Šumadinka

Ш • зашто е баЈИЋ азг прво пнсие а не кое друго, нема никаквог' основа, као што нема никаквог' узрока нн основа зашто бм кое др.уго писме бмло ирво а не a;n. Има млогји кои су ирви, безда има узрока зашто су први; наивише зато ербо се незна ко oui иначе oi>io прввш* Али нема ннгди првог' без' второгљ; второ е дакле нуждн!е за прво, ербо кад небм бмло второг' не 6bi могло нрво 6i,iти. Cb тога иема првог члена без второгљ; ripuor npeзидеита без' второгт. , првоп> секретара оез второгљ, и тако пзђ не бш бмло прво писме него едно и цигло кад' не бм Буки н другји писмена бшло. Аз r, на славенски значи л, и то пј)во славенско писме показуе елавенсиу себичноетБ, и за то кои е год' славенски народ' сградао то е ианвише за го страдао, што е свакШ хтео да буде ajr, а пико nie хтео да буде буки или она друга писмеиа. Адам% бмо е првши човекЋ, то знамо сви, али ко 6bi могао знати ко he последнг.н човекљ бмти! То е лако погодити, ер' у свако доба на читавомљ свету нма млого Bbiiue последнви .нодЈи него што 6i>i требало. Но ни едант> нити жели, нити ohe да каже да е последнви, а кад 6bi хтео да се свршана светЂ, онда бм и они кои су први. казали да су последнии. Ако, то е една речг> без' кое не бм могао светт, обстати, или ако бм и бмо онт> бм бмо сасвмш> другчји то естљ бмо бм без' ако , и бмо бм млого другчш него што вели Доситен кад' бм бмо свет' без' медведа. И да Hie тога проклетог Ако пола бм света cpehnie живнло; све човект. што усвомч, • целомЋ животу ммсли иради, пола готово ради са ако. Млоги вели: „Направи ћу кућу ако будемљ живт>, •— удаћу се ако нађемљ прилику оженићу се ако узмогу — " кредиторг> каже: „Ако неплатиш' затворићу те" дужникв каже: „платићу ако доб|'емг>." у обште да nie акова на свету болћ бм бмло. Кадх> ти ко годв што обећа па у tomi > обећанш гди год' спомене ако слободно ничемв се ненадаи. СвакЈи договорљ, или посао са ако Hie савршент>. То ако кадт, се натрашке чита млого е лепше и слађе, ерљ онда барем7> свак|'н поммсли на оку вина. А .и .пн;«. Свеоношто човекљ на себи и око свога тћла носи зове се алвина. То е дато као казнг> првом' човеку за грехљ; али сада ушло е тако у обичаи да што човекћ више, и лепш1и алвина на себи носи тмм' се више уважава. Поредт> све фнлозофјс , и учени и прости од' како е света цене и мере човека нанпре по алвинама, зато сада млоги лтди носе по два капута, по две кошулћ (едну од' вуне, а дрЈгу од' платна) по трое панталоне, по двое чизме без' чарапа, (т. е. иерачунашћи чарапе) а то све за то да бм за два човека уважавани бмли. Како е човек' сметант>! •— гдн год' iuto у природи има од' свашта по мало на себи носи, носи злато и сребро, носи каменћ, носн oB'iiro вуну и коноплћ, облачи се у различне коже, а наирад1е завјнш се лшди у курнчку, медвеђу и лисичпо кожу, сиротинн само ноеи нгнћћу кожу. Лисич!е коже наиболћ чуваш одт> мраза, и у сва времена У моди и на цени стое. Алг.ине су узрокв млогомћ кое чему на свету. Неко изгуби а неко добЈе свош срећу на свету с6огћ ал!>ина. Млоги момци залшбе се само сбогт> алћина у какву девоику, а тако исто и млоге девоике удаду се само за алвине. Лепа алг.ина млого пута сакрје рђаво срце, и !оштт> кадт> бм се могло изумети да и е3bii:i> носи алЈ.ине, онда бм на овомћ свету свн богати лшДи скупа н добри и паметни бмли. Лепа алвина на млого места отвара путв и уважаванћ. 4 1овеит> е научЈо да

