Šumadinka

У Б&ограду 19. K)^ia 1855.

Н71ДДИКД. ЛИСТТ> ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателБ Лмбомирљ П. Ненадовић%.

Оваи листђ нзиазн вторннкомт. и петкомЂ. Ц^на му e за трн м^сеца 5 цванцнка. JVŠ 59.

ТЕЧ. IV.

Р А Т Ђ. Сви се журе, што садт. пламти У Европи грознБПХ ратг. Кад1> е owo св^ћтв безт. рата? Сиаб«бга ач1и млата, И сви другом-Б ломе вратЂ. Подљ заставомЋ себичности Мачт. оштрпио сваши свои; ЗавистБ пише таине ноте, Подижу намт. страсти Флоте, И ст. користи са†е бои. Погледаите новинарство, Hie л овд£ праввш ратг ? Свако ногомб oie клмсе, И да може, све 6&i Посло —• у невратЂ. А на дому? Свакш знаде, Заколико трае мирљ. Тект. се едант. вопрост. р-ћши. Већт. се други накостреши На брачноме мору ннр-Б. Нашто разно оруипе, 1\1ачки ноктн, бику вратБ, Жени езикт., лаву зуби, Мужу глава, подлостб буби, Да стварБ обшта Hie раа "б? Света лЈобво, кудљ се Kpieiui, Те несадншљ мира цвћтт.; Ах-б и лгобавБ брзо стари, Што б' и 6б1.!0, бракћ поквари. И натрашке иде свћтг. СВЛАДАНА ДУША. (продужено) Отацљ му бмнше умрго, на цћломљ овомг> свћту ше никогљ више осимћ мене имао , комт> бм тугу свого казати могао. fl еамв онда обитавао заедно сљ MoioMt матеромЂ и нћномг. сестричиномЂ С оф1омћ у еднои кући. f\ самБ га, колико самБ могао , тћшш, онђ ме е слушао □ажлБиво, ал то Hie ништа дћиствовало на нћга. Говоpio самБ му о могућности времена ; о умалћнго туге у крилу наука и знана Готвалдљ ме е слушао, ал' е остао

жалостант,. Л га принудимЋ. да пређе у мое обиталиште. и намћстимЂ му едну лепу собицу. Ту се спремао за свои богословскји испмтђ , кои е морао да преда, па да ирими чинћ свештеника. Даннз е бмо прилћжан-Б, а вечеромЂ тражт е самоћу, едва га принудимв, да к-б нама у собу дође. СадЂ самБ се већљ манћ сумнно о нћговомЂ оздравлћнк), ерљ га Hie више ништа опоминнло на нћгову прошлостБ. Мон га е мала породица ст> наивећомтв пажнБОМЂ предусретала , кое му е врло добро чинило, и нико га срдачше ни лгобезше Hie предусретао него мон рођака Софјн . Она е била особита дћвоика, сасвимБ супротногЂ начина и природе но Цецилјн. Наивиша тихостб н смиреностБ, нћжностБ душе, — душе, коп се анђелскомт, назвати могла. Чувство е пакт. 6bio нћнт. елементљ, — штогодђ осћћати. лгобити и почитовати. бшла iofi е наивећа потреба живота. Она е 6ti.ia наибрижлБиeia чуварка и послужителБка мое увћкЂ болешлБиве матере, и то е нћно чувство шшђ нћжнЈимЂ учини .10 . нћнЂ гласЂ 10 шђ тишимђ и цћло нћно обхођенћ пр!атншмЂ. Она Hie бмла лепа, ал' нћно жквосно црно око, нћна загаситосмеђа, густа, свилена коса , и нћнЂ виткш стасЂ давали су ioS милину и красоту. Нћне руке бћме су врло лепе. и свакји ifi е хвал1о, и дивт јимђ се, особито кадЂ е гитарЂ свирала. ГотвалдЂ се мало помало у нашои кући утћши и успокои. кое нћговомЂ здравлго одђ велике ползе буде. Сђ наивећомЂ радости примћтимЂ н, да се одђ дана на данЂ све више развеселавао. Иетина i ) шђ е остала понека черта туге на лицу нћговомЂ . но ове су га само лепшимЂ чиниле. Тако читава година прође. Н самг. међутимЂ при^ мћт!о, да е одђ првогЂ тренутка виђени Софјн Готвалда и заволила, садЂ самБ 6 bio {ошђ увћрен!и. ГотвалдЂ испмтђ добро положи, и очекиваше евакш часЂ, да га за проповћдника гдћ у нашои околини поставе. О гроФу Штермену и нћговои породици н!е се више ништа чуло, и а самв већЂ примћтимЂ, да еГотвалдљ ову сладку но тужну опомену сасвимЂ у заборавноетБ бацш бмо. Истина ЦецилинЂ ликђ вишаше непрестано у нћговои соби о зиду, покадшто е онђ и кои тужнни погледЂ на иетии бацао, покадшто и кого еузу убрисао, ал' то е бмло све. Напослћдку, после годину дана неодморногЂ труда к мужественогБ патенн , дође и Готвалдово име, да се за