja« izgleda da umesto svega toga što ju jc karakterisalo u poslednje vreme, omladinska štampa ispoljava sve više želju da postane faktor stvaraog angažovanja omladine u bitnim pitanjima razvoja sa-1 moupravnog društva. Ona sve vi- ( še postaje inspirisana potrebom j ovog društva da se mlada gene-., racija ne vaspitava u duhu apolotetikc i oduševljenja postojeoim stanjem i postojećim odnosdma već u duhu aktivne borbe za doslednu realizaciju proklaraovanih principa i polltike Saveza komunista. Ovakva orijentacija omladinske štampe povećavala jc i njenu društvcnu odgovoraost i stoga, u poslednje vreme, vode sc sve češći razgovori o njenom sadržaju i o stavovima 1 idejama kojc nalaze mesto na njenim stranicama. Ranijih godina nije bilo nikakvih »problema« sa omladinskom štampom, bilo jc, eventuaino, pojedinah »slučajeva«. Mcđutim, samo u toku poslcdnjc sezone iraaii amo, ili još uvek imamo »probleme« i »slučajevc* u Zagrebu: OMLADINSKOG TJEDNIKA, POLETA, PROLOGA, RAZLOGA, STUDENTSKOG LISTA, PARADOKSA; u Sarajcvu LICA, u Ljubljani PROBLEMA; u Novom Sadu INDEKSA; u Nišu STUDENTSKIH NOVINA; üßeogradu STUDENTA, VIDI- ‘ KA, SUSRETA. (»SUSRET«, BR. 81, 39. OKTOBAR 1968) '
POHVALA BESNILU
Ne, dragi moji, besnilo ndge bolest kao Sto ste možda mislili verujući glupim udžbenicima medicine, već strast, retka i uzvišena strast. Pretpostavljam da će se mnogi pobuniti, da će samouvereno sikočiti da dokaeuju istlnu o besnilu, ali eno čoveka koji o svemu torae n šta neće hteti da kaže, on će biti iznad svega toga, a o besniki on će jedini znati sve i ništa. Zašto sve i ništa, to ćete videti sad; neka samo napravi još nekoliko koraka niz ulicu, eno tamo iza ugla u zasedi ga čeka besan pas. Covek ništa ne sluti, ide zanesen svojim p>odliim ili uzvišenim raislima i odjedanput pas skače na njega i ujeda ga za nogu. Covek je uzrujan ali ne isuviše, on zagleda svoju nastradalu nogu i pošto mu se čini da je sve to bezazleno, odlazi dalje, bacajuči se u svoje svakodnevne snove. Da li da pričamo nešto o njegovtm sivim snovima, da li je to dostojno dostojanstvenjog čitaoca? Ali zašto, zašto gnjaviti, ta rekli smo već jednom da taj čovek nimalo nije izuzetan,upravonije bioizuzetan. Asad? Njega jemjeobesan pas. Da, da, da, vlše poštovanja prema tom čoveku. Avaj, on nam skoro izmače, potrčimo za njim i ne propustimo od sada ni jedan njegov mig. Gledamo ga, zagledamo, pratimo u stopu ved nekoliko diana i ništa ne prlmećujemo. Kako to, kako to? pitamo sami sebe i već smo sklo ni da poverujemo u čudo. I najzad, dočekasmo željeni dan. Već od ranog jufcra primećujemo na našem građaninu znake, poznate, pouzdane znake. »Počinje, klitmamo zamišljeno glavom. Oči su mu tako jezive«. Ipak se nismo prevarili, nisrao uzalud gubili vrome, sada ćemo moćl da opovamo besnilo onako kako to ono zaslužuje. Spočetka naš građanin besai tino, neprimetno. To je period dostojan divljenja. Sem nas koji smo naročito zainiteresovani za čovekovu sudbinu, niko ništa ne prlmećuje, a svet se i dalje dlvi njegovoj po-
