Šumadinka

писао едну песиу, ком) саив му заедно сђ целомљ CBoioMi. сбиркомЂ алпискогЂ цвећа покион!о. За себе самв само едну алписку руа;у задргкао, кого самв ct онасношћу јкивота на Фурки узабрао. И кака†бм лепппи споменг. могао коме дати изђ шваицерскогЂ путованн одђ такве збирке алпискогћ цвећа завдно са овомђ песмомтЈ спеваномЂ у Дшдати. И ако е увензло, То а.шиско наше цвеће, У нама е остануло, Што увенут' нигда неће. Што ће после дугогт. доба Зеленит' ее и листати; И вмш' салог' на.шег' гроба, Ко алпиекш цветљ блистати. То е епоменљ, спомент. светни Овогт, ранскогЋ благована, Што ће свагда да насЂ сетн Нашегт. дугогт. путованн. бр-Б овде смо само срећни, Овде мирни, аадоволБни, И са душомт. и са тћломт. Овде само им смо волвни. Све е време овде мое II савт. створт, е створент. за ме; Што ГОДЋ виднмђ одзнва ми с' И каже Mii: уживан ме. О, овде смо Mbi далеко Одђ пакостн н ннтриге; Далеко смо одг ласканн, II сувишне светске бриге. Овде нико наст. немрзи, Нитн кога Mbi мрзимо. Ние-л' савт, светт. уживати ? Када савт. светт. мн лгобимо. Алписке тн ево руже, Кон) самБ тн нзподт. снега Узабрао н донео Са врт> Фурке грдна брега. Зато кад-Б е годе видишт., Сетићешт. се ти Мон-блана, Сетићешт. се Д10датн II шваицерски лепн дана. Кад-b Ру сов-iiiBT. цвћтакт. видишђ, СетићешЂ се тм Женеве, А пре свега сетићешЂ се Краи езера плавогт. мене. Бистра Рона, што езеро Као муна средомт. сече, ЈМутна Арва што изђ леда Шамунскога амо тече, Сн^жна брда, стрмне ст-ћне, И питоме до.шннце, Тврди гради, лепа места, II малене колибице. Све ће остат то на в£ки, У спомену н памети; Свакш погледт., свака mbico, Тогт. ће свега наст. да сетн. Шта — зар с' може заборавит" КаружЂ, Фернеи и Шамбези,

Где с' природа свомђ лепотомт,, На човека срећна омеши. Кадт. езеро тихо дише, КадЂ музика ,чвлн вече, ТадЂ нашЂ чамацЂ по езеру Tio' пастрмка риба сече. За то време нека лети, [оштђ едан -путЂ тако брзо, СпоменЂ неће нашЂ однети^ Сђ жнвотомђ е скопчанЂ тврдо. И ако иа .мЂ нечовечностк Ведро небо наоблачи Онда споменЂ на те дане Нег ;ђ на -.1ђ чиете душе блажи.

ЗЕМЛИТРЕСЕНШ У ЛИСАБОНУ. вданЂ одђ наистрашн!и догађаа новЈи времена еств землћтресенје, кое е 1. Новембра 1755. године престолну варошљ Португалске онако напрасно и изненадно у бездну пропасти сурвало. Да бм величину грдне ове несреће, кон е лисабонске жителћ постигла , болћ. себи пред. ставити могли, нуа»дно е, да неколико само погледа на ову варошг. бацимо, пре него што е угкаснми тан данЂ наступјо. Сви знамо да е ЈисабонЂ упоредно сђ Лондономђ, АмстердамомЂ и ХамбургомЂ између први трговачки ваpomifi у Европи; и трговина нћгова иа неколико година предЂ понвомђ землћтресен!а бмла е шштђ млого живла него данасЂ. Варошв е лежала на сћвернои обали рћке Теџа на седамЂ брежуллка, и одђ стране реке имала е врло величественЂ изгледЂ. ЗданЈа су се поредЂ Теџа подизала далћ према холмовима у вмсину, и заиста свакји, кои е у овои вароши бмо , имао e едну одђ на&ленши река на свету предЂ собомЂ; ерЂ растоннје одђ едне обале до друге износило е добру половину немачке милћ и оваи токђ реке npnnocio е вароши на лађама богатство свио готово поморски народа. ИзнадЂ ове густе шуме катарк1и простирао се романтичанЂ предћлЂ, богато природомЂ снабдћвенЂ и прекрасннмЂ варошима и селима населћнЂ. Тадашнши ЛисабонЂ бмо е скоро едну и по немачку милго дугачакЂ и окрушавао га е еданЂ зидђ одђ 77 старо -Франкски кула, кое истина нису бмле кадре одпорЂ непр1ателго каквомЂ дати, аии е одђ нби варошг. врло величественЂ изгледЂ имала. Оваи зидђ одђ стране реке имао е 26 а одђ суве стране 17 кап!л. Осимђ тога налазила се овде и една лака стародревна тврдина, кон е на наивмшемЂ брегу станла и свошмђ се величиномЂ и начиномЂ арапскогЂ зиданн одликовала; благородници имали су прекрасне куће одђ четвороуголногЂ камена зидане са лепимЂ баштама, кое су вароши као особитми накитЂ сиужиле, премда су остале куће бмле манћ лепе, далћ броила е ова варошљ 40 цр. квји, изузимагоћи катедралну, коа е на едномЂ наиузвмшешемЂ холму стаала и збогЂ тога изђ далвине величествено изгледала; она е у старо-готскомЂ стилу озидана бмла и изнутра наибогатје украшена; имала е шштђ и 25 монастира за калуђере. 18 за калуђерице и одђ прилике