Šumadinka

218

СВЛАДАНА Д У III А. (по нЗзмачкомт.) У npiaTnoMib мћсту едногљ купалишта, недалеко одћ Ц , сћдили су сви готово гости у великои заедничкои сали, и због-b падашће на полш кише, тражили су себи различне забаве. У таквимг. се случаевима пословице, загонетке и наипознатје приповћдке радо слушак); само кадЂ има кога да ifi приповћда; epi. киша нигдћ Hie тако несносна као у мћстима купалишта. При свемЂ томђ , што е друштво доста велико , и са лепимЂ поломђ измћшано бмло , ипзкђ е осћћало дуго време. Жене и дћвоике забавлнле су се своимђ нјенскимђ пословима, или су читале какве старе романе, штс су нашле у библштек и нупалишта;.,мушкарци бирали су опетЂ свое забаве према своимђ годинама и према ceoiofi наклоности. Разговори су кратки вођени , ерЂ су познанства у таквиМЂ мћстима врло нова и нетраш дуго. Ту се за чигаво време гости разговараш, заедно ручаш. заедно се кунаш и шеташ, а незнаду еданБ другомЂ ни имена ни мКста , одђ куда е кои; редко кои завири у протоколЂ гостио . те oданде одђ прилике погађа, кое е 41'е име. Тако е и то друштво сћдило , и поредЂ cBoifi забава често е свакш крозЂ прозорт. гледао, да види, е ли киша стала. У купалиштима е свакји кишовитђ данЂ, изгублћнЂ дзнђ живота. ДокторЂ тога купалишта, кои е поредЂ саср' сћдјо и читао , остави наеданпутЂ новине, у ное дуС лћнЂ бмо, скине наочари , и почне тражџти свош тицу. „Шта има ново, г. докторе?" упБ1та една лћпа млада удозица, кон сваке године само зато у купалишта иде, да сачува здравлћ. „Саме лудости госпоа ! " одговори докторЂ. — „Лштимђ се, што енглеска мода хоће у цћломЂ свћту да завлада." „Ахђ каква е то мода!?" повиче една млада дћвоика, коа е одма помислила на свое халвине. „Ево слушаите ! " рекне докторЂ, и затварашћи cboio бурмутицу узме опетЂ новине сђ астала. а цћло друштво чекало е. да чуе. — ДокторЂ намћсти свое наочари и почне читати : „вдинацЂ едне богате и одличне бечке куће y6io се пре пртђ дана у Бадену. Узроци овогђ себеубиства сасвимЂ су непознати!" ДокторЂ пресћче свое читанћ и погледи преко наочар!Гг све госте, за кое е време траала кратка али дубока тишина. „Зацћло е бшо залвдблћнЂ," — пришапће вдна млада дћвоика својои другарици. „Зацћло му е нестало новаца", рекне гласно еданЂ младми бечлја , кои е пошао да путуе у ИталЈш, па далћ Hie могао да продуЈки путЂ з 6 огђ тога, што е дотле све новце потрошјо. „Ахђ тешко нћговимЂ родителБима ! " рекне бришући сузе една у црно обучена средовћчна жена, кол е пре четири мћсеца саранила свогђ сина. „И bw , г. докторе, држите, да така†страшанЂ догађаи Hie ништа друго него лудостЂ," рекне еданЂ проС'ћДЂ ГОСТЂ.

ч встћ. г. Теобалде," одговори докторЂ , „дабогме да е лудоств ; ерЂ себеубиство нје ништа друго него краинл слабостЂ душе човечје." „Н самћ сасвимЂ другогЂ мнћнЈв", настави ТеобалдЂ, држимЂ. да у себеубиству лежи наивећа одважностг. и снага душе. Лшди, кои немаш унутрашнћ снаге, подносе наивеће несреће, безчест|'н или у бћди провлаче се кроз'1. животђ оваи , и живе противу свое волћ." „Не, не, господине" рекне докторЂ , „себеубиство е наивећји грћхћ. кои може човскђ учинити. и себеубиство понижава чоеека скоту." „Та bw говорите сами проти†свогђ мнћнјв, -— " повиче ТеобалдЂ ; „човекЂ башЂ себеубиствомЂ показуе» да има слободну болјо, и да има разу,\и,, ерЂ себеубиство Hie ништа друго него све мисли, и сва борба душе, сведене на едно заклгоченћ. Гдћ сте вш чули, да е икакво друго животно осимђ човека само себе убило. Одкако разумЂ човеч!и памти, нема примћра , да е ма какво а>ивотно ма збогЂ чега само себи задало смртв. — Mbi овдћ говоримо о себеубиству паметнм лшдјн , онаквм какве налазимо у исторш Грка и Римлина. — Далћ isbi кажете да е то наивећЈи грћхЂ, али а држимЂ, да е млого манвји грћхЂ, себе убити .него убити иога другогЂ , него и прева рити н упронастити свогђ ближнћгЂ." „Н знамЂ, да < i. вама немогу изаћи на краи," рекне смћшећи се докторЂ. „Bw сте бмли десетЂ година проо еорЂ, па сте научили о свачему препирати се сђ кое ■дђ стране хоћете; али, што се мене тиче . а презиремЂ скакогЂ оногђ , кои «ie кадарЂ оваи животђ сносити." ,,И л caMt сасвимЂ проти†себеубиства," рекне ТеобалдЂ мало тијшимђ гласомЂ, — „и овоме. што сада себеубиство, тако рђаву стварћ бранимЂ, Hie узрокЂ то, што велите, да самБ као проФесорЂ в ћштЂ говорити и одбранити и оно мнћше, кое се неслаже сђ моимђ мислима, него господине мои, томе е узрокЂ е/,анЂ живми примћрЂ изђ мое младости, кои ми е остао у души као печатЂ у вос-, ку. бданЂ жалостанЂ случаи, когђ самв а очевидацЂ бмо, задржао ме е неирестано досада у томе мнћнјш, да е себеубиство у гдћкоимЂ околностима велико благодћиHie, кое е природа само човеку дала." „Ахђ, г . Теобалде, оставите се г. доктора, онђ виче противу себеубиства само зато, шго они, кои се сами у6iro, неплате ништа доктору. И а сам^ се хтела за моимђ мужемЂ убити, али онђ , када при смрти чуе ту мого намћру, одма ме зовне кђ себи, преда ми 40 хил. Форинт., и рекне ми: немои, молимђ те, да се y6ieiut за мномђ , нег о ево живи и за мене и за себе," рекне она млада удовица, и неможе се уздржати, да се при послћднвимЂ рћчма г ласно ненасмће. ,, Изђ тако лћпм уста и увреде се примаго", рекне докторЂ — „хтћли сте се убити ? али опетЂ сте живи , нисте се убили. И н самг. увћренЂ, да сараните ioiut два три мужа, небм се игшкђ убили." „Мало има примћра", почне опегЂ ТеобалдЂ, — „да се жена за мужемЂ или муЖЂ за жеиомЂ y6io , али свакји данЂ готово налазимо и читамо , да се залгоблћни едно за другимЂ отруго; ерЂ е све на свћту,паи лшбавБ, веће у ображенш, него што е само по себи у ствари. Уображенћ осо-