Šumadinka

reveille le monde.) To e истина, -да петлови првин у зору кукурекну и буде игоде, али истина е и то да пет.1 oi;n и кокоши такође првм пре cbiio друг1и животини задремаго и попсшо се на седало да спаваго, Mr.i после ручка одма, узмемо наше стварји, остави мо Штразбурпв, пређемо Раину, и у Келу седнемо на гвозденши путт., и за два сата стигнемо у ФраибургЂ. За та два сата прешлисмо десетт> милн, и десетћ манви варопгица у коима нисмо ни излазили, осимђ ако већђ да што узмемо за e.io. Мало нзсђ е остало у Фраибургу да ноћимо, неки су отишли шштђ изђ Штрасбурга на дру" гу страну, а неки отишли су управо у БазелЂ. Одђ Ке" ла до Фраибурга ишли смо узЂ раину, и што смо ближе Фраибурга 6б1ли , све смо у лепше предЈ.ле долазили. врЂ мало по мало брегови су се приближавали, и ctj десне страие Богези а сђ леве ШварцвалдЂ пропиндли су се ко ће кога своимђ врЂовима надвисити. На млого места осимђ лепм варошица, за кое нисамЂ пглтао ни како се зову, виђале су се по бреговииа развалине градова изђ средн1 -,гЂ iti.Ka. На еданЂ путг, сђ лепе стране укагке се торонх, Фраибургски — а иза н Кга кисоки врхови брегова Блауена и Блаихена. ФраибургЂ е на лепом^ месту. КадЂ погледа чонет, на онаи цриБш танки и високи торош,, учини му се да е у Бечу. 6рЂ онаи бечкЈи торонв liefiiii е, али да ли е легппШ л нумемЂ казати. Црква и торонљ стари су преко 700. годипа. Торош, е врло танакЂ али лепо изведенЂ и украшент,. .V Фраибургу има универзитетЂ, али сада nie ништа на гласу. Ту е Ротект,, онаи славнши немачк1и исторклшсацЂ живк) и умро; и ФраибургЂ подигао му е лепЋ споменикЂ. НКговт, гробћ Славени слабо полазе, ербо онћ о славенима слабо е што у cuoioii ncTopiK напоменуо. А и гди iii е споменуо, онђ е само то чин|'о, да покаже свету свое пакостно срце спрамЂ Славена. Елизу кодђ гвозденогЂ пута, у гостјоници : Ј.ПаунЂ" ноћимо •—- и сутра данЂ рано продужимо или болЈ, да рекнемЂ почнемо наше право путованћ. Но управо почећемо текЂ наше право путованћ за кое смо се спремили, кадт, на Шваицерску землго ступимо, а ово nie ништа друго него узгредЂ. Зато и у овомћ писанго нећу се нри свакомЂ предмету, онолико задржати колико 6fai Јкелго. БрЂ падамЂ се да ћу у Шваицерскои наћи лепши нредћла, и већш брегова за описиванћ. Таи данЋ путугоћи изћ Фраибурга преко великогЂ брега Шварцвалда, палазили смо такви лепм изнора, пећина, водопада или изгледа, сђ коима едва смо се разстанли. На млого места виђали смо гди у средЋ полн, или на каквои врлетнои стени, седи усамлћнми смнћ и лгобимацЋ природе, молерЂ, везао више себе за дрво амрелу да га суице непече, заглубш ce у свои предметЂ, седи, и молуе, да са со 6 омђ поиесе оно што му g онако лепо чуства будило. Млоги и одћ нашегт, друшства. кои су знали моловати и цаихновати изосталли су узЋ путЂ и копирали оне идеале разнообразне природе. —■ У средЂ Шварцвалдски брегова , у едномЂ маломЂ селцу останемо иа ручку —• ту смо се сустигли пасЂ 15. ђака, и осимђ по гди коегЂ молера или Ботаникера другш путника nie бмло. KyFre су мале и дрвене и споредЂ нби сђ камена на каменЂ шуштила е една мала речица. Ту смо првми путЂ ручали по горскомЋ овдашнћмЂ обичаго. Осимђ млека, сира, бутера, меда, и ела одђ ал, нисмо ништа друго имали; али то смо волили, и слађе намЂ е npia.io, у ладу на зеленои трави; него она млога маистор1омЂ начинћна ела у разкошнммЂ салонмма Бадена. Ту смо сладко н лепо одморили се, и колико смо неблагодарпм, ни