štenoj osrednjosti. On uredno odlazi na posao, uredno se vraća s posla, uredno doručkuje. ruča i večera, ali potajno i samo katkad zastrepi od vode. Zašto to? Zašto strepi od vode. možda ćete piitati? Pa to su znaoi, to su ti znaci o kojiima smo govoridi. Ali, dalje, dalje, za njim u nove avanture! Covek, pošteni prosečni građanin, sve više se plaši vode. No, šta ćete, bar vode iana svuda i gde god se okrene voda i bes i gle, on to više ine primećuje, on o tome ne može da razmišlja, on u torae ne naJazi zla, on je zaljubljen, njega, jednostavno, hvata bes, iz dana u dan jači; to je sve. Prolaze dani, građanin ne miruje, roi, takođe. Najzad odlučujući trenutak; on rask’da sa svima i najpredanije sc baca u zagrljaj svoje strasti i ne sluteći gde ga ona vodi. Ne ide na posao, mrzi ceo svet i već pomalo poćinje da režL On više nigde ne može da se "skrasi. Udovi mu luduju, snaga rau navire kao pomahnitala, bez ga tera naprestano bez dulja. On routi izvore, čupa mlado drveće, jede travu i korenje, pije rosu, laje na prolaznike. Jednom rečju, on se sa nevero vaitno siilnom strašću predaje svom novom životu. Građanin naš najzad počinje da ujeda i mnogima se člrii da on ujeda smišljeno jer naleće samo na znamenite ličnosti, atli to je zabluda, on je prosto besan i treba ga pustlti da iživi svoj kratki besni vek. Mahnita naš građanln, plače, iijeda, smeje se, reži, laije, jauče; a žlvot njegov mnogim neznalicama liči na groznu bolest, ali varaju se svt koji tako misle, svi se gorko varaju. Da Jc sto godina pred nama, ne blsmo stigli d» opišemo, da opevamo slavno besnilo u čiju čast umire naš građanin, naš junak oslobođen neiskrenog Gospodo, u čast besnila, dostojnog svega najlepšeg na ovome svetu, ostavljam vam ovo malo i nedovršeno štlvo. PBEDRAG CUDIC
u, PREDRAG CUDIĆ
SILEDŽIJE
Dva velika (po tiraZu za Sojl mogu da zahvale ne kvalitetu, već golicanju javnosti raznim senzacdjama i objavljivanjem slika gologrud'h lepotica) beogradska večemja lista ustremila su se, kao po komandi, na »Student«, list beogradskih studenata, i »Susret« list omladine Be ograda. Naše nije, niti bismo to želeli, da budemo advokati, tim pre što je vrlo verovatno da ni »Student« ni »Susret« u svojim sledećim brojevima neće imati šta da odgovore na OVAKVE napade, Ne osećamo se dužnim da dajemo celovitu, objektivnu i ozbiljnu analizu i ocenu onoga što u »Studentu« i »Susretu« piše, javljajući se za reč povodom ovog ekscesa, s obzirom da i oni koji su po njima frontalno »raspalili« iz sve snage l, naravno, prema svojim mogućnostima, tc ni su uradiili. »Politika ekspres« l »Večemje novosti« pokulali su da sa po jednim tekstom, koliko god su mogli grublje, brutalnije 1 bukvalnije zbrišu sve što se u »Studentu« i »Susretu« pojavilo, optužujući ih za nešto što ne postoji, potkrepljujućl to istrgnutim citatima pomoću kojih k nije moglo dokazati ništa. Ako ova paljba u prazno treba da znači da je »nekim« sna gama u našem dmštvu (čitaj birokratijl) postalo Jasno da «e administrativnlm zabranama »tu dentskih listova i ostailh koiji pišu o studentima postlže efekat suprotan od željenog, I da treba menjaitl taktiiku, tj? ostavitl Ih da pišu, a u vi sokotiražnim Uistovima übeđivatl narod kako su onl, u najmanju ruku. Izdajnicd, onda to i nlje tafco rđavo. Pre svegai, zato Sto narod nije lud, a zatim što je to, možda, korak bliže dijalogu. Međutim, ovo je još uvek daleko od dljaloga, a sve više blizu »1lodžiijskog obračuna. (»INDEKS«, NOVI BAD, 29. M. 1968.)
2.
STUDENT
1968 22