Šumadinka

66

За благородше, еуптилше и човечше чувство србскогх> народа онога времена. лсно намљ сведочи то, што се у вишепоменутомЂ законику ниеданЂ онако ужасанљ и нечовечанЂ параграФЂ неналази, као што е у 200 година доцше писаномљ законик} 7 НемачкогЂ цара Карла У. нарочито §. 131. и 124- тбји , не само што у целомт> поменЈ'томћ немачкомЂ закону — сђ коимђ се Немци и данасв диче и поносе — наисвирћте казни владаш и тортура наивећу ролу игра, § 131 каже да се жена кон бм свое де^е убила жива у гробЂ мете, и ct колћмљ исиробада, или да се са усчннимт. клћштама месо одђ нћ кида, пакЂ онда жива у воду да се баци. Овакове свирћпе грозне и безчовечне казни бадава ћемо мм у душановомЂ законику тражити. § 124 тбш поменутогв немачкогЂ закона каже да се издаиникЂ точкомђ испреб1н, да му се езикљ изчупа, и да се на четири части растргне. И ово нећемо мм у душановомЂ, млого старјбмтћ законику наћи. Да е у оно време и трговина у Cp6in цветати морала, увћраваго насх. и опетЂ ови закони , у коима е наистрожЈн казнв, противу свакогЂ нападанн и узнемириванл страни трговаца, кои по землви путуго — прописана. Исто тако закони противу кованн лажни новаца да се небм кредитЂ y6iHO и неповеренћ порађало. После ови закона. о коима 6w се јоштђ млого имало говорити, као наинснје сведочанство и наиболви доказЂ релипозногЂ и душевногЂ развитка ондашнћ србске славе ивеличине есу цркве иманастири — као што су Жича, Студеница, ХилендарЂ и доцше Раваница, MaHacia и млоги други манастири , задужбине Србски Царева и Кралћва. — Не само што се у свима чувство побожности србскогЂ народа огледа, не само што оне на себи носе печатЂ углађешегЂ и финЈсгђ вкуса, печатЂ веће вештине и художества, чему се светЂ Јоштђ и данасЂ дивити мора; србске цркве и манастири онога времена, нису бмле само просте богомолћ, оне су бБ1ле шштђ не. што више, оне су бмле уедно и школе народнћ — спасителне догме вћре Христове бмле су за основђ свакомЂ далћмЂ изображенго поставлћне. Србски свештеници нису бмли само смиренм вћронаставници и проповћдници, него и мирски учителви и наставници. — Недоказуго ли намЂ ово наиболћ пћсме народне. Ненаводи ли се у еднои таквои да е ПротопопЂ Неделвко бмо учителв Кралћвића Марка кадЂ су се ВукашинЂ, Гоико иУглћша са УрошемЂ за владу србску отимали: Да пошлћмо за могђ ђака Марка, Кога самв н кнбиги Hav^io и т. д. (краи слћдуе,) Д 0 М А ћ I И ТЕАТРЂ. (Дете спава у едноит> ћошву, жена с£дн па плете чарапе н nisa:) Све што мене окружава, Све то са мномђ тужи; Нити птица птици пева, Нит' се с-б другомт. дружи. (Неко почне лупати на вратима) Жена. Ко то лупа на вратима ?

Циеанка. Газдарице — хоћешЂ вретена, кашика. имамЂ лепв1 карлица, корита ? Жена. Одлази безЂ трага чумо матора. Циганка. ХоћешЂ, баба да ти врача , даи баби комадЂ леба за севапЂ душе. Жена. А умешЂ да врачашЂ ? Циганка. Како не бм умела ? — све да ти кажемЂ, ко да очима твоимђ гледашЂ, даи баби комадЂ леба. Жена. Оди амо — кздђ знашЂ да врачашЂ. Циеанка. Богђ ти дао. (Сћдне.) Даи баби што годђ на белегу. Жвна. ГледашЂ ли у дланЂ или у пасулв ? Циганка. У пасулв, сладка госпођице — иди донеси баби едну шаку пасула, па све да ти баба погоди. Жена. Али ђаво ће те однети ако ми све право некажешЂ. (Лгена оде на полћ да донесе пасула. — А циганка скочи одма те скине сђ раФа две чаше, и едне позлаћене минђуше, па метне у торбу, и опетЂ сћдне на свое мћсто.) Жена. (уђе.) Ево пасула, ел' ти доста. Цигенка. ДеветЂ зрна мени само треба, н нисамв као друге циганке, да лажу и да вараго тако красне госпођице, Жена. Ево ти белега одђ могђ мужа, кажи ми, волели онђ мене ? Циганка. (Мете пасулв и белегу на дланЂ, прекрсти зрна сђ другомЂ рукомљ, склопи у обе руке , прошапће нешто, хукне три путЂ , и отвори руке.) Хала — како ти се лепо каже ! твои мужЂ носи те на срцу, али на езмку Hi'e милостивђ , право да ми кажешЂ, ел' да е по кадЂ кадЂ напраситЂ и хоће да се брзо налготи. Жена. Та есте, по кадЂ кадЂ ни и незнамЂ шта му буде, а онђ се налготи. Циганка. Ето тако исто овдћ стои — ха — ево ;оштђ му се указуе еданЂ путЂ. Мора путовати, макарЂ мало мора путовати, ево има путЂ, текЂ што Hie отишао. Право да ми кажешЂ — хоће л' да иде на путЂ. — Или е дошао, или ће да иде на путЂ. Жена. Кажи тн мени, волили онб мене ? Циганка : Хш — има едиу тугу на срцу — мети баби едно по цванцике на белегу, да ти баба каже — ево има едну вееелику тугу — камо што годђ на белегу мети живо ти дете, — ево лепо ти стои — даи ми пола цванцике 04iro ти. Жена. (мете пола цванцике) На, нека те ђаво носи, само кажи што годђ. Циганка. — Xifi — немои да ти буде криво. И воли те и неволи те, н казуемЂ очЈго ми, жива ми деца, као што ти овде стои — кадЂ те види, онђ те гледа, кадЂ те невиди онђ те негледа. ИмашЂ едно мушко дћте, и волишђ га него очи у глави, кажи право , ел да га волишђ . — Нешто ће ти се украсти у кући. Али за цело* ево стои крађа у кући. —* Здравла ти кажи право, ел ти што скоро украдено, ево у пасулго стои крађа у кући, ил' е што украдено, ил' ће се што украсти — али