Šumadinka

у JJfcoi рад> 13. Лнуара 1855.

ЛИС l ,r b ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗДБДВУ И НОВОСТИ. Учредник -Б и издаватедћ ЛЈвбчнирг II. Н^видовићЂ.

ТЕЧ. IV.

Ован лнстђ ззлазн вторнвкомт> и петкоит>, ц&на иу « за трн м ^сеца 4 цванцнка-

к.

II У Т Н И К Ђ. (Споменк> ијк . путоианн ао Итадја.) Самоћа е оноит. мила, Кои само 6 днј ли)бв, Уоам,5"ћнт> е свак1и путник!., Кои по туђе.мт, ов%ту бдуди, Пред-а-мномљ е лепа башта, Сваконка цвћпа пува ; A.i наКлешиегБ цвћта нема, Што e свему цвћћу круна. Поморанџе око мене СавЈнк) витке гране, Те путнике утруђене Одт. сунчане и;еге бране. С вјдђ ое шећу очи мое, Немирно се jjo . ih море, По смоквама птице пов, Удалћне плаве c' горе. Све то овдф. гледа-ит. радо, Ал' радостн неосћћамљ, При погледу свакомт. н се вдно«. л+.тнсгт. створа сћћаиЂ. О авђеле могт, живота, Предт, очима што ми трептншт., Немогу те нигд-fc наћи, А овудт, за мномт. у овКтт. летиш^ Осимт, тебе више нема На овоме ов+.гу цвкћа : Тм ои свака мон ићома, Тм сн зора могђ прол-ћћа Твое нме, лепо име, HecMt мон nliCHa ;шати ; S срцу ћу н4га крити, А Лауромт, тебе :!вати. Два п-ћсника то су име Међу зв^ћзде уздизали, За именомт, тим ' б бадава До гроба су уздиоали. Та ће судба и мен' наћн, То ће мени бмти исто;

Па oawi. зато и то име За уткху менн избр'о. Пконицииа иаграда е, Да уздишу , докб оу живи; Па кадк, умру, овћтт, безчуствен!, ( узама се ih.hhhm'j, днви. JSoe с' вЉре и народа, Нећу ником'1, н казати, У комт, краго свћта о^дншт,, Одт, <-вакогБ ћу затаати. (!У1арта 1851. у Hano.uo). ИУТОВАНФ 159!. ГОДННЕ. (продужено.) После дв1. недЈјлћ одпутуе r. Ilesi, инђ Цариграда у БечЂ, онт» е едва чекао да остави турско царство, ербо е нредвид10 револуц1Н) , иоа тектв што Hie букнула. и кон обично доноси крваве и грозне нослћдице. Посланикљ напгБ r. Крегвићт, дра^ао е отворену co4>pj 7 за xpncTiane и Турке. кои оу могли долазити и ести. О дђ ohi>i наши гост1*№ научили смо mw млоге обичае НБ10ве. За сигурностб нашега конака, опредћлт е султанЂ еднога ћак> кои е непрестано при нама 6wo, и коме е поеланикЂ плагу одредт. ћан е имао свое гавазе. Кадт> смо кудгодљ излазили у варошћ, пратили оу насљ ио 4 дничара ради наше оигурности. Нг>има е посланикЂ начинјо нове алх>ине. Султан-Ј, заповћди, те намт, ое свакји данљ доносило: една четвртина вола, два овна, 6 кокоипш. една ока пиринча, потомт, меда, шећера. соли. вина. и рана за конћ. I- — Мш нисмо никаква посла ималн, и упражнлвали смо се !у гађанго изт, етрКла , и у турскомт, езику. Ишли смо да гледамо цркву С оф|'н>; — ту се ionri, може примћтити една икона молована на зиду. коа представлн свету троицу; то су Турци оставили за споменљ, али oneib нису се могли уздржати, да светцима очи неизбоду; една стрћла стои убодена на еднои икони, кош е султант. Селимљ јгађао. — Ha другои ci'pann цркве стое гробнице султана и HtioBbJ гкена, и ови су сандуци самомт, окупоцћно извезеномг, кадиФомљ покривени, поред-b Koiii свеће и кан. дила rope. На сандуку султана Солеимана , за знакт, и јспомент, нћговм шначки д1.ла, стои една богато окићена саблн и стрћла. Овдћ готово непрестано дервиши кла;наш и моле се богу. Све е то чисто и уредно 6 бшо.