Šumadinka

УЧ\ » ~1R ■* S" 'У/ «: * Ј š,vw

на лица имати немогу , кон нити се за учителвско зианје, нарочито иредуготовлнван), нити дуже времена у овомђ зван1 - м проводе , нити пакт> ст> волвомђ и ревности учителБствуго разуме се по себи. Ако бш ко посумнно и рекао : да ће се цркии ил и богословскомт. заведен1'м уштрбв учинити, ако се Семи наргумљ за изображаванћ учителн заведе, ми га о про тивномћ уверити можемо. Главна е ц1>.и. цркве држимо народЂ моралу христ1лнскомг. учити, увери га утврђивати и обдржавати. Ово кадЋ е истииа . то црква, кадв су народне школе добро устроене и способне учителћ имаш, не само да ништа негуби, него јоштђ врло млого до6ifj; epii само школа, и само добра школа, цркви побогк. не христјлне и преправлати може. Шта више, она изт> ко_ реиа утаманме суевћр1е и све оно, што е противв цркве и морала христ1лнскогг>. И ово само онда шнола чинити може, кадв има способне учителћ; а ове донде имати неможемо, докђ се за такове особига лица и у особитимт> заведешго приуготовллвала не буду. — Што се пакв богословскогв заведешл тиче, и оно бм са заведенћмЂ семинар1ума за изображаванћ учителн млого добило; ерт> бм се на манвји брои свои питомаца ограничило, па и болвш изборт., кадт. исте прима, чинило. Што садљ толико млого питомаца богословји има, кои су по потреби, а по већои части и одвећЂ маломв способности прииани, онда бм с.е само толико и то способти изабрати могло, колико е нуждно, да преправни лица за чинђ свештеничкји има. Они, кои бш науке, у овомђ заведешго свршавали могли бш се поставлати наипре за ђаконе при ГГ. Епископима и у главше окружне вароши, за преписнике у консисторшма; и за капелане стари свештеника, прогоерен и наместника. На оваи начинв не само, што бш се свршеии богослови одма CBoioii цћли и опредћленго нриближивали, него бш се и у чинодћиствпо и у дужностима свеште !шчкимЂ болћ усавршенствовали, и тако способнш свештеницш постаа.ш. Изђ укратко наведеног ^Ђ лсно се види, да бш са заведенћмЂ Семннарјума за изображаванћ учителн, не само школе способне учителћ добивале, него бш и богословско заведеше 6o.itiS изборв у кандидатима чинило и способше примало. Црква 6 bi пакЂ св тшмђ врло млого добила, и народЂ у свему напредши бшо. Дакле: семинар1умЂ, u.iu заведетие за воспитавагЉ и изображаванк учителп ocnoenbi училигита завести , естЂ за наше отечество и нашЂ народЂ одђ велике потребе и нужде. А ово нека издржава гл. фондђ школскЈи, или дргкавна каса. С.

Д 0 М А Б Е II 0 В 0 С Т II. — Друшство србске словесности држало е 28 Фебр. свое редовно засћдаше, у комђ е r. подпредсћдателв предлож!*о да друштво , изради еданЂ обширнши србскш рћчникђ . Господа членови поделили су међу собомв посао. — У Иеделго 2. Марта бшла е у Читалишту главна скупштина за театерЂ, гди е Г. проФесорЂ МалетићЂ го. Bopio са познатомЂ cboiomb вештиномЂ и лакошћу о пол зи театра, и по томђ приступило се кђ уписиванм прило. га, о чему ћемо у идућимЂ броевима обширше говорити. Међу тимђ за садЂ то авллмо да е се само на тои скупштини уписало преко 1300. # цес. и тако цео фондђ са досадЂ учиићнимЂ прилозима износи 4890. Ц Цес. С Т Р А Н Е II 0 В 0 С Т II. — Правителство Луи Наполеона одржало е велику побћду слћдствомЂ избора. Берза е изавила свое задо-

волвство скаканћмЂ акцја, но то неки непримам јоштђ као доволђнбш доказЂ постонногђ обстанн тога правнтелства, ерЂ при .свемЂ томђ , што иде све по волђи , немиче се машина правлеша како треба ндпредЂ. Печатни е истина безЂ цензуре и смела 6bi се понвити сђ маломЂ опозицшмђ, безЂ кое ФранцузЂ неможе никако дисати, али пропушта све само да ce правителству незамери. Лвно мнћnie, кое е и самомв цару Наполеону некадЂ пркосило, тако е застрашено, да му е све по волђи hito се догађа. Пра. вленје у Францускои, кое на никакву противноств ненаилази, гако е редко полвлеше, да се зато и сам*> Луи НаполеонЂ забринуо, и чисто бш желш да се каква нротивноств покаже, само да виде колику властв онђ има. — Синђ генерала Монцела предложт e академ|'и ед. но изобрћтен1е, чреЗЂ кое могао бш се електромагнетизамЂ и на индустрјм употребити. •— Вћсти изђ Алгира гласе са свимђ жалостно за Французе: колона у Кабилш страдала е лко одђ зиме. Подђ предводителвствомЂ генерала Бужера одржала е она свон положенл у срцу Кабшпе, недалеко одђ Byrie. Одатле е та колона землм у узди држала и почела е некенутове правити. Страшна бурл п<Јкаже се 18. киша е потокомђ лила, реке се тако брзо разлјм, да су пресекле путЂ између логора и вароши. Воиницш почну оскудћвати у наинуждшемЂ препитанјм. Ноћу између 21. и 22. падао е лкш снегЂ и затрпао е неке шаторе. Зшма е бшла страшна и многи се солдати смрзли. ТекЂ око 22. у вече едва сђ тешкомЂ мукомЂ дођу неколико солдати у Бугјм и огласе нвЈову несрећу, на кои гласЂ притече имђ у помоћг, не само властв , него и грађанство. Вредно е примћтити, да Кабили нису се хтели ползовати овомђ несрећномЂ Француза, него шта више, примили су се неки солдати врло човечно, кои су се поедино у путу налазили и пратили су iK сами до Bycie. — У Минхену запалила се пивара. Таи пожарЂ описум као наистрашн!и. Како е почела одђ 8. сатш у вече горети, едва се угасила у мтру. Kansy да е утишанћ ватре само наивећемЂ пожергвованм Баераца за рукомђ изпало, кои боећи се да неостану безЂ пива, показали су Херкулесову снагу и отважностљ у гашенм ватре.

ЛВНА БЛАГОДАРНОСТБ. Пр ошле есени у месецу Октобру, л самв обштину мом, при Koiofi одђ више година учителмемЂ молјо , да ми плату повшси, и тшме станћ ми поболша; кол ми е одговорила поредЂ обећани захтеванго момђ испунити. са 60 цву готовомђ новцу на поклонђ : на коме поклону срдачно iofi овде предЂ целшм -b србствомЂ благодаримЂ. И Г. срезкомЂ началнику на ревностномЂ садћКствЈго у томе захвалмемЂ. У Паланки 1. Марта 1852. Д и м и т р i е 1овановићЂ, учителБ паланачк!«. ОглаеЂ. (5) (2—3) Мом кућу с ниже Варошв - rtanie, према ТипограФШ^ кон има одоздо дућане и изгледЂ на обадва сокака, продаемЂ, ко жсли узети, нека ми се ради погодбе у истои кући npiflBH. Д и м и т р i е Н е н а д о в и ћ ђ .

У КнБИГОПЕЧАТНБИ КнДЖЕСТВА CPBIe.