Šumadinka

У Б4.ограду 23. lOHia 1855.

ЛИСТЂ ЗА КН &ИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ П. Ненадопићљ.

ТБЧ.

IV.

Ован лнстђ излази вторникомт> и петкомт>.

IJtHa му e за три м^сеца 4 цванцика. ј>

JVŠ 53.

АНДУЧКИ СВАТОВИ

У Земун} у ТипограФ1и г. I. К. Сопрона иечатаго се : „Песме ђорђа Малетића кш>. //." — ДугачкЈВ стичотворнми »саставЂ , подђ именомљ Сватоеи , испунава све листове поменуте кнвиге. О томе саставу нека намљ дозволе и г. сачинителБ и читателБи, да у овомђ листу неколико pe^ifi проговоримо. Мм ћемо исто дКло у одломцима читателвима представити. да оно пре само одђ нби пресуду иште, него што ћемо одб свое стране исту изрећи. — М бј смо уверени, да ће нашо, читагоћји светг. кои тако зкелБно и тако дуго изгледа на какавЂ умнћш производЂ г. Малетића, примити оваи саставтв сб одушевлћнћм -б , и да ће за лгобавБ оваквогт, плода опростити своме старомт> пћснику тако ду г го ћутанћ. Ко е читао нћгове до сада изишавше пћсме, ко е читао нћгова три побрати.па. таи ће заиста и v овоиђ саставу познати оног-б истогђ пћсника , и за оне, кои су се одђ 15 година навикли на н 4> говђ сада тако штедлБивЂ гиасЂ, небм требало иикаквогЂ подписа на овои кнбизи, они 6ti ra одма у првои врсти познали. Пр едметЂ овогђ састава узео е сачинителБ по иароднои причи, изђ оногђ несрећногЂ времена кадЂ су се у Cp6in наивећма осећали ланци робства. ЧитавЂ саставЂ разделћнЂ е у три велике песме. У свима владао « пћсникЂ по својои волби сђ чус^вама читатела свога: у неколико врстш и сневесели и разрадуе човека. готово на еднои истои страни наежи се чигателБ одђ стра' и разнћжи се приатносћу. КадЂ човекЂ оваи читзвђ саставЂ прочита , неможе га ни чему приличнЈемЂ уподобити, него ономђ пролћтномЂ готру , када часЂ грми , часЂ киша иде, часЂ сунце oci^, часЂ ветарЂ дува , па онда опетЂ тишина буде. ПћсникЂ е одиа сђ почетка извео свогђ читателн v онаи предћлЂ , гдћ аидуци сђ осталимЂ селанима весело проводе ђурћев-данЂ : t Знате-.i место узвишено Покраи бурне Mopaee, Где брежулвци окићени На равницп бораве. Кодт, Крушевца града 6e.ia Знате л' село Нсику, Што е у шуме , друге ceoe, Сену сдади ве.шку !

Tv колевка баша греха, Што обори громове, * И онусти некадЂ србске Песмородне домове. Tv е оно страшно гробл1;, Што прогута радости, А насели грозне страве, Беду, тугу жалости. Ту се некад-i,—а не давио Празновао ђурђев-данЂ, III to и данас'Б спомннћ се Као какавт, страшант. сант>. СадЂ далћ се описуе , како се после залазка суица виде свуда ватре, како се на томђ сабору аганвци окрећу, и напоминго се све оне принтне сцене при таквимЂ случаевима. Ту угкивамо сво оно веселћ . видимо, како еданЂ другомЂ наздравлл, видимо несташну децу, како о_ ко ватре трче, чуемо како ражанБ шкрипи, осећамо све оно што се весело осећати може ; али наеданпутЂ изђ средЂ тогђ веселн, истргне пћсникЂ наше мисли и пнта: ко e оно у лугу у мраку, кога немаме ни песме, ни коло ? ни свирка, и оно кога се све више и више купе лгоди, и замишлћни . уздишући . поднимлћни, намргођени, у наивећемЂ ћутанго стое ? То е пћсникЂ, кои узЂ гусле споминћ прошлостБ србску, сужнБицима пева стару изгублћну слободу, славу и гонаке. .Vсред-j, круга седи певацт,, Hhiiiie влада внша uo.U, ,1ице му е часомљ вагра, Часом'Б оиетт. тамна ноћв. Очи му г се часг засветле, Као мунЉ пснии свогћ. Часомч. опет'Б наводне се Као готромљ нЉжанљ цвета,. брЂ опева стару прошлостћ ПрецветаногЋ србстеа цветтћ, Витезове преминувше, Кое обви славе сплетљ. ЗагушлБнвнмг тужнимч, гласомт, Гусле песму спроводе, Слушаоце у гробове Прошла века одводе. Зато кругомтћ нароДЂ мучи, Слуша, ch тугом-Б бори се,