Šumadinka

и раздћле на клаое, у кое по годинама своимђ епадаго. као : на старе жене и лгоде, младиће , дћвоике и дћцу Купацв извћсти се наипре кодђ надзирателн, кои у дућану сћди, има ли на продаго онаквогг> робла, каквогЋ онх, тражи, и опише mv обично своиства , кон бш радЋ бмо да му робљ, кога жели кз пити, има; затимЋ надзирателћ пошлћ, те се такавх. робт, доведе, кога купацт, ирегледа. Потомђ заповћди робу, те ода, трчи, скаче; гледа га. да nie ћорав-b. гледа, да му eie кон рука npe6iena, туче га ст> батиномћ. да види. какве e нарави. Иотомћ извћсти се, шта одђ заната зна, е ли одт. богате или сиротинљске родбине, и ако му е све по волђи , онда ступи у погодбу са надзирателћм-Б, тако се погоде, купацт, онда одма одведе роба са собомт.. Ако се непогоде, а онт> иде другомт, продавцу роблп. Поступанћ сђ роблћмт, врло е нечовечно, ништа овимђ мученицима друго недаго за ело осимђ леба и воде, а постелл јимђ е гола землн. Нама наступе непринтни и врло опасни дани. Лничари, кои нису неко време уредно свого плату примили. побуне се, з 7 даре на кућу, гдћ су новци бмли, изсћку стражаре, и јоштт, млога друга зла почине , и едва nauie in утишаго. ћаа-паша , на кога баце кривицу , да е могао учинити, да те буне небуде, буде сбаченЂ са свога достоинетва. Али то е само бмо почетакЂ оне револЈЦЈе, кон е предЂ вратима турскогЂ царства бмла. Г. посланикЂ чуе, да су у дивану таино заклгочили , да се ратЋ у Ма. џарскои са свомђ силомћ опетЂ понови, а то зато да 6bi се турека воиска задоволЂила , кол се већЂ починћ бунити, и в!гкати, што безпослена стое , и што iofi се недозволнва да плнчка и далћ землћ осволва. КадЂ се посланикЂ о томе увћри , пошлћ одма сдногђ татарина у БечЂ, и достави цару. да се добро 43'ва у Маџарскои одћ Турака. ЗатимЂ скоро чуемо, да е Хасан-паши отишла заповћств, да удари сћ воискомђ на СисакЂ и да га освои, Тако и буде, Хасан-паша удари на СиеакЂ и велика опустошенн почини, но наши га сретну сћ воискомћ, и тако га потуку, да е и самЂ Хасан-паша у тои битки погинуо. Таи гласЂ порази Турке у Цариграду. У томћ бого погинуо е и синђ султанове сестре, кон е плачући клекла предЂ султана и молила , да iofi сина надЂ христ1лнима освети. — О дћ to доба почнз' г. посланика све више попреко гледати. СзлтанЂ позове страовитогЂ неприателд христЈинскогЂ Синан-пашу, учини га великимЂ везиромЋ , и иреда му повелителвство надЋ воискомћ у Унгарскои. —■ После краткогЂ времена пошлћ Синан-паша и позове г. посланика , да м у одма дође. Г. посланикћ кадЂ изађе предЂ нћга , честитао М3- е ново достоинство, и радовао се, да е тако памеганЂ и храбарЂ човекЂ дошао на то важно мћсто. Синан - паша прими то честитанћ са непринтнимЋ осмеиванћмЂ , и одговори посланику , да се онђ нема чемз г радовати , што е онђ постао великимЂ везиромЂ, ербо ће онђ као праввЈи м\'сулманЂ заступати свого вћру , и борити се само за интересе и напредакт. свогћ народа, а христјнни немаго се чему ј)адовати. Потомђ почне оштро пребацивати г. посланику, зашто ез г изостали дарови у новцу, кое е доеада бечкји кралћ (императорЂ Р з ^ долфђ ) шилно Сз'лтану. ПосланикЂ одговори. да су Турци сами томе узрокЂ , ербо су напали на ћесарову землго. По сле краткогЂ времена изађе заповћстБ одћ Синан-паше , да никога изђ посланичеттва нашегЂ непусте,

