Šumadinka

187

дриду, делила е са сиротомЂ Цингарелћомг (циганчицолп), __ тако cv ме зваии з 6 огђ моп, порекла , будући самБ н родомЂ одђ онбј скитагоћи се племена , и одћ нби оставлћна у кућу оца матере ваше иримлћна , - она е, велимђ , сваку радостБ са мномђ делила , и до тога е дотерала. да самБ сђ нбомљ заедно и науку слушала. Селма, тако се звала моа сирота прЈнтелБица . Hie матере имала, — као и Bw. Кадљ е v вашимт, годинама 6bi.ia, види она едногг, маврЈискогЂ младића, оваи е 6wo прекрасанЂ . она се залнзби v нћга. Мени се са сузама исповеди , а самБ ст> нбомђ нлакала — и тако е свеза између насг. заклгочена бБ1ла." „АнтарЂ, тако се онђ звао . долаз!о е сва-isiH данЂ нбои ; кадЂ е ота цђ после ручка но обинаго одпочивао , н самв на вратима стражу чувала. 6дномђ паднемЂ а у врућицу, и у Moiofi забуни избунцамЂ сву нашу таину. СелминЂ отацЂ бћснјо е одђ лготине, кадЂ е све дознао ! О нђ отури ногомђ свого кћерЂ одђ себе, и зарекне се , да е никадЂ томђ прослку (будући е Ан _ тарЂ сирома 6wo) дати неће." п Сђ дивлбимђ ЈогунствомЂ АнтарЂ оде, заклевши се, да ће ce вратити. и за ту се увреду осветити." (Далћ слћдуе)

« Г II Ћ Д И Ш У ћ II Б Р Е г 0 Б И. Огнћдишући брегови, вулкани названи по имену митичногђ бога. обично су доле широки, rope пупчасти, као звоно какво , а на врЂОвима налази се у виду левка одушка, крозЂ кого бреп. разне матер !е избацуе. Ова одушка, кратерЂ, наивећа е обично на наивишемЂ врЂу, но има знатнм кратера и иначе са стране брега, кои често тано сиину масу избацуго , да за кратко време неке врЂове брега надвисе. Вулкани избацуго обично некуизЂ разнБ! матер]*а стоплћну усјнну смћсу, кои се лава зове, но поредЂ тога и димђ , пепео, пћсакЂ, бимштаинЂ, стћне. воду, блато , смрдлБиве и загушлБиве гасове , а по казиванго неки путника избацивали су у Америки вулкани по кои путЂ и ИЈиве рибе. Прави гасовни вулкани на лазе се на касшискомЂ мору, гдћ гасови изђ земл), истћруго и запалћни као пламенми стубЂ одђ 20 — 30 стопа висине букте. Оваи гасЂ може се и у цћви увести итако по волби онамо разводити и за свћтлћнћ употребити, гдћ ко оће. Има и таковБ! брегова, кои су ноћу сасвимЂ у ватри и пламену огрезли , безЂ да та свћтлостБ пали, и жеже. Лава , кого вулкани избацуго, одђ две е руке, една e тврда и густа, ihjh изђ вулкана тече, друга е шуплБИкава, кого вулканЂ надалеко у висђ избацуе. Ону тврђу лаву употребллваго за разно посуђе, као за танБире. бурмутице, кутшце , а npoc-riro лаву за зиданћ кућа.за калдрму и т. д. Чудновато е то свонство лаве , да она онако дуго може топлоту у себи задржати. Површина лаве разлади се брзо и стврдне тако, да се по нбои ићи може: али неколико стопа дублћ све е ус1нно и житко ви^ ше година. Често е усЈана лава и тече шшђ после 10 година, почемЂ ч избачена бмла; а лава сђ Етне горила е и пушила се ioni^ 20 година после блгованн вулкана. J;sва, докђ е у усЈаномЂ и житкомђ станго , тече сђ брда у

