Šumadinka

174:

кол 6 обично 60 година стара. Миадоста, е већт> оама по себи една добродћтелв, срећна и лака добродћтелг., зато млада собарица и немари за ова скаредна брблвна и оговарана. Собарица вигле е прјателБица свое госпое, него нћна слЈжавка; она зна за наискривенје таине свое госпое. Свако кзтро облачи она cboio госпош , а у вече hio опетт, свлачи; она види нћне сузе изђ очјн ) , она чуе уздиеае нћногљ срца, она погађа узрокг> радости свое госиое; она е увћкљ на страни свое госпое, то ecTt, , увћкЂ е на страни нћногљ лмбезника, а противЂ муаеа. То е забава, то су увеселенн и послови собарице. Младе женске лако се сноразумлћваго? оне лгобе толнке лгобовне ствари! а лгобовв савршено изравнава сва свћтска станн. А шта бм радила една млада у дружтву двћ женске у годинама, кое су у свачемћ незадоволБне и завидлвиве , у обхођенго < т> капиџиницомЂ и млћкарицомЋ ? КадЂ она доб1е свое млћко, узтрчи узг> басамаке , и приправлв кафу сг> млекомљ за себе и за свого госпого; обе еду одг> едне исте земичке и niro кадкадЋ изђ едне исте шолвице. бдно створенћ сг> чудноватшмљ погледомљ. ci> опорочавагоћимт> устима, коа свакогт> оговараго, то е капиџ1*иншца. Она е одг> природе зло и пакостно створенћ Свака паризска кућа има свого капиџин1ицу. код вири нзљ рупе сниже басамака, и изт> ове рупе ово зловолвно око сматра све, што у кућу улази и наполћ излази; и изђ ове рупе нћне уши. као крали ЛЈидаса. слушаго све, гпто се говори и све, што се неговори: она запиткуе, она толкуе и само ћутанћ; и изг> ове рупе оваи отровнни езћшт> баца свои отровт> и на наипоштенје кућевне лгоде. Она приповћда млћкарици, коа нго слуша, све исторЈе. истините и лажне, изг> оне куће, кое е чуванћ нбои поверено. И тако изг> ове паклене рупе излазе толике грднћ, опорочаванн, оговаранн cbik> укућана , све у уши млћкарици. Но дадилл зна манћ кућевнћЈ их-Topia , него капиџин1нца, али она ifi болћ и точн!е зна. Она изг> ближе види свое жертве, кое оговара. Ht>ioBa е наивећа радоств, кадт> оговараго свогћ госнодара и госпого, кои нх>и ране, и подг> Ч1имг> кровомг> оне :киве н стануго. Hie ли тешко и жалостно гледати и слугнати оваи свакидашнћш разговорг> кодг> посуђа, пуногг> млћка ? млћка , овогг> невиногг. идилскогђ пића; овогг. поетнчногЂ знака неоскврнћне душе и невиногЂ срца:млћка, кое се на таи начинЂ, на свбјма ћошковима паризски улица, претвара у гадно и скаредно блато, око когђ се скуплаго ова кућевна, и Фамил1арна опорочаванз и оговаранн; У Паризу су све куће , и наибогатЈе , и наивеће, и наилћпше подложне овомђ страшномЂ деспотизму. То ти е палата едногЂ великогг. господина ; сполашноств е куће прекрасна, величествена, злато и свила у соби види се крозЂ прозоре, ae^ia е пуна енглески конл и каруца ст> богатммЂ и ве .1икимЂ грбовима : а кадЂ хоћете v нутра да уђете, пре него што дођете до господина и до госпое, морате наипре говорити сђ капиџин1ицомЂ , сђ нћнммЂ дћтетомЂ, или сђ нћнммЂ мужемЂ. То доказуе да ништа подђ небомЂ н!е савршено. КадЂ се на тан начинЂ свака кућа сђ млћкомЂ снабдћла, подпали се ватра, кава се почне кувати и текЂ, кадЂ се кава сђ млћкоиЂ nonie . започинћ се паризскји данЂ.

