Šumadinka

•№ 39. ^ Београду, у Петак-в 1G. Маи. 1852. ШЖМДДИВКА, .О ЈЈП ; . . • . * '3 i • f Ш ЛИСТЂ 3 А вдшдодотшмзта» 1Ж ж УчредникЋ и издавателБ Лк>бомир-в П. Ненадоки^љ.

Оваи листђ нзлази Вторникомт* и ПетиомБ. Цена му e годншин безт» занитка l-l. цв. а полгод. 7 цв. са завнткодЋ по цв на по год . скупл^. Ко жели у Веограду да шу се носи кући а не у дућант» нли у канцеларпо no' цв. на пола год.

Ж Е Р Т В А. Пушт самв иирио у дружевнои соби едне малегост1онице, коа на путу у НортхамптонЂ лежи, безг. да самБ naaio на разговоре мои петх> или шестљ сопутнииа, кадЂ се едант. међу нвима, лепв ал' не тако младЂ човекг. дигне н ci> озбилвнимЂ, скоро ћутанћ заповедагоћимЂ гласомЂ говорити иоче. „Моа господо." „Мм слушамо", одговоре му они, кои су гд окружавали. „Мол господо", продуи;и далћ, „вм сте сви ман!. или више ванредне догађае приповедали, кое сам& н сђ великимћ задоволвствомЂ слушао, ерљ самБ др}као, да су истинити, и ако су по неке чудновате ствари гди гди уплетене. Што се моп, догађан тиче, кои hy рамЂ саДЂ приповедити, мон господо, таи се не догађа свак!и данЂ, и само изђ тогћ узрока, што се мени ноћу случјо." Весело смешенћ одговарало е cacBiro страна овои досегки и приповедачЂ настави дал1.: ,,Ha концу првогЂ дана мога путована изђ Девонзире у Лондонђ, дођемЂ месеца Декемвра у едну малу госттницу, кон е у околини десетЂ милл едина бмла. НоћБ е бглла мрачна и ладна и велике кишне капл!. предсказивале су ioni тђ рђавје време: осећао самЂ да сам& врло срећанЂ, што самБ ово прибћжиште нашао, премда ми се чинило, да е сасвимЂ злочесто. КадЂ се мои конби у шгалу, а мол кола у шупу спрате, уђемЂ у путничку собу, задимлћнми бурделБ. Лепа ватра горела е у оџаклЈи и накнађавала е недостатакЂ покућанства, али нћна весела светлостБ сравнћна са намргођенимЂ лицама у краи собе чинила е непрЈнтну разлику. Л упра†нисамБ куражнш, него други, али могу казати, да ми нек!и видђ храбрости Hie оскудћвао; признаемЂ, да су ме намргођена лица OBti лгодји мало узнемиравала и а се почнемЂ каати, што нисамБ у пркосЂ киши до пркогЂ села терао ЗазвонимЂ и заиштемЂ ед. ну чашу грока и еданЂ чибукЂ. „Таки", одговори ми едаиЂ прла†деранЂ изкеженогђ лица, кои е бшо у исто време и сеизЂ и слуга у гостилници. „НесрећникЂ", рече еданЂ одђ она три човека, тихимђ гласомЂ, кои е бмо доста лсанЂ, да га н разумемЂ; нема другогЂ лека, него пенцерЂ. И сва троица погледе управо на мене. ЛаданЂ знои ođ.iie ми чело; дрктао самБ са†као прутЂ, моа колена стану клецати и морао бн у несвеств пасти, да нисамБ брзо мого чашу грока изцедго.

„Шта знамЂ чинити — неможе другче бнти. Н ћу проаасти, ако дознаду" — рекне еданЂ међу нБима; затимђ устадоше сва троица и изиђу изђ собе. „Лаку ноћБ господине", рекну ми сва троица суровимђ гласомЂ проЈиавши покраи мене. — „Мм иеморамо далеко ићи", рекоше они затворивши врата. Гди е мое псето? БесЂ, есте л' видли мое псето?" запитаго еднога, кои е у ходнику морао бнти. ЗатимЂ буде све мирно. КадЂ се видимђ самЂ, запалимЂ опетЂ чибукЂ, дамЂ донети јоштђ едну чашу грока и иосадимЂ се близу ватре. Речи: псето — далеко неће ићи — пенџерЂ, одзивали су се у момђ срцу. Л самБ изгублћнЂ, рекнемЂ самх. себи, ићу бћгти y6ier№, то се види зацело. Мои Јкалост. нни грокЂ nio самБ полако. ЈЛта да чинимђ ? орулл'л немамЂ никаквогЂ, нити самБ икадЂ Hocio. Ло мон кола и мои конби , ко ће се на вами возати, н знамЂ сигурно да нећу; ова ће се браћа зато побринути; несрећникЂ самв ти у Бога. ДигнемЂ се, да мало прислушкуемЂ, кадЂ a.i' еданЂ умилитни гласЂ зазвони ми у ушима. " Желите ли, да вамЂ се угрее креветЂ ?" Л се окренемЂ; предамномЂ е стаала една млада девоика, лепа као пролетнћш данЂ; нћна црна коса падала е густо на нћна бела рамена; нћне велике црне очи блистале су се у тихои ватри, нћно ружично лице, нћнЂ диванЂ струкЂ обчараго ме. И немогу угреднЂ креветЂ да трпимЂ , зашто, незнамЂ, али то е тако; одговорш самБ учтиво, колико самБ болћ могао: благодаримЂ вамЂ мол драга, вн сте врло добри; кадЂ путуемЂ, немамЂ обичаи — дакле. Она хтеде отићи 1 оштђ едну речв, рекнемЂ л, мол драга. Н се зовемЂ Марица", одговори ми она поруменивши, кое е шштђ илнду пута лепшомЂ учини. „Дакле, мол лгобезна Марице, л вамЂ морамЂ казати, да сте вм здраво лепи. — Опомените се господо, да самв две чаше нкогђ грока nonio. „Желите ли јоштђ штогодђ ?" запита ме она као бааги да ме nie разумела. ЖелимЂ, мон лепа Марице, и зато те молимђ да ме еданпутЂ полгобишЂ сђ твоимђ мерцанли устима. „Шта? " новиче некш крупанЂ гласЂ; врата се отворе и унутра уђе едамЂ горопаданЂ угурсузЂ, кога нисамБ имао срећу донда видити. „Шта радишЂ тм овде Марице? ЗарЂ Лука неможе на звонце пазити? Аид' одлази спавати. Што се васЂ тиче. мои господине", придода онћ , сматрагоћи ме као ти