Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. 29

љенога резултата: удаљавање Аустро-Угарске и Румуније није успорено: напротив, оно се убрзало... И зато се не очекује ни у будућности каква промена на боље.“ Гроф Берхтолд овако говори, јер сесећа извештаја аустро-угарскога посланика у Румунији грофа Чернина, који на једном месту помиње речи краља Карола: „Сем мене и дворскога особља нико није за вас, и варате се да ћемо бити уз вас на случај аустро-рускога рата... Не, ми ћемо чекати да видимо која ће од вас две победити, Русија или Аустрија, па или да добијемо Бесарабију, или Трансилванију...“ На дан 15. маја 1914. немачки амбасадор говорио је посланику Румуније у Риму: 1) да је одлучено да се Источна Европа преустроји, па макар и по цену општега рата, који је био неизбежан; 2) да се Србија мора друкчије преуредити; оваква какваје није могла остати, и због учвршћивања Мађарске и због политике у централној Европи; 3) да је споразум са Бугарском већу главном утаначен, али коначно ће бити уређен кад се буде видело како ће се држати Румунија, која је везана за Србију; 4) да су Централне Силе уверене да српско-грчка војна конвенција неће вредети у будуће; 5) да постоји озбиљан изглед за споразум са Турском; 6) да Румунија -не сме остати уз Србију; ратовати уз њу значило би одвојити се од Беча, Берлина и Рима.

Две недеље дана доцније, опет, немачки посланик у Риму, фон Флотов, говори кнезу Гики о томе истоме предмету, са истом намером: да чујекакво ће бити држање Румуније на случај рата са Русијом. А јуна 20.,1914., фон Флотов тражи од румунскога посланика да сазна, да ли на случај рата са Русијом неће Румунија да напусти Тројни Савез и приђе Русији.

— Није могућно да будете са Србима... Ви не можете бити против нас, — говорио је непрекидно пред сарајевски атентат немачки амбасадор у Риму.

И то је један доказ да је сарајевски атентат био само срећни случај који је давао несравњено јачу моралну базу за рат од других. Рат је био одавно