еданЂОДЂ насЂ Hie се сетт да упита, како се зове то мало лепо селце, у комђ смо неколико сатш нашегЋ живота слађе него у paio провели. Одатле опружимо далћ путемЂ у НаиштатЂ. И па грбини Шварцвалда, узЂ кого смо се дуго пеинли, опетЂ раздвоимо се, и већа частв оде, да се иенћ на ФелдбергЂ, кои е наивећш брегЂ у овимђ околинама. Н самг, штедт мое ноге , за шваицерске брегове, зато продджимо далћ. Но задржавагоћи се путемЋ, немогнемо стићи у НаиштатЂ, него омркнемо у едномЂ селу, гди и ноћимо, и за кое такођерЂ незнамЂ како се зове, ва.и,да сђ тога самљ 3a6opaeio што смо врло рђаву гостилницу имали, и едва смо се могли сместити. — Изђ тогђ села нисмо дуго путовали, и као што смо првогЂ дана све пенали се узбрдо, тако смо тогћ другогЂ дана све слазили ниже и ниже. На еданЂ путђ сђ едногЂ брега, укаже иамт, се една лепа, и пигома долииа, коа е са манвимЂ бреговмма наоколо обколћна бмла, само на ниже кђ западу, све више и вмше сужаиагоћи се продужила се равница, изванЂ домашан nauiiii очпо. То е путЂ Дунава. И го Ј оштђ , да ти наиоменемЂ, што самх, видјо путемЂ довде. То еств да е народЂ поовммћ планинама врло побожант,, и та нћгова претерана побожностђ ирешла е готово у идолопоклонство n cyeetpie. Млого смо Л1пт"н путемЂ срели. И кадт, смо питали шга то значи •— чудили смо се нђ ^ овомђ узроку. КадЂ е кака†разболео се кои е богатЂ, а онђ плати, па читаво село, жене, лгоди, деца, дигиу се на путованћ, одђ крста до крста, одђ заниса до записа, сви гологлави, безЂ свештеника и певаго нрквене песме; и тако што е онаи грешнинђ богатш тммђ вмше лгодји узме подђ надницу, да иДУ путемЂ гологлапи, и да се подђ плату моле Богу за нћга. И тако ове гомиле, за различне узроке, по неколико дана путуго, носећи уза се све што имћ греба за ело. Иремда чокекЂ, у оваквимЂ нланинама, и готово рећи у оваквимЋ пустинима, гди усамлћнЂ жнви, нема нигди болћгЂ приб Г.жишта, осимђ у молнтви и у надежди на Бога; али ипакт, оваиве, на оваи начииЂ плаћене молитве, н мислимђ и самимЂ боипимт, иаредбама противне су. — Но то ти само узгредЂ примћчавамт,, и л сваку молитву, сваке вере, и свзкогђ начина почитуемЂ, ако искрено иде са срца, и ако одговара божЈои волг.и, и здравомЂ разуму. —• CBai;iS е у свомђ убеђешо блаженЋ. Чимђ самв дошао овде у ДонауешингенЂ, нисамв имао кздђ ни одђ прашине отрести се; него сама отишао одма да видимђ оно место гди Дуна†извире; с 6 огђ чега сам!, наивмше овамо и дошао. ДонауешингенЂ, мала е варошица, има лепу малу црквицу. На краго вароши има една лепа башта, и у тон башти едант, лепЂ дворЋ некаквогђ кннза — одма при улазку у ту башту стои едно место лепммЂ наслонмма обграђемо — то е место на подобје каце онругло, и то округло место дубоко е за еданЋ ФатЂ, ii донекле има воде, и све е, чита†окруп, лепо озиданЂ, одоздо мало rio мало вода клгоча, и едва се примћти по гди кои малћш меурЂ гди искочи •—- ето, то ти е изворЂ оногђ великогЂ Дунава, што тако силно кодђ насЂ тамо, задире обале нашегЂ отечестиа. Ето! то ти е онаи ДунавЂ. што хучи онако страшно крозЂ ђердапЂ. Ето, -то ти е онаи Дуна†што топи БечЂ и Пешту и млоге друге вароши, што носи куће и руши градове, и плави и топи равнице — ето, то ти е онаи гордми Дуна†сђ коимћ се Европа поноси. То е онаи Дуна†о коме се Немцм, Славени и Маџари препиру, коме народу припада. Немци ка.ну: „Дуна†е нагнЂ ерЂ међЂ нама извире." Маџари кажу: „Hie, него нашЂ, ербо у наивећои сна-