да изађе изћ Цариграда. ЗатимЂ одма друга заповћстЂ стигне, да се нико одћ насЋ изђ куће иа полћ непусти. — Ево насЂ дакле подђ стражомЂ. — У то време бКснила е куга на све стране тзфскогђ царства ; у самомЂ Цариграду. као што су намЋ казивали, умрло е одђ куге 80 хилнда дз 7 ша. Mbi смо гледали, како непрестано rioредЂ наше куће мртваце носе, и покадкадЂ по 5 сандука износили су изђ едне куће едно за другимЂ. Премда смо се мм чували , опетЂ и у нашемЂ посланичеству умру 6 лгод1и одћ те проклете болести. Куга nie ништа Турцима сметала, они су се непрестано на воину спремали, и ЦариградЂ е врв!о одђ силне воиске, кон е свак1и данЂ изђ Aeie пролазила и у Унгар-. ску на боино полћ ишла. КадЂ су кога одђ насЋ на прозорз г видили, они су намЂ претили, и показивали намЂ рукама, како ће намЂ главу одсћћи. бданЂ изђ нашегЋ друштва утече и погурчи се , и одћ-pie потомђ Синан-паши . гдћ стое таина нисма г. посланика. KosiHcia турска дође и нађе у соби посланиковои подђ патосомЋ млоге опасне за насЂ таине. -— О дђ тогђ дана, мш смо непрестано смртв очекивалн. Велик!и везирЂ (Синан-паша) крене се, као врЂовнми предводителв, у Маџарскз 7 . НћговЂ полазакЂ бмо е величественЂ. Мм смо се радовали нћговомЂ одлазку. —- Али после краткогЋ времена дође капиџи-баша са своимђ нничарима, развали врата одђ нашегЂ посланичества , и све, кои су посланичеству принадлежали , поватаго и ланце јимћ око врата помећу. Други су плнчкали, шта су годђ нашли, Мложество свћта бмло е екуплћно предЂ кућомт. нашомЂ. — — " Потомћ далћ обгпирно приповћда, како C3 7 т Турци у едну кулу затворили , и како су in рђаво ранили. и предЂ нбшвимђ очима дрз 7 ге сђ прозора бацали. Taft путникЂ опоминћ на едномЂ мћсту, да е онда у Цариграду у Галати и посланикЂ Дубровника сћдш; потомђ приповћда смртБ сз 7 лтана и долазакЂ Махмз<та на престо.пЈ турслпи, кои е одма 16 свое браће по обичаго тз ? рскомЂ удавт, и сђ наилћпшомЂ парадомЂ capanio. У цћломЋ далћмЂ путованго нисмо ништа могли наћи, што бм наше читателћ могло интересирати ; ослобођенћ овога путнике и повратакЂ у нћгово отечество, описано е врло укратко.

П И С М 0. (Христофора Колумба одприте.т Лмерике сво.пе кралш, кадг су га завистници веЈл у окове бацили и свега и.нанн лишили били.) „Н несрећанЂ ! ништа вмше свонмћ назвати немогу, до овб! окова тешки, и ако е судба одредила, да имамЂ спога погреба, то нека ме они у гробЂ прате, ерЂ споменЂ такве неблагодарности треба са мномђ да се сарани, треба збогЋ чести народа шпанскогЋ у вћчну благодарностб да тоне. Вз 7 дућа столћтја нетреба никадЂ да дозиаго, да е 3 7 Шпаепи таквм подлм леодт бмло, кои су ммслили. да ће се Фердинандз 7 умилити; ако бћдногЂ Колз 7 мба упропасте, коме се у кривицу приписуе, што е круни шпанскои новђ светЂ одкрт, и нбои га предао. Тм велик1и Боже , побз 7 д!о си ме на дћла и управлво мое кораке. Теби се молимђ за милостб, да ово несрећно