пре него што кога из' унутрашнвости позна, да га наипре по сполашности цени. Кралћвићт> Марко премда е леђеномт> и без' мере nio вiHO, оиет7> е по кадт> кадт> бмо и великш философђ . Онт> се преобуко едан' путт> упроснчке изцепане алвине, и огишао на едну господску славу, гди му нису ништа дали да еде и nie него га отерали; а онт> онда обуче се у срму н злато и пригрне свои ћуpaitb па дође опетт, на исту славу, и онаи истми домаћинљ и гости посаде га у прво чело, онда Кралћвићт> Марко примакне чорбу па обадва свои рукава замочи: „бдите" вели „мои свилени рукави та се частв вама доноси." То ни едномЋ старомЂ философу па ни самомЋ Дн>гену Hie пало на паметЂ, а светв е у томе увекЂ као онда бмо. Марко хтео е да позна свстђ . Кадв е ручао онђ свомћ ћурку рекне „Фала на части." А ћуракЋ му онда рекпе: „Ночитун ти мене па ћу и л тебе." У време Езопа слободно е бмло говорити магарцима и свои животинт.н; у време Кралћвића Марка говориле су алвине, а у наше време nie слободно ни учредницмма новина говорити и свон MHliiiifi даватн, у Францускои. (Продужеше слћдуе.) о б л с н g н i е. Шумадинка е почела излазити, али нема из' окружнм места ни половину cBoifi старм пренумеранта. Изђ неколико окружнм вароши ioniT' nie ни едан' послат', а из Лознице itpaii Дрине столице само еданЂ. Но то nie узрок' што лшди неће да плаћаго, него што самв н погреiiiio, те самЂ новце напред' поискао, ер' човеку е свакомћ урођено да неће ни мед' што зна да е сладак' да плати, док' га невиди. Скупителви лвлнш ми да се млоги неће зато да пренумерираш, што се бое да се опег' незабрани, па да им' новцн непропадну, но то неће иигда бмти, ер' Шумадинка неће нигда теа;ити противу ползе нашег' иарода; него свагда трудиће се колико може за обштми напредат>, а то и нашем' правителству на срцу лежи; она ће увек' држати се законости и поредка. И ако гди год' узрешета, то ће само из' лшбави к' правителству, и народномЂ иапредку чинити; ер' кад' ко годђ какву воћку креше он' неиде нато да е сђ tmm ' 'осуши' него да му болћ цвета, расте и болви и питолпи плодђ приносн, и кад' ко год' копа траву и коров' око воћке он' неиде ни с' тммђ да е осуши него да болћ напредуе и да се чвршће држи. Но поредЋ свега тога цензура е наиболБ« мои емацЂ, и она добра стои да Шумадинка неће нигда имати узрока да се забрани. Млоги нису се за то пренумерирали, што држе да се у Шумадннки неће ништа о важншм' стварма, и слободио штсати, на то им' имам' одговоритн да наша слобода печатнћ нЈетако ограничена као што млогн ммсле, и да се може колико се оће слободно писати о ползи обштои, о поболлшаванго обичал, школа и свега, само кадв се оће. Кодћ насЋ нема Фала Богу нн едне власти кол неподлежи закону, и кон Hie ограничена уредбама и правнлама, па тако е и сацензуромЋ. Наша е цензура умерена, разборита и блага; блажш може бмти него што е за садЂ у ФалћпомЂ гнвизду слободе, у Парнзу. Другч|'е самв н гледао цензуре, гди кадЂ нађе у нрвинама написану речв: „ огечество" а она избрише, па место те речи нанише ,,///лез/л", наравно то е бмло одавио, има од' то доба седамЋ месец|'и. Наша пак' цензура избрисала бм оне реч!и, кое бм видила да неиду к' развитку наше народпости и кое нелобуђуго отечестволгоб|'е. И н остаемЂ увек' пригоме да што е год' наше. сладко е. Да наст> Богђ туђе самоцензуре сачува.