Šumadinka

138

човекЂ видити путнике, као на дунавскимЂ паробродима, да спаваго. — Кадљ смо били близу ГенФа заиста бмли смо еви. кои смо првми путљ сада долазили, као обчарани. Предг. вече смо дошли. Поредг. обале врв1о е светт,, и очекивао изт. лгобопитства, нагнг, паробродЂ, на деснои страни 6бш 6 малкш остров -б. поредт. кога мостћ води на другз 7 страну вароши, на томђ острову, одакле се наибол1, Мон-бланг> види , свирала е музика . и мложина света шетало е тамо амо. На tomi , маломт, острову . кои е лепбшт , џбуновима засађент,, стои одђ бронзе велика штатуа Жан-жакт, Русоа. Познато е да е онг, овде у Генфу рођент., и ова варошв, кон га е негда протерала, и нКгове кнБиге спалила , кадт, е дошла кт, себи, подигла му е споменикт,, на наилепшемг. свомг, месту. ГенФг, е нанлешнш са стране езера . и оно впечатл1ше наивеће е, кое на путника учини, кадч, паробродг, према СЈВммг, кмсокимг, новимг, кућама кое су поредг, обале, стане. У ГенФу одседнемг, у гостилницу кодг, „Tepasia". Одма саив трчао на пошту, кон е само неколико корака одг, мое гостилнице бм.ла удалћна. На пошти нађемв све мое ствари кое самг, изг, Хаиделберга послао да ме овде чекаго, и кое ни самБ. сбогг, лакшесг, путованв чтео са собомг, понети. Осимг, тога нађемг, млого писама. Комг, самв годг. прјнтелго при полазку нзг. Хаиделберга писао и казао сг, Богомг, ; таи ме е свакш са своимт, одговоромг, овде дочекао. На пошти нађем-b, као што самБ се и надао. и писмо сг> новцима, за идућз три мћсеца. Кадг. ми поштарг, све то преда — каже ми : „еданг, господинг, два путг, е долаз|'о овде. и nbiTao за васг.. и молк> ме како дођете да вамг, кажемг, да идете кђ ићму." По томг. забележи ми на еднои цедулБици: Рут-каружг, JVe 282. то е 6бш адресг, тога господина што ме тражш. ПвЈтао самБ на пошти ко е таи господинг, нису ми ништа умели« казати. Ни едногг. познаника у ГенФу а иемамг,: првши путг, сада самБ овде дошао, и неко едва чека да се самномг. састане. Да е 6bio првми Априлг,, ммслјо oti да ме поштарг, 'оће да превари. Чудећи се. разпмтивао самБ гдћ е таи сокакЂ, и кадг, ми кажу у гостилници , да е то изванг, вароши, седнемг. на една кола, кажемг. кочЈншу адресг>, и са нестрпленћмБ едва самБ чекао да видимг, тоra непознатогБ познаника. Изг, варошн изађемо, и крозг, лепе алее, воз!о самБ се едно десетг, минута. Ту нађемг, лепе куће , гдћ леже готово свака за себе , и око сваке куће бћ!ла су засађепа дрва, и баште уређене. Кочјашг, заустави кола предг, едномг, прекрасномг, баштомв, v средг, те баште бмла е една дво-катна лепа кућа. fl погледамг, изг, кола и видимб надг, ка1Иомг, «Л£ 282. — „То е та кућа!" рекне ми кочјвшг, и л отворимг, врата и одемг, у башту. Нигди иикога нисамг, могао видити. Сви прозори на кући бмли су затворени. Различне путанћ по башти водиле су ме на различне стране. Клупе намештене бмле су празне. У едномг, краго примћтимг. едногг, погуреногг, старца, гди сипа некои птици воду у кавезг,. Таи ме за цело нетражи, помислимг, у себи, но ипакг, пођемг, му близке. Но на едан-путљ , у едномг, маломг, зеленомг, ладнику, видимг, едногг, усамлћногг,, гдћ седи и удублћно чита едну кнБИгу. Та кнбигз бмла е мои наимил1н кнБига : Песме Ламартинове ; а таи што е читао. бшо е мои наиболБ1и прјателБ Димитр^е МатићЂ, Онг,, кои ме « свакш данБ изгледао , и чудјо се већг, да недолазимг,,

