Šumadinka

д: џ i У Београду, у Петак -б 27. IOhIh.

1852

ШУИ1АДИНКА, ЛИСТЂ ЗА % ђ&Ш¥ Ш Ж®В®СТв< Учредникг> и издавателв Лгобомирљ П. Ненадовићљ.

Ован лисут. излази Вторникомљ н Пггкомт.. Цена му e годишнн безт. завитка 14. цп. а нолгод. 7 цв. са завнткомт. no цв. на по год свупл ^ћ. Ко жели у Београду да му се носи кућн а не у дућанЂ нли у канцелар1к> по' цв. на пола год.

ОРАО 11 СВШШ ИДИ НАША ВРАћА ПОДМИћЕНА ОДЂ ТУРАКА (Одт. П. II. Hiirouia Владнке.) бдномЋ свинн изђ иуна корита ПредЂ вратима имућнога дома К .а' vmie 110 свинбски локаше; Ораи гордо на крутои иитицм Величава крила одмараше И оштраше смртоносне канџе. Бацагоћи пламене погледе На све стране, у нролћтне готро, Ki> иобћди се новои готовећи Него свинн кано се налока Поиздиже туринЂ обрлдни И угледа на литицу орла, Грокну крупно . .. па гопори орлу: „Шта ту чучишт. на голои лнтицм Несретниче и гладнми аидуче, Изгнаниче .. . подг. обштимљ проклетствомљ? Што е твоа жалостна судбина! Празна слава, и грабежг, крвавши Па и ст> крвлго, ручакћ бе зћ вечере Помири се и предаи лгодима, Виђи ка' се живи обилато, Мени на данв три корита даго, Све пунје едно одђ другога Па ц!о данЂ, у гли 6 ђ до yiiiiro ПревраћамЂ се, на св1етЂ уживамЂ Ни iiito мислимђ, ни главу разбЈнмЂ, Но иза сна на пуно корито. —■" Ораи тресну, па прикупи крила, С ђ презренЈемЂ одговара свинби; „Mom' се хвалитЂ ка' аоштено живишђ, ПредЂ свинд.ма, али не предЂ нама, врбо наше племе поносито, Такво га се гнушава живота Него ти се чудити и nie, С винбски мислишђ, а свинбски говоришЂ, То ти сада даго и госте те. А лђ не зато рашта тм помишлншђ, Но докђ мало прикупишЂ сланине, Па ће одмахЂ малгогомћ по цикуТо погађашЂ, ммсмо грабителви; П одђ вселенскимЂ живимо процесомЂ Опасности и крвопролића

То су наше игре и пироки Но ликови наши поносити бсу символђ земногЂ величества На крунама царсмемЂ блистаго, 1 оштђ се круне диче и поносе III to су лика нашега достоине" То изрече, па хитро полети Ка' крилата изђ лука стрЈела, У своему надЂ облакомЂ царству •—■ Оста свинн у гадпомЂ брдогу Чекагоћи у чело сћкиру. —

ЛУ КА ЛАЗАРЕВИћЂ, ВОИВОДА СРВСК1И. Son omlira ć. janiais cherio Triomphe avec les vainquers; On n'a pas peredu la vie Quand on vit dans tous les coeurs.

ЧовекЂ, кои свого младостг, проведе у непрестанои желви да ради и дћла за обшге благо, кои у зрелости и мужеству непостане себичант,; човект,, кои дћломЂ своимђ покаже и докаже више него што пћвци узгусле могу изпћвати. онолико колико само очевидци могу вћровати; човекЂ, кои у ратно време неснуе сђ кона, докле га гођЂ ране несвладаго; кои у мирно време зна ценити и уважавати мирЂ, и зна се задоволвиги обштомЂ срећомЂ; човекЂ, кои у срећи народа налази свого едину срећу, кои у опасности отечества, иезна шта е то опасноств живо« та, кои тражећи и бранећи слободу и срећу свогђ отечества, потроши сву свого снагу: то е човекЂ исторје. Такови лгоди Cp6ia у свако опасно време имала е доста. То су она срећна имена, кон с.е одђ племена илемену причаго. То е она драгоцћноств народна, коа се потомству на аманетЂ предае. — То е драго каменћ у онмнђ крунама, кое неносе поедини лгоди него чита†народЂ. Таква имена, гакве лгоде, таква дћла, прибира свака tiCTopifl и меће у свое прве редове. — Наша е истоpia створена, али ше наиисана. Наша нова исторја почела е сђ почеткомЂ овога вћка, снакш старЂ човекЂ нћн'1, е современикЂ, и у сгакомт, стои една частица наше нове HCTopie, и са свакимЂ старцемћ кои издише' пропада и една частв наше нове лепе али ненаписане исторје. То е нескуплћна грађа, онш поединм частица,