Šumadinka

-<ЧХ<3 ) f{9 ®S*>|v3T 0 ПРЕЗИРАНШ СМРТИ. (Изт. Монтана.) (Конацт> ) ХиронЂ одбац^о е безсмрт1в, кадљ е за услоbih сх> нбимђ скопчана одђ отца свогђ разумео, кои e самЂ Богђ времена и траана 6wo. Представите себи, истини сходно, како бм безпрестанши животђ човеку несносн!и и теготнш бмти морао ; него онаи што e, кои самв му н дала! Кадљ He6biсте, bbi лгоди, смртБ имали, bw 6 w сте ме непрестано псовали, што самв васт. исте лишила. Ст> до6pwMi> самв обозренћмБ мало и горчине сђ нбомђ помешала, да 6w васЂ смела, да небм, кадЂ 6w познали, како е уживанћ нћно пр^нтно, за нбомб сувише и непредосторожно грамзили. Да бм васЂ у ову умереностБ поставила, као што одћ васЂ желимђ, да ни одђ живота, ни одђ смрти не бегате, а самБ обое, сладко и горко едно сђ другимЂ разблажила. Н самБ учила Талеса, првогЂ вашегЂмудраца, да е живити и умрети равнодушно. ЗбогЂ тога 0 ономе, кои га е ,,зашто пБхтао не умире?" врло мудро одговорш: „Упра†зато нећу што равнодушно." Вода, землл, воздухЂ и ватра, покраи други са ставлнгоћи' частш могђ строн исто су тако оруд^н твогђ живота као и смрти. Зашто се плашишЂ последнЉгЂ дана живога? Онђ ни еданЂ данЂ у мерило слути не меће Bwnie него свакш одђ остали. ПоследнБЈи коракЂ не причиннва уморЂ. онб га само показуе. Сви дани иду кђ смрти; последнБ1 *и до нћ дође. Видите, лгоди, овако гласе науке и мудрованн матере наше природе! При свемЂ томђ често самБ разммшлавао, одђ кудЂ то бшва, да намЂ сесмртБу рату, и.ш е на нама сам^МЂ, или на другомЂ приметили , безЂ свакогђ сравненв манћ страшна чини, него у нашимЂ кућама; иначе 6w бмла воинства наша само гомиле лекара и лукагоћи жена. И будићи е смртБ увекЂ и свуда една и иста, зашто е землћделцм и други одђ наиниже классе слободше предсретаго него други? Л држимЂ да су узрокЂ тога: неутешна лица и страовите наредбе , коима е окружавамо, и кое насЂ већма страше него сама смртБ. Некш сасвимЂ новбш начинЂ живота, плачЂ матере, супруге и деце: посете коснути' и пронути' особа: око насЂ стовће бледв и неутешне слуге, мрачна соба, горуће свеће , лекарима и свештеницмма окруженми креветЂ , сагожава око насЂ све iuto е страшно и ужасно. Мм већљ видимо себе у мртвачкомЂ сандуку и у гробу. Деца се и одђ сами свои лгобимаца страше, кадЂ и' овако преображене виде. Исто е тако и сђ нама! Треба намЂ како стварма, тако и особама ларве скинути. КадЂ ове нестане , онда не налазимо ни што внше, ни манК подђ нбомђ , до управо ону исту смртБ, koi'oh су мало пре кућевнми слуга , или проста слушкинн неустрашно на сусретв изиш.ж. Нека e благосло-

вена смртБ, кон за сва ова преправлнна и наредбе времена не оставлн. ђ. МалетићЂ.

ИРОМЕТАИ НОВАЦА МЕђУ НАРОДИМА. Што се годђ више новцш међу народомЂ промећу и иду одђ руке до руке, сђ тимђ е све већа полза заса†народЂ во обхце, и за свакога по наосо 6 ђ, ерЂ онда купугоћи еданЂ одђ другогЂ сваки свое потребе новацЂ иде одђ руке до рз 7 ке, и дае способЂ свакому да може свое потребе rioвседневно подмиривати. Напроти†кадЂ новцм леже у землви, или у сандуцнма кодђ приватни лгоди, или у царскимЂ касама, онда се не промећу и не иду одђ руке до руке, и тако сваки осећа оскудицу и неможе свое потребе да подмируе. Ово су изображене и мудре државе давно и одавно примћтиле, па кадЂ виде дасу се новцм у државне и приватне кассе покупили, они онда праве разне потребе земалБске, украшаваго землго сђ путовима, свакогЂ рода, праве заведешд трговачка и економическа, и троше новце, само да се разиђу по народу и да народЂ нетрпи оскудицу. Нека наведемЂ овде кои примћрЂ о тому; У PyciS има заведен!е царско, кое дае приватнимђ лгодма новаца у занмЂ и до 25.000, # на сигурно емство , а онаи му плаћа само интересЂ по 6 на сто на годину, па тимђ пачиномЂ за 30 година „а садЂ веле да cy r сггустили на 22" исплати и сав' дугЂ, и Hie ништа више дужанЂ, а то царско заведеше опетЂ сђ тимђ наплати се и за капиталЂ и за интересЂ на нћга, па шштђ и за интересЂ на интересЂ. Дакле оному е толику грдну помоћЂ учинио, а себи башЂ ни наиманћ штете. Колико е енглезско царство дужно, оно неби могло исплатити свои дугЂ, да скупи све новце одђ ceiio царства кои су начинћни одђ како е светЂ постао па до сада, акамоли само са своим, па опетЂ сви они кредитори су сигурни и сваки може свого облигацмго продати кадЂ годђ оће и узети новце, ербо држава плаћа интересЂ на онаи капиталЂ не по 0 него само по 2 '/, и по 3 на % за тодину па лгоди кои немаго у шта да улажу свое капитале, купуго такове облигацне и у зимаго интересЂ држећи се горнћгЂ рускогЂ рачуна да ће за неколико година сђ тимђ интересомЂ наплатити и капиталЂ и интересЂ , и интересЂ на интересЂ, а покраи тога зна да може свого облигацмго продати кадЂ годђ оће и узети новце, и наипосле. кадЂ 6hi царство пропало и неби могао на платити. пишта га и некошта, онђ to држи да е отечеству дао, а енглези особито жертвуго и приносе за ползу и потребе свога отечества, и зато су тако далеко и дотерали.