и лочео мислити да ме е гди годг. снегг, на Алпнма затрпао, Hie се могао толико обрадовати ; колико а, кои се никако нисамБ надао, да ћу икоегг, одг, мои хаиделберски и берлински прЈателн и землнка овде наћи, а нарочнто нћга за когг, самБ мислјо да се изг, Базела или изг, Невшатла одавно у Хаиделбергг, повратт. Ималн смо се о чему разговарати, нашг, е разговорт, 6&io о путованго по Шваицерскои. ,,У овимт, местима" каже Mti онг,. показугоћи ми едну гомилу лешл кнкига — „нетреба човекг, ништа друго да чита осимг. noesie. У оваквнмг, местима са оваквБшг, лепБшг. кнБигама , може се човечја душа подмладити, моаге се одморнти одг. хаиделбергски' пандекта; само на обалама овога езера, може човекг, ■— збунћи -б лармомг, велнки вароши и уморент, опорБ1мг, шту* д!лма — наћи cBoioR души тихо пристаниште. -—" (продужиће се.)

КАРАВАНТ). Пре двадесетг, година — приповедаше еданг, египетcuiif трговацг,. — Имао самБ збогг, мои трговачки' послова да идемг, у Мекку , и зато се рћшимг, у друштву сг. едним-Б великимг, караваномт. поћи, кои е тада крозг, Каиро дошо. Када су насг, на полазакг, спремне камиле иза вароши очекивале , оставимг, едногг, друга и сопутника могт>, да ми ствари и камилу чува, а н се шштг, еданпутт, Фамил1и MoioH вратимг,, да се ст, нбомт, опростинг,. Почемт, самБ све мое , последнБ !и путт, изгрлЈо и излгобЈо, хтедо кућу оставити, но наимлађе мое одт, 3. годике детенце викну ме молећи ме , да га шштт, еданпутт, по.нобимљ. Текг, uito ra у наручћ узмемг,, таки поче ручицама по џепу халБине мое тумарати, у tioioR, као што самБ мислш, надало се наћи воће, кое самБ обично свакадт, по повратку момг, ст> ш'нце кући донос1*о; но на жалостб не нађе башг> ништа , и тако д чимт, ra предаМт, v матернћ наручћ, да се небБ1 одоцн!о , одма поитимт, кт, друштву. После едногт, саата сви се на путг, кренемо, и после двоноћногЋ путован.ч станемо одмарати се за неколико дана , како 6i,i ce међутимт, и камиле мало опоравиле, а и мб 1 нуждну воду за пиће спремили, пре него што се у нагло путованћ крозт, пустинго упустимо. Потомђ продужимо наше опасно путованћ, и ступимо већЂ на песчану равницу гди никаква трага човеч1егг, примћтили нисмо, а то зато , што ветарЂ силнми дува па све то завенва. Ова равница или болћ рећи неизмерна пустинн, изгледала е као какво море безЂ воде. — Када су силни редови камила безтопотно преко равнице снажно корачали, изгледаше као сћнка кадЂ ноћу нагло лети. Овако смо узастопце седамЂ ноћи безЂ одмора путовали докт, смо до извора едногЂ дошли, гди смо наше изпразнћне мешине опегЂ водомђ напунили, и одма далћ наше теготно пу. тованћ продужили, при свемЂ томђ , и ако смо добро знали да пре три дана у Акабу стићи не можемо. Другш данЂ предЂ зору текг, што смо шаторе наше разапели. нодиже се нздђ нама мрачанЂ облакг,, и све нзсђ страомЂ преиспуни. ОблакЂ е свакогЂ минута све већји и већш бБ1вао, и наскоро претвори се у светложуту бого, непрестано разширугоћи се, докђ nie наскоро већу частБ неба покрш; и садЂ насЂ напрасно спопаде сил-