Šumadinka

I

"v-kv s qo '* /л; &xv»»

iiH описанЂ видити. И колико е лепо погледати сћ оне друге стране, кад-Б се долази у Цирихт>, толико двоиномђ. чини ми се сб ове друге стране леише. бзеро, кое е дугамко преко шестљ мили, и кое Hie шире одђ пола милћ, сталло е у свомђ кориту, али не другч^е, него као огледало. Око Цириха и споредЋ езера бмле су далеко поправлћне, летнћ и лепе куће, кое су се у виноградима и у зеленимљ воћндцима, белиле као по гди кои бео цветЂ у зеленои ливади. Манви брегкчићи били су сви засеани и засађени, и осмеивали су се радошћу и веселћмЂ на езеро. У дну езера врЂОве свое помешали су у облаке, велики снегомЂ покривени брегови: ГлернишЂ, Деди и СентисЂ; и еданЋ иза другогЂ у далћини, нису се могли одђ облака разликовати докђ се човекЂ добро незагледи. — И да намЂ таи погледЂ савршеиЂ буде, napoбродЂ иазванши: „РепубликанацЂ" кои е се после насЋ за ХоргенЂ кренуо, пловт е посреДЋ среде езера — ту е бмла половина нашегЂ друшства, кое смо mbi крозЂ мале дурбилћ са Албиса гледали. Они су видили обале езера ; али mti iuto смо сђ поштомђ ишли, видили cmo сђ еднммЂ погледомЂ све, и таи единми изглеДЂ сћ Албиса, приволш насЋ е те смо волили сђ поштомђ путовати. Коме се недопада ЦирихЂ у Цириху, тога молимо нека се поиенћ на брегБ АлбисЂ, и онда рећи ће да е ГеснерЂ могао бмти iouiTi, болви поета. Неколико минута само далћ одћ гостјонице и штацје, има на тои великои висини едно врло лепо мало езеро кое се зове ТирлерЂ, и кое се сво у шуми може са еднимЂ само погледомЂ са свомђ својомђ красотомЋ прегледати. Ту близу, у долини названои Силталу, npoJKHnio е ГеснерЋ свое последнћ време, сакривенЋ одћ све луие и шкрипе светске, atHBio е само свомђ животу и душевномЂ ул:иванк), sitHBio е онако као што е писао. Одатле путЋ е ишао све низђ брдо, и прођемо преко Кнонау, а по томђ крозЂ ХаузенЋ, гди е чувенми Цвингли, борећи се са своимђ грађаиима изђ Цириха, за свое ммсли, погинуо , (11. Окт. 1531. год.) нћгово тћло кадЋ су непрЈателви познали, дали су целату те га е criaлш, а сада су му едну лепу штатуу одћ црногЂ камена подигли, на ономђ месту гди е пао. То е место Јкалостнши споменЋ за Шваицерску ncTopiro. врбо ту су Шваицерци кои су католици, врло нко и млого побили друге шваицерце кои су се тукли иротиву папе, за асшн поннтЈл свое вћроизпов еди. ХаузенЋ е врло лепо местанце, и све куће одђ дрвета изшаране су и уциФране, и накићене су са своимђ доксатима и чардацима. Шванцерске дрве. не куће имаго свои особитми, и наилешпш крои. Ту у Хаузену има еданЋ цћлителнми изворЂ (АлбисЋ брунЂ) с 6 огђ чега се врло млого путника задржана. — Но мм смо теЈкили у Брегове далћ — и наша кола протутнвила су крозЂ лепе Алее тога меета. Одатле смо до Цуга имали добра два сата, а дотле смо стигли изћ Цнриха за три сата. — Брзо смо прошли та два, сата, и пошто смо сћ брега сашли, за кратко време крозЂ едну прјатну долину дођемо у варошБ Цјгћ. кои е опетЂ леЈкао на свомћ лепом-б езеру. ЦугЂ е главна варошЋ тога кантона, и нема више одђ 3. хилнде Јкителн, кои већа частЂ оре и копа — ЦугЂ ми се nie нишга допао , и изгледа, са свнмћ као село. Има млого cyeBi,pia — ерЂ онде гди смо ce одморили и ручали, Tyjitio нзмђ е сегазда да му се мора неко зло догодити, ербо е умест лебацЂ па кадЋ е изпекао нашао е два леба са свимђ црвена. Та е варошЂ чиста каголичиа, нема ни едногЂ протеетанта, езеро цугско лејки 1300. стопа, увиеини више него што е корито мора, а

езеро Турли на брегу Албису, два путЂ толико свошмђ висиномћ иадмаша море. (Продужен1в.)

