Šumadinka

л? 55.

У Београду, у ПетакЂ 11. К)л1и.

1852.

ШУМАДеНКА, ЛИСТЂ 3 А |а».дн11»амт, Ђ&Ш&ШЖ Ж УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ П. Ненадовикт..

Ован лнстђ нзлазн Вторннком*Б н ПеткоиЂ. Цена му e годншнл безт* завитва 14. цв. а полгод, 1 цв. са завнтколЂ по т цв. на по год скупл&. Ко желн у Веограду да иу се носн кући а не у дућанЂ нлн у канцелар|го по' цв. на пола год.

Р А Н Е. (Нзђ Бранкови ribca.na.) I. Маика нреде танку жицу, А синчићв предЂ нвоме Седи мали држи тицу Па се игра нвоме. „Гледаи крило, маико мила, Гле шарени peni>! Како га е раширила! О како е лепљ ! " Рече дете, па упусти, Утече му тица лепа, А мачка се за нвдмђ спус ти

Па e за вратЂ идну шчепа. „Но мамо удави е, Однесе ми тицу, ло! Не даи мамо да поие, Не даи мамо, но ло!" Ето лежи несретница, Башт> ни трага одђ живота: „Мои тица, мол тица! О сирота, о сирота!" Дете тужно закопава Тицу свого подђ землБицу, Па са нвоме затрнава И сву свон) болћтицу. II. ДанБ све данка, светацљ свеца, А неделн неделБицу, Месец -б гони све месеца, А година годиницу, Године су нагариле МркомЂ дете наусницомљ, И слабачко осилиле Снажнимв плећемх- и мишицомђ. Ал « дивно нарастао K'o да ниче у борику, И девоиче јоштб нашао Белу вилу у облику. Онђ е грли млађанЂ жарко, Онђ е стиска уза себе:

„Мила моа, сунце арко, Благо мени поредЂ тебе!" Ал' му ево боно паде У едгнп^тЂ чедо красно, Боно паде не устаде Зађе нћму сунце лсно. Ала лданЂ чупа косе, Грува свое младе груди, Ветри вапаи нћго†носе, Оће скоро да полуди. ТужанЂ иде онђ на гроба Де почива нћму мила, Сваки данакЂ дуго доба Суза онде л ie сила. Али nie све до гроба Око суза~пролевало, врЂ и нби е благо доба бданпута убрисало. III. ОпетЂ гоне данци дане И године годинице, Беле нћму косе вране, Бразде нћму глатко лице. Ал' опетЂ е превесело ВавекЂ нћму чарно око, ОпетЂ носи ведро чело Као младићЂ онђ високо: Та онђ има красна сина, Па га гледа пунЂ радости Па се сећа сви милина Што имаде у младости. Ал' еданнутЂ данакЂ свану а онђ сина иађе ладна: „Па зарЂ и ту грдну рану, Мога нда смрти гладна!" Вели лдђ е нћга » тиск'о, Зам^ти се нћму око, Главу носи одђ садЂ ниско РанћнЂ отацЂ предубоко. Тегпку ову бо.гћтнцу Hie лданЂ преболео, У ладну е нго гробнипу Са собоме онђ однео.