Šumadinka

246

Не мало е и гаврана интересирало знати, како ће се оваи чудноватми догађаи окончати, едали ће се моћи голубови мреже курталисати , па да се тимђ и онђ ползуе, како oti у своши бћди и неволви подобну опасностб избћћи умео, полети и онђ садт> за нвима. Голуби се приближе лруги, гдћ е мншђ живјо, спусте се на землго и сђ великимЂ удивлћнћмЋ угледаго мишево обиталиште, кое е можда са сто коекаквБ! рупица и пукотина, заулазакт, и излазакЂ. снабдћвено бмло, сигурно зато, да 6 bi се одђ грозеће му опасности лакше скрити могао Мишу е било име СамбарЂ, и тако сада мударЂ голубЂ викне свога пр1ателл. „Ко си тм ?" а голј 6 ђ му одговори : „Л самв голубЂ твои добарЂ npiaтелв ! " СадЂ мишићЂ смотрено провири изђ рупе и зачуђенЂ запмта голуба: „О лгобезнши прјлтелго мои , кои те е тако маисторски уплео ? " голубЂ одговори: „О лгобезнми пр^нтелго! ЗарЂ tbi тшђ незнашЂ, да нема онога на свћту, кои несрећну свого судбу у своме животу непозна. Мм смо доста хитри и лукави. али време е шшђ хитрЈе и лукавЈе ; ерЂ оно намЂ пшеницомЂ завара очи тако, да нисмо запету мрежу ни видити могли, па када смо се у наивећои радости сви одедаредЂ на пшеницу слегли, склопи се она и све насЂ до едногЂ улови. као што насЂ садЂ гледашЂ. 1 ошђ да се нисмо сћтили. да сви одедаредЂ покушамо срећу, те да сђ мрежомЂ полетимо, и тако ce ослодобимо, одавна бм пропали." Докђ е овако голубЂ roBopio, започне мишђ мрежу гризти, и то сђ оне стране, гдћ му се пр^лтелБ налаз!о : но оваи садЂ проговори: „започни сђ друге стране твои посао, и избави наипре друштво мое, а после ћешЂ и мене лако избавити." Мишђ нехтћде послушати npiaTeла, ако га е оваи и по другш путЂ молш, него е свое започето продужш; али кадЂ га голубЂ и по трећш путЂ замоли, да нћга остави, па да наипре остало друштво нћгово избави, тада га мишићх> запв1та : ,,та шта ми све о друштву твомђ говоришЂ, да наипре нћга избавимЂ. као да тн ниси радЂ ослободити се ? " На то одговори голубЂ: „тм ми само испуни молбу, а за далћ нестараи се ; а за мое друштво морамЂ изђ братске дужности молити, да га ослободишЂ, ерЂ н самв свему овоме поводђ ; да л нисамЂ HaaeTio на мрежу и пшеницу, заиста они то учинