Šumadinka

200

устае око наст> и понуђа наст>; еупруга наиЂ да, што заиштемо; а госпол насЂ или и когђ другогз запшта, како намг> е ? — Кадт> умремо, жена за нама надт> дћцомљ плаче; супруга погледи у ситну дћцу, а сћти се прогрушане косе, па уздане; госпон се бои, да ние iomt сђ коимђ тешка. — Жена насљ жали годину дана , na се уда ; супруга луче до преудае еднако : тешко мени удовици; а госпов носи неко време „црно", — — понека и годину дана. кадЂ iofi лепо стои. —

М Р В И Ц Е. — У чителв еданЂ имао е обичаи оштро викати на дћцу, кадЂ ia преслишава. бданпутт. н ћгов -b ђакљ прошавши крозЂ куину учителћву обори некако неотице чашу и разб1е, но учини се тому невћштЂ и оде у школу. Слу" чаино прозове учителБ наипре онога, што е чашу разбЈо и повиче: „ко e cTBopio оваи свћтЂ?" — Дћте претрнувши одђ стра, одговори : ,,К) , нисамв н господине ! " — Учителв се ! О шђ већма особито на послћдић рћчи разгоропади. „Глупаче еданЂ! н те пнтзмђ , ко е свћтг> оваи cTeopio ?" — Дћте задркти као прутЂ и са сузнимЂ очима кроЗЂ плачт, одговори : „и — н — а самЂ , господине ! — али васЂ молимђ , опростите ми; нећу то никадЂ више учинити. " — Поета еданЂ преда цару стихове , кое е на похвалу н ћгову сачи[ио. ЦарЂ узме стихове те, а преда му друге, кое е онђ самЂ направЈо. Поета ifi прими , прочита, похвали и извади изђ цепа свога нешто новаца , понуди цара да »и прими и рекне му : „Да су само обстоиителБства моа бола, н бм самБ вамЂ радо и више дао;" цару се допадне досћтлвивостБ ова, и богато обдари поету. — „Шта то радишЂ брате " ? пнташе еданЂ a6anifl у Бћограду едногЂ селлка, кои е у своимђ колима дрва у БћоградЂ дотерана наређивао и болћ главнћ покраи ступаца на угледЂ ставлао; на то му оваи беЗЂ млогогђ размишлввана одговори : „ШарамЂ, брате, гунвић!., да га болћ продамЂ." — бданБ одђ чиновника Финанс1е запшта еданпутЂ познатогЂ Чича Гавру колачара, кадЂ е оваи држећи свого котарицу паре и колаче броно: „Шта то радишЂ , Чича Гавро "? ■— „ШконтирамЂ касу, господине" ; одговори му ОНЂ.

СТРАНВ новости. ■—• Остд. п. Штета кош су сашзници у борби одђ 6. т. претрпн.ш , Bp .io е велика. Ген. Ile.iHcie кан;е нстина у своiofi депеши, да му е немогуће губитке еашзника казати , али су притомт. нмачно лк)ди као сноплћ падалн , иначе небм онт> заповћд!о, да се сагозници noc.ie тако крвавогт. судара натрагт> повЈку, безЂ да еу и у чемт> успћли. Оетали генерали сагознички 6 б 1 ЛИ су одма ст> почетка таковомт> нагломт> и жестокомт> воеваиго противни, но морали су се врповномт> повелителго покоравати, кои е иначе истина млого лгодство троinio, али е у своимђ плановима донда по већои чаети и \сnieao. Оваи горишв на малаковскЈи граднћ -Б бмо е наитеже

д%ло сагозника; вред!о е, да се sos и.шда лгодш и жертвуе. алн наравно да се Малаковт, узме; но судба тако нехтЉде. Ово е прввш сударт, у Криму. гдћ су Руси сагознике лко узбили. — Лордт. РагланЂ изт> Севастополн лнла: Кнглези и Французи покушали су 6. тек. уготру горншЂ на Редаит. и !Иалаковт>, но буду обадвои ст> велнкнмт. губиткомт, узб^еин. — Изт. Цариграда ивлнго: Иорта е заклгочила новт. залк -б од*б сто ми .пона Франака подт. емствомв енглескогт. и Францускогт> правителћства. Свакш дант> стпжу лађе ст> ран-ћницима изт. Црногт> мора. —- Ендеп. белжЂ доставлл депешу гроФа Буола одт> 8. Ман, коа е ст. тога особито важиа , што Аустр1л стално притомт> остае, да с-е у никакавт> ратт> упуштати неће, и да еднако познате четири точке мнра усвонва. — ЛЈонитерЂ доносн едну депешу ген. Пелис1н . у koioh оваи велн: Премда су наст> Русн 6. тек. надбили, чини нам% се, да су се ако онимт> горншомт> застрашнли, ерт> су цћлу ноћБ изт> ceiro топова преко насЂ пуцалн. — У парламенту е велнка повика на Pyciro, што су у Хаигеу руски вонници енглескјн чамацт> ст> парламентарскомт> ФлагомЂ напали и лгодство потукли. Енглеско правителБСтво захт-ћва одт> Pvcie, да ск проузрокователБи овогт. убјиства казне. Како е ова сварБ текла, зна парламентЂ само по казнзанго едногт. црнца: видићемо , шта ће Руси одговорнтн. — МонитерЂ нвлн, да су царскимн декретомт> камаре позвате, кое ће •>. lO.iia по рим. у Паризу свое сћднице почетн, и додае да ће оне Финанан .ша пмтанн рћшавати. •—- И зб Цариграда нвлнго , да е у Авлоиу (у A.ioaHi'a) една турска лађа ст> 51 лицемт. младБ! робова оба пола изт> Триполнса npncnii.ia, а по казиванго капетана долазе за нбимв н више таковБ1 лађа. Енглескш конзулт> е кодт> турски влаcrifi толико успћо, да се капетану овомт> нсдозволн далћ путовати, докђ се стварБ та неиспБгта. — Кнлзт> Горчако†, кон е досадЂ прнвременБш рускш посланикЂ у Бечу 6 bio , потврђенЂ е за д-ћисгвнтелногЂ : и сто е тако таинБТ совћтннкЂ Т итовђ постао дћиствителнБш посланикЂ у Штутгарту, но онђ ће до конца овогђ мћсеца !ошђ у Бечу остати. — Круннсанћ цара Алексаидра lf. држаће се у Иетерсбургу Авгуета мћсеца. — Анапу су Руси нсгнна оставили , пошто су све топове зачепнли и остало opy®ie и рану, што нису могли са со6 омђ понети, уништилн ; али сагозници ннсу Анапу заузели, него засадЂ владаго тамо чете разнм oko . ihki горскн народа, кое су безЂ дисцнп.шне н топова. — бднако доставлнго обе бо|>еће се стране, да шмђ млоги одђ непр 1нте.'.н пребћгаваго. Сагозницн веле, да нБнма Полнци добћгаваго , а Русима бћжн , као што хамбуршке новине ћншу, свака Btpa сагозника , н то не изђ по.штичнб ! узрока него зато. што немаго свћи;е воде н меса, и што шмђ е сздђ на овимђ врућинама то утолнко теже сноснти.

Течаи новаца : сребро 126° 0 дукати по 5 «t>op 49кр ср. за банке.

У КНБИГОПЕЧАТНЂИ КННЖЕСТВ 4 СРВСКОГЂ