Šumadinka

*№ 49.

У Београду, у Петак-в 20. IOh I h.

1852.

ШУИДДНВКД

ЛИСТЂ 3 А

др, мжаа аае» 3 laSABF Ш тФШ®ШЖЖ» УчредникЂ и издавателв Л«об«мирЂ И. Ненадовикг..

Оваи листђ излази ВторниколЂ и Петкоит.. Цеиа лу « годишид безт. завитка 19. цв. а полгод. 7 цв. — са завиткомт. по' цв. на no' год скупл&. Ко жели у Београду да му се носи кући а не у дућант. нли у канцеларпо по' цв. на пола год.

ЗОРА ЈШБОВИ. fl се с' нечииЋ бориит>, али незнаитг, с' чиие, То виђет' пемогу — али знаиЂ иј иие Протиич. тога борца — срце ии ненгео, Побћђент, е нвиие, ХеркулесЂ и MapFto, О сладке пропасти, ту побћђенв бмти, То живота дане, раискимт. цвеђемг. кити. О Адаме ако — tw у paio ниси, Осећао вако — ии'о вакве ммсли, Онда Фала богу што те изагнао И ваквоме чуству, у наручд дао Ил' то намЋ е можда, утКха едина Што намт. е остала, одћ раиски милина. Шта му драго то е, сласт£> iijto нвсћ невара ВећЋ uoa намЋ землго, у прави раи е ствара. О лшбови слико, 6o !Kiera света, БезЋ тебе бм бмла, сва зеилл проклета. А са тобомЂ само мм смо сви блангени, У тебм нађемо раи нашЂ изгублћни.

ШДГРОБНО СЈ10В0 КУРЛКУ. (Краи.) Шта бм вм рекли, лгобезна гкивотинво кадЂ бм нашЋ куракЂ изђ овч1е вуне себи бароку начин!о? КадЂ бм се лавовомЂ којкомђ огрнуо, или у медвеђу кожу yuiio. Бм бм му се подсмевали. 6 стћ; прсмда бм оно ко;)!е благородне животинћ бмле. Лгоди се не огрћу у кожу тако благородне животиић; изђ плшвачке еднога црва (свилене бубе) праве себи алвине, и горде се сотммђ . што важностБ свое браће по алвинама определгого; то курвкЋ nie чин1 - о, и опетЂ лгоди кажу, да курикЂ нема разума. ЧовекЂ има разумЂ; естг,, ето нћговм доказателства. О нћ ииа знанћ правде и неправде; онћ зна и уме кратко да продужи, и гласЂ природе вбшомђ правословногЂ празнослов!'а да угуши; онђ зна и уме правду подђ испмтћ ставити , докђ међутимЂ парничне стране за време изслћђеша умру. О нћ уме изћ речш сммсао, а изђ сммсла вечите проповћди начинити. Ово знанћ Hie курнкЋ имао; но курикЂ Hie ни разумЂ имао Напроти†никакви подмићени писари, нису у нћговои преднЋОи соби чекали, нити су кесе пуие злата мећане на мћрило правичиости; никакве препоруке нису рћшавале, на место светм закона, нити « стра животинћ осуђивао едногЂ одђ наше браће; али е нзшђ судјн бмо само еданЂ курлкЂ. — — ЗарЂ вм небм волели човека за

судјго? — Заиста јкивотинбо! онђ бм се редко сђ вама клао; онђ небм ниноие црена изђ утробе изтрзао, иити бм ваиЂ онћ своимђ ноктима кошу садирао, и преко гл?ве свлачјо, све ово небм ваиЂ човекЋ чинЈо, за цело не! сђ ноктима курнка, иего сћ ноктима човечшмЂ, ерЂ и лгоди раздиру, раздиру срца иного свирћше, него курнцм; одђ курака се на еданиутЂ умире, а човекЂ, онћ уме начиниги, да нћгона браћа десетостручно сирм. осете; куракЂ е разареиЂ кадЂ раздире ; човекЂ се смее: онђ те лиже, лгоби и убјдте: и зато Hie човекЋ куракЂ. — ЗарЋ вм небм ради бмли, да вамЂ човекЂ судја буде? Слушаите ндикованћ бћдни; изђ куће и са огнћншта свогђ пандурима протерани, моле се они; све е htiobo иманћ у р )'каиа правосу/ун. Деца плачу, дрктагоћЈи старацЂ бадава диже руке кђ неЈу; беЗЂ ране, безЋ помоћи, участв е нћгова сиртБ и пропаст&; cy^ia тако оће и лгоди умиру. бли игда курлкЂ курлчицу изђ свое рупе истерао; е.ш онђ неаке штенце жертвомЂ нћгове граблБивости учин1о? Л васЂ пмтамЂ животинђо; Hie! 6 стћ, али е вашЂ судјп 6tio курикЂ; оиђ hi'c имао разума, и 6faio е свирћпо животно. ЗарЂ вм небм марил и, да вамЂ разумш.ш човекЂ cy/(ia буде ? КадЂ у строгои зими предЂ нћговомЂ пећиноиЂ заурлате, nie ли взсђ онђ унутра npmiio; кадЋ васЂ е гладЂ иорила, Hie ли онћ иоро кони, кога е удав!о, сћ вама делити? Кажите што ћутите? или бм вм може бшти човека за судјго тели имати? Добро, ено видате како сиро.иа, го голцитћ, кои предЂ вратима богаташа дркће ; презиранЂ и изсмеванЂ бмва, не пуштаго га унутра, а човекЂ е. Слушаите звеку чаша у иалатама, они niro у здравлћ владатела, а на hbi'obmmt. праговима лгоди одђ глади умиру ; кои су едногЂ владатела, владателћмЋ учинили, и безЂ Koin владателБ небм мого' владателћмЂ бмги. То нарав. но не чини куракт^; али курнкЂ нема барЋ разума. — бли игда младо куриче изђ наручјн курачице отргнуто? и ели нашЋ куракЋ приморав'о игда другога когђ, да се подложи пантера прождиранш онда, кадв се онђ сћ истмиђ пантероиЋ 6opio ? Кажите кадЂ се куракЋ бори. борили се онћ сђ лукавствомЂ ? вли онћ игда замке прав!о, и на то пантера молш , да тамо вратЂ сломЈе ? Не, онћ се бори са собственммЂ ноитима, и снага и одважноств рћшаваго ибјово неравенство. К ћ томе курацв! у нбшвимђ HCTopiana, немогу показати нити се пофалити, да су изнашли гвоафе ковати и барутЋ правнти. НачинЋ е Hsioве борбе природна саиоодбрана; али кодђ лгод!и то е вештина; сстб вештина —• красна всштина, лгоде убјати. Погледаите тамо добра јкивотинбо! како се ватрено блго-