0ДГ0В0РЂ НА 0ДГ0В0РЂ. „Комт. е шумка за капомт. томт> и шушти " „вданг изг 6ueuiiu учителн Београдскш " у брого 22. Шумадинке одговара на мои чланакЂ: о употребленго главногђ Фонда школскогЂ и о поболвшанго училишта и учителн. Нћму е пало у очи и дирнуло га е само то, што самЂ л казао, да е нуЈкдно установити: Заведете за изображаванћ и воспитаванћ учителл основнб! училишта; ерт> богослови се спремаго за евештенике, и учителБСку дуЈкностб по нужди и мимогредћ одправлаго. нећу „безосновнммг разелаголствгвмЂ 11, што но бмвшш учителБ вели, читателћ овогћ чланка обтерећавати, а шштћ манћ кое какве безпоелице претресати и когћ вређати. — —• Али за лгобавБ истине и напредка народа нашегЂ мораиЂ о богословима, као учителБима основнм школа, инакЂ у кратко проговорити; и то како е у самомБ дћлу, а не каito е у памети поединм, свого користБ бранећи лгод1и. Г. бмвпгш учителБ београдскји каже, да се богослови заучителћ епремаго, ерЂ e вели и свештеникЂ учителБ. Изђ овогђ ж но се види, да онћ , нри свемЂ томћ . што е више година учителБствовао незна разлике чинити, између учителн и свештеника, као проповедника. Кодђ нћга е свеедно: чизмарЋ и кроачЂ, овчарЂ и говедарЂ, epft оми се обштимЂ именомЋ зову маистори, а ови чобани; а не ће да пита, шта свакш одћ овм за себе ради. Та и наиnpocTifi лгоди знаду, шта е опредћленћ свештеника, а шта учителл; шта ради чизмарЂ а шта крончЂ; сћ чимђ се занима овчарЋ, а сћ чимђ говедарЋ. А бмвш1и учителв београдскш ово незна, и оће сва ова ноннтјн уедно да стрпа, и свету докан ;е , да и чизмарЂ MOjite антерЈго , или гундцЋ тако добро скроити и сашити, као и кроачЂ! Истина, у наиобширн!емтз смислу узето, свакш е онаи учителЋ, кои друготЂ учи, како ће ово или оно радити. Но по разлики послова и занимашн, различна се и знана изискуго, по чему свакш по свомђ послу и наименоваше добЈв. Ни еданЂ човекЋ, па и наиболћгЋ дара ? немоЈке све и сва знати, зато се праведно и каЈке: кои оће да буде свашта, онђ Hie ништа, т. е. кои оће за више звашл да се успособи; онћ немоЈке за ниедно: Изђ овогђ узрока и разделћна су занимана лгодска, и свакш се са своимђ посломђ бавити мора, ако оће да му е оваи напреданЂ, и да га сђ ползомђ одправлн. Г1о овомб цео е христЈннскш свегЂ признао, да е опредћленћ свештеника и проповедника едно, а учитела друго; з 6 огђ чега се свакЈи за свого будућу дујкностб и будућји позивђ и спрема. СвештеникЂ мора обширно знати богословска знанн, учителБ педагогична. Она се предаго у богословскимЂ, а ова у учителБСКИмЂ или педагогичнммђ заведен!ама. Нредаванћ пакЂ методике у нашемЂ богословскомЂ заведенго, естЋ само една частБ педагогичне науке, и ово се укратко, у изводу и мимогредЂ чини; по чему се види; да г. бмвшш учителБ незна, какве су то педагогичне науке беЗЂ кои учителБ неможе свомђ важномЂ позиву достонно одговорити. Као што гвештеникЋ у исто време треба и nporioведникЋ да буде; тако и учителБ мора и воспитателЋ 6biти. Онаи узЂ извршиванћ обреда и Форми црквеии, треба да народЂ у евангелскои истини и дужностима христЈнн-