Šumadinka

У Б -ћограду 11. Ннуара 1855.

ЛИСТТј ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОБОСТИ УчредникЂ и издавателБ ЈтбимирЂ II. Ненадовићљ.

ТЕЧ

. iv. {

Ован лнст1 иалазн вторннкоат. и петкомЂ, цЗзна му е за три зЉееца 4 цванцнка.

JW 4.

ПУТОВЛНЂ 1591 ГОДИНЕ Д окђ су посланици бнли у дивану, мн смо, нгЛова пратнн, стонли и ченаии у aB .iin. Одљ Kanie на до самм сту(продужено. i g a С у Итановм со ба ctoh.io е двћ хилнде нничара , подђ К одћ свавогЂ иаше оставили смо дарове. негдћ ви- свимђ оружћмЂ. Према нвима onetb у реду сталло е двђ ше иегдћ манћ. Оиаи чувенши Синанљ-паша садљ е м а- хилнде cnaxia и ага: и бмло намт. е за дивно чудо, да e зул-в, т. e. збаченљ и у немилости султана. — Ферхар- толика гомила лгодји ту дворила, а ни наиманћ се вреве оаша, кои е у дКтинвству своме у х\лбан1и овце чувао, H ie чуло. Hie се могло примћтити, ни да д1 *л когодђ . ЧусадЂ e великЈи везирљ. Све ове наше у разговору сђ по- до e. да они дивлби аничари знаду за овакву дигциплину сланикомг. некаа:у: царт> римскш или нћмачк1 *и, него ca-и послушноств. Они су сви стаали као да су штатуе шо казку: бечкш кралв; ербо они дргке, да само едант> одћ камена , нити се ко миче, нити што говори. Нама цар% на свћту има , а то да е султант> , а оно друго све ави едан-b везирг>. да е султанЂ дозвол1 *о, да посланици са су нћгови кралћви. свима своимђ племићима и чиновницима могу изаћи предв 8. Декембра натовари r. посланикг КрегвићЂ 45 хи-ј нћ ™- П отомћ паша нас-b иаучи, како ћемо се при лида талира на "еколико кола, и пошлћ ст> толмачомљ то " церемоши владати. Све златне и сребрне дарове, кое султану; а после едноп, сата пођу обадва посланика г Г У посланици султану донели , држали су на рукама лниПечЂ и Крегвићт. султану , да му предаду те дарове сво- ча Р и одма предт. вратима султана, како ће онђ све моћи га цара. КадЂ дођемо близу царева двора, стаало e око видити, кадЂ се врата отворе.

сто лничара сђ пушкама, кое Турци зову Kaannie. То су они, што се обично ишлго, кадЂ кон паша скриви, да га удаве. Пошго прођемо ту прву Kaniro султановогћ двора, дођемо у велику дворану. IIo томђ приспћмо на трећу Kanito. гд* ј сви морали конћ одахати; ерЂ нико несмћ на конн) у ту' трећу isaniro* ући. ПредЂ овимђ трећимЂ вратима станло e неколико стотина осћдланм конн. кое су сеизи држали и водали. Чудо е бнло . погледати ово грдно богатство, кое е на овимђ конћма лежало. Сћдла позлаћена блистала су се одђ драгоцћногБ камена, а оно

Пр едЂ нама ишле су три паше, за нвима обадва посланика. а Mbi смотекЂ за овима по старћшинству слћдовали. Mw смо поздравлили страже, на кое смо наилазили, по нашемЂ обичаго , т. е. скидали смо шешире. ПредЂ вратима собе султанове сретне насЂ велиши капици-ага, кои насЂ одведе у едну велику самимЂ златомЂ окићену собу. Оне три паше мету руке на прси и оду сами сул> тану у собу. После краткогЂ времена изађу опетЂ, и запмтаго посланике : да немаго какавЂ ножђ или мачЂ при себи ? На кое посланици одговоре, да немаго ннкаквогЂ оружЈа при себи. — Онда паше узму г. посланика Крег-

све друго бнло е одђ сребра и злата сђ богатимЂ , зла вића еданЂ сђ вдне другш сђ друге стране чврсто за ру

томђ извезенимЂ, ашама. ЧовекЂ nie могао разликовати, кои е конб одђ когђ лћпшш и скуплћ окићенЂ. Далћ ишли смо пћшке и сђ наивећимЂ ћутанћмЂ. Тако идући дођу обадва носланика на послћднн врата . и мн са свои-б нашомЂ пратнБомЂ ишли смо за нбимз . Ту сретну насЂ двћ паше. Свуда су нничари чували страже. Паше одведу посланике v диванЂ. То е турскш велнкШ совћтЂ, гдћ су се све паше и везири бнли збрали. У томђ совћту представи посланикЂ све, зашто е одђ стране нћговогђ величества, нашегЂ цара РудолФа , посланЂ. Паше га саслушаго , и кажу посланицима , да то исто могу султану представнти и казати. али да се нипошто неусуде, што друго говорити султану, него што cv ту у дивану говорили. Потомљ изберу се два везнра, и оду , те аве султану, да му се желе поклонити посланици бечкогЂ кралн.

ке и подђ раме, и тако изл^еђу себе уведу га у собу султану. К одђ турски царева има таи обичаи, да се ceaKiii христ!ннинЂ, кон излази предЂ цара , строго нзвидн , да нема оружн прн себи ; таи обичаи остао е кодђ Турака одђ оногђ доба, кадЂ е еданЂ СрбинЂ султана на Kocoву paenopio. Потомђ и нама аве, те се ириближимо вратима султанове собе; врата се отворе, и мм останемо предЂ вратима , и гледали смо собу , гдћ е султанЂ СелимЂ на едномђ узвишеномЂ мћсту сћдш Све око нћга 6 б1ло е самимЂ одђ злата тканимЂ ћилимима застрвено. Г. посланикЂ по турскомЂ обичаго хтћо е на колћна клекнути, но султанЂ заповћди , те га riame уздрже. По томђ дође толмачЂ. ПосланнкЂ преда гшсмо и поздрави султана одђ цара РудолФа, султанЂ прнми писмо. преда га МехмедЂ -паши, и запмта посланнка за здравлћ царево. По-