Управо да рекнемЂ ова кава сђ млћкомљ жалосно е пиће. Оно е подобно врућои води. сђ млћкомЂ помћшанои; оно се састои изђ мало ируће воде. мало млћка. црногЂ прашка, кои е ! оштђ кодђ трговца ситно самлевенЂ, репе, кон e у Фабрики претворена у шећерЂ и врло мало парче бћлогЂ хлћба, киФле или земичке, Свако готро еду ово н niro грађани и грађанке , слуге и господари: за друго се незна. бданЂ великш државникЂ прорачун1 - о е, да е наисигуpnie средство противЂ револуцје и побуне у Паризу , кадЂ 6w се млћкарицама улазакЂ у ПаризЂ забранш. Ова страстБ , пити каву сђ млћкомЂтако е велика у Паризу, да е у време Наполеона свакш Парггзл^л волео платити 18 Франака за едну Фунту каве, и толико за едну Фунту шећера. него да nenie свако ioтро наву сђ млћкомЂ, премда е КаполеонЂ , забр<ангогоћи У возђ Ko.io(ii:i.iHr>r cTBapift. сђ тбгмђ хтћо шкодити Енглескои. У оно време иоле богатни Паризлјн nio е свого каву на прозору, само изђ суете; а едни су опет-b пили каву без-b шећера, као Арапи. А данасЂ, кадљ су кава и шећерг. обичне ствари, налазе се у Паризу на продаи разна родови каве; свашта има у овбшђ смћсама , каввг подобнБгма, само нема каве. Ово страшно вруће пиће двоструко шкоди, едно што човћка врло рђаво рани и нита, а друго, што човћкЂ постане болешлћивЂ . слабљ, и блћдогЂ лица, као да има жутицу. (продугкиће се.)

СВЕТСКА НАГРАДА. (краи.) „Дакле, селвнине, парннцу си изгубЈо!" рекне змјн. „Ненагли, змго мон ; ако и Tpehifi буде тога мнћнЈн, онда самБ текЂ твои, и онда можегпЂ слободно чинити са мномђ шта оћешЂ." 1ошђ докђ е ту препирка та транла укаже се лисица, ков се сама за суд]"го понуди. При томе npe Јошг., него што ће она судеиско званЈе на себе да прјими, узме селанина на страну и заиБгта га, може ли е сђ кокошима снабдћти, и колико ће ioK кокошпо дати, да га одђ те мутне опасности избави. ,ПокланлмЂ ти све мое кокоши, сладка, рођена .iio моа," одговорк селанинђ . СадЂ почне лисица са краснорћчгемЂ своимђ стварБ разлагати и докаже, да се мораго пре , него што се пресуда изрече, сва обстолтелства наиточше изслћдити и извидити. „Тако, настави она далћ, да се ни вдномђ одт> васЂ неправда неучини , морамо знати, како е стварБ текла, и место, гди си тбг змјо затворена бв1ла, разсмотрити." На таи конацЂ оду сви трое кг> стћни. Лисица почне главомЂ вртити и претвори се, као да она неможе никако то да разуме, како се тако грдна 3Mia крозЂ тако малу рупу провући могла. „Покажи ми дакле 3Mio, рекне лисица, како си тбј to у рупи столла ?" 3 mi ' b да покаже то, увуче се унутра, а селннинЂ, на знзкђ лисице, превали каменЂ на рупу. ЗатммЂ лукавми судацЂ лисица неколико пута запБ1та: ел' тако обгло , лгобезна змш? —- Управо тако, одговори ова. КадЂ е тако 6бгло, заклгочи лисица, то нека тако и остане. На таи начинЂ селанинЂ избавлћнЂ буде. и одђ тетпке радости позове лисицу, да сутра у готру рано у седамЂ сати кђ нћговои кући на кокошгн) частв дође.