Šumadinka

Ж 13

У |> »ограду, у Вторник г 1> 12. Фебруара. ШУМАДИНКА

1852.

ЛИСТЂ 3 А

ш жш®тжж<

УчредникЋ и издавателв Лшбо.мирљ ffS. НенадовпКЂ.

Ован листђ излази ВториакомЂ и ПеткомЂ. Цена му н годишни безт. завитка 15. цп. а иолгод. 7 цв. — са завиткомт, no' цв. на по' год. ciij'n.rfe. Ко жели у Београду да му се носи кући а не у дућанЂ или у канцеларјк) по цв. на пола год.

ТИГАР1) БВИГА1СК1И. (Краи.) Да еравнимо дивлака еа изображенммљ. Дивлнкб нознае мало потреба , и оне кое познае, може ш лако задоволвити; онв дакле има у срећи извћстно првенство надљ нами, ерт> мало потреба имаги, и оне, кое су, лако ifi задоволг.ити моћи, еств права срећа, а и сви филозофи држе тако. Пр освећенми — мм имамо млого потреба, и врло iK мало задоволвити могкемоЈ отуда е првми темелв нашегљ незадоволБства. наше несреће, отуда наша завиств, наша граблБивоств, и гомила порока, кои отуда произлазе. Дивлнкб има неправилно поннтје о Божеству; онт> обожава кадкадг. ншвогно, а кадкадљ 6 олбкј; и з 6 огб ла:кногћ nohhtia, шертвуе на олтару лмде, свого собраћу. Међу нами просвећенБша већа частв има неправилна понатјн; мм имамо едну велику частв злочинаца, кои нћгову величину не познаш; и едну велику частт, варалица, кои нздаго. као да га познаго, а овамо у срцу ђаволу жергвуго. Дивлнкђ жертвуе свомћ Божеству лгоде. Просвећенми — HCTopia сведочи, да смо и мм тако исто чинили; и да смо шштђ CBnpbnie него варвари сб нашомЋ собраћомБ лгодима поступали. 1оштб и данљ данашиБЈи идемо у цркву, а у срцу мбјслимо и планирамо о падешго кога одђ наше браће. Мм опадамо а Богу се молимо: мм издаемо отечество и молимо се; изричемо неправедне пресуде, и молимо се; правимо интриге, и моли мо се; мм не уделимо проснку ни едну пару, а молимо се5 пиће, кое сирома после лдногђ рада нћговогЂ купуе, ква римо, и молнмо се; дебЂ, кои е сва раана убожару ексично продаемо, и Богу се молимо •—■ и молнмо? ■— — брбллмо, треба да кажемо, то nie молити се. Молитва е узвмшеше чувства кђ Богу; она е знанћ нћговогЂ суш тества, кое е лгобовл, и кога заповестБ лгобовБ кђ ближнћму препоручуе. Дивликђ нема закона: кодћ нћга рћшава смла, као и правица. Мм просвећенБ1и имамо законе, а не држимо ш ; ов де iff сарани надмоћ1е, а тамо сила; овде iK испрелама по литика; и опстћ овде маисторја начини одђ правде неправду. Тамо стои предЂ великашомЋ стра и трепетЋ лгодскји, а малодушнБш плашлБивацЂ осуђуе невиногЂ сиромаха. Ту себичноств, и злато претегне праведну стварБ лгодства. на мћрилу правичпости. Безобразна де-

чурл!л обезсвећаваго невиностБ, и осуђуго, окиваго животћ, честБ, иманћ, вћру и савћств; они кои се улагуго упропашћаваго; опадачи убјдго, оговорачи плачкаго; гди дакле обезбеђава правица противу силе покваренБ1 нраbi'h? 36 огђ правице изгуби се често праведна стварв и будаласта МБИплена cy^ia чешће осуђуго, него разумни закогш. Д ивлнкђ, онђ е суровЋ, не познае художества, нити каква вћжества. Просвећенми, онђ е углађенБ, али е нћгова углађеностб гора него суровостБ. Онђ познае художество; али га не употреби на добро човечества, као годђ и нћгова знанн и вћжества. УглађенЋ тражи да превари углађеиогб , а паметнш паметногЂ. Философ!н е претворена у будалу, noe3ia у ласкателБицу, а реторика у пралго: и caма богослов1а морала е постати придворномЂ дамомЂ. Све е свое теченЈе изгубило, човеч!И се разумЂ искварјо; ерЂ страсти нБиме владаго, а не добродћтелл. Како су вдни и сиротни наши художннцм! они су проснцм великаша. Одђ стварагоће молерске четкице, до поетичесиогЂ пера, све е то робЂ. fl самв гледао , где молуго оне, кои лгоде гннве и даве, и живописацЂ кит !о е главу нБшву сђ лорбером -б, премда имђ е npaeie бмло око главе наместити трнћ и бодлћ. Н самБ слушао стихотворце , кои наигоре лгоде обожаваго, н наигоре девоичуре музама праве. Шта ползуго художества и знанн, ако насЂ за болћ лшде не изобразе, дакле уколико смо 6 олби лшди постали ? Шта е дакле иаше данашнћ воспиташе ? Много читаги а мало МБ1СЛИТИ, о свачемЂ брблнтн моћи, а мало радити; едну гомилу кнбижнб 1 титула на паметв научити ; едну птицу у петЂ езмка именовати знати; лепо играти ; добро се борити (фектовати) лепо се смешити моћи — — ето, то е просвета. По момђ ммшленго оваково BOcnBiTaHie не изображава лгоде. Шта ползуе човечеству, што а знамЋ шта е оваи или онаи о добродћтелБи roBopio, кадЂ л добродћтелБ само по имену познаемЂ? дћломЂ учитн и примеромЂ учити, то е воспмташе: овако Mbi лгоди ништа друго нисмо но слова, и сасвммЂ онбшб , што смо учнли, то ћемо 6 б 1 ти шго обстоателства и страсти одђ насЂ начине. ДивлакЂ нема средства за свое игображеше; нема академ1е; нема универзитета, нити каквм ивнн домова, гди се наставлнти и воспмтавати могу. ПросвећенБ1и све то у Европи има, и мн опетЂ ништа друго нисмо, него углађени карвари. У вб 1 Сокнмћ школама влада честолгобЈе, преимућство, гордоств, ronenie, и ова покваре све оно, што 6 б 1 блага художества са ср-