Šumadinka

II

шшжима« з&вддаг s шевеот

Учредникљ и издавателв Лгобомирљ П. Неиадокнћ«.

1Ј»

Ован лнстђ нзлази Вторнакомт* н Пст&оић . Цена му e годншна безЂ завитгга 14. цв. а полгод. 7 цв. снупл-fe. Ко желн у Београду да му се носн кући а ие у дуКанЂ али у канцслар !к> no' цв. на пола год. — . 4 ,

са завитаонЂ^* по Ј

Т У Г Л. Бледи месецљ itpiot облаке cin Tio море зраке му одб!а; А краи мора туђинт> едаиг> седи С_узе роии и на месецт> гл^ди Гледи мееецЂ па м_у збори вако : „Ои месече куда читишћ тако ? fl те истомћ сада тскћ угледа Али и то еио ми се иеда. Судба црна, све ми иде ближе, Дпа, три, дана, па ме већ -b и стиже, Стан' месече !ошт' мало о! стани После хитаи ка оноизи страни, Гди но ДупавЋ, Саву ладну ni« Гди с' надЋ 1њима Београде eie^ Тамо хитаи, ria тамо застанн Гди л мое мило све остави, Излшби iH редомЋ место мене H кажи имђ , да имћ братацЂ вене, У младости текЂ развитомЂ цвету, Утуђини у далекомЂ свету; Трагки оно, што неможе наћи 6рЂ ће нћму скоро сунце заћи И докђ звона тужан-Ћ гласЂ зазвоии ТадЋ ће престатЋ судба да га гони. H. <

У Д 0 0 И. (Краи.) ЗатимЋ легне опђ ; и н га скоро чуемЂ, гди 'рче. То ми усели добро мнћнје о нћму, и нћго†санЂ помири ме сђ нћговомЂ лакомислепошћу. Имао самЋ едну частв Штерна са собомЂ, и читао самБ га то встб гледао самЋ само, ерЂ мое мисли бмле су са свим7з разсеане; помислимтј на оваи чудноватми случаи, и на опасне послћдице брбланн; бадава самв ce труд|'о, да пронађемЂ средсгво и удвои уклонимЂ. Ha еданпутЂ чуемЂ, гди неко на врата ^па ; и се тргнемЂ; бмо е онаи ладнокрвнми ЕнглеЗЂ. , „Могу л' сђ вама на само г <ј §ррити?" рекне ми онђ. *) Ова а necna писана у Италш у Ливорни, одт> вдногт, младогт, Србина, кон e у Бечу учш, а сада сиабогЂ здравлл ради у Игалж се бавн.

„Зашто не, одговоримЂ му л, но одкте да ђемо, да небм мога друга пробудт. — Спава ли? — Ето видите." — Мои младми прЈителЋ спава такође. Да , срећио е време младости, кадЂ се може иа прагу опасности живота спавати! Мени наимана брига, наимани непово.шностБ одузи»1а саиЂ. Ова два млада човека имаш мужеетвено срце. ЗарЂ небм бмла штета, да еданЂ одђ hl>h 110гине ? — Заиста, то бм бм.ш велика несрећа. СадЂ смо ншли сђ великнмЂ корацима по au.iiu гостилиице и разговарали смо се. Бмло е еданЂ сатЂ после поноћи, и наилепше маиско време. Истми ЕнглезЂ беше честитЂ човекЂ, кои ми е овако roeopio: „1Јм сте се као и н трудили да iи помирите; н у падежди, да ћу се сћ вама у некомв намереиомЂ n.ianv согласити, дошао самћ кђ вама да вамЂ с.е поверимЂ. Имаите доброту да ме послушате. „Ви.намЂ Д * * онЂ е наистарш смнђ едиогЂ еиглезкогђ великаша. За време путовапа повереиЋ е момђ надзираиш. Више пута изишло ми е за рукомЋ , и то не беЗЂ труда, да га заштитимЂ одђ велики опасности, у кое е падао с 6 огђ ватрености свогћ каракгера. Сада се враћа у Л оидонђ , и на граници Ита лi e , кош бм морао сутра оставиги, заплео се у еданЂ удвои ; онђ е тако рећи у опасности, да се близу пристанншта удави. Судите господине сами, у какву самг« нево.по дошао. Треба признатн, да е В илјлмћ лко увређепЂ, да е ићго†противникђ учин10 едну погрешку, коп се пемогке изпинити, да е овде честЋ повређена. Мени се чини, да се удвои пеможе избећи. Ho зарЋ неможемо мм осуетити барЂ рђаве послћдице удвон ? Та то само одђ naci, зависи. — На кои начинЂ? — Пристаните на едну странпутицу, кон ће све изравнати. Даи да учинимо, да се пиштолћи ова два противника само сђ барутомЋ безЂ олова напуне: свакји ће избацити свои пиштолв безт> икакве несреће; а мм ћемо онда безЂ опасности старати се, да iS помиримо. — Ово е сђ некомЂ вештииомЋ и таиности доволђно могуће. iJ самБ готовћ , да вамЋ у томђ помогнемЋ. Н нећу нигда вероватн, да суроно предразсуђенћ, кое увређеноме заповеда, да увредителн г;азни, може игда сведоцима увреде забраиити, да се нћиимЂ крвавимЂ слћдствима противе. Свако предузеће, кое осуећава проливан'ћ крви, вредно е похвале.