долћ, подпуни кои путЂ неке долинице, па се npe.iie удр} 7 ге, и тече тако у потоцима на врло далеко; н. п. наиду®ifi токђ Везува е 6 бјо 47500 стопа , при нћговомЂ избациванго одђ 1805. год. текла е лава 16730 ст. надалеко, сђ 8500 ст. широкимЂ и 30 до 40 ст. дубокимЂ токомђ ; а год. 1783. на Исланду текла е лава 20 милн надалеко , токомђ одђ 8 милл у ширину. Вулкаси су обично на островима или барЂ близу мора, а млого пута су и у мору, и онда се одђ избацане лаве вачине читави острови. Огнћдишући брегови неблгого ватру непрестано него одђ времена на време, али обично сви о 6 лижнби у исто време; па престану дисати по кои путЋ на неколикосголћћа.као н. п. што се Везу†6 бјо одавна yracio. кадЂ се наеданпутЂу половини првогЂ столћћа после Христа провали и више варошш пепеломЂ затрпа ; у 12. столћћу се опетЂ угаси, и кадЂ се 1631. год. наново запали. 6wo е сзвђ брегЂ населћнЂ и шумомЂ и усћвима покривенЂ. Лава наравно онда по већои части све живо сажаже и упропасти. Блгованћ вулкана каквогЂ можебмти е наилћпшш али и наиcTpaaiHin понвђ природе. Пре свега осћти се оморина н ека; потомђ чуе се учанћ и тресканћ , трзанћ и дрктанћ землћ; димђ на врЂу брега спочетка непримћтанЂ сгустне се напослћдку и noKpie сво небо; крозЂ димђ примћте се широки зраци избацаногЂ ус^аногЂ песка, мунћ сћваго крозЂ ту црну масу, усјлне грдне стћне, и стоплћне масе полете изђ неизмћрне дуб.ЈБине у висђ сђ громовитомЂ укомЂ, а за нБима пепео, шлака и каменћ, при непреотавомђ и увећаномЂ тресенго землћ. Избачено поврати се одђ части опетЂ у кратерЂ , али тамо неостане, него по друпи путЂ сђ истомђ силомђ излети и c^ie се кудЂ на страну. Често прате то блгованћ странлне грмлнвине, буре и буице, сђ млогимђ громовима и мунама ; а по кои путЂ извори усану. Избацани пћсакЂ задржи се више дана у воздуху као густми облакЂ , тако да е свуда помрчина. После свега кулнго изђ кратера и изђ разнм пукотина брега угушлБиви гасови и пара крозЂ више дана. Снага бацанн е врло велика; рачуна ce 2000 стопа у секунди; тако е еданБ вулканЂ избацјо грдну стћну одђ 100 кубнБ! риФш шестЂ сатји далеко. —

Д 0 I А h I И Т Е А Т В Р %. ГосподинЂ. ЗарЂ си се и тбј женш, комшЈн ? RoMuiin. Дабогме ! Али л самБ све радости и н.алости брачне на брзу руку преко главе претурјо. У суботу нспросимЂ дћвоику, у неделго насЂ огласе у цркви , у понедћлакЂ е прстенуемЂ, у вторникЂ се вћнчамо, у среду роди ми се синђ , у четвртакЂ умре ми жена , у петакЂ умре и дћте ; и тако ме та една недћлн дана толико заситк. да никадЂ више на женидбу нислјо нисзмб.

П 0 Л Б 3 Н Е 0 П 0 М Е Н Е— Купуст, Одђ буба и гусеница може ce сачувати, кадЂ се по купусу гдћгдћ само куделн noc.ee. — Зелк разномЂ и цекку досађуго млого неке бубице, к ое као вашн изгледаго, а ове се затиру тимђ . да човекЂ землго сђ терпентиномЂ помћша и исту у мрвицама по усћву разбаца. или тимђ , да билћ лопрска водомђ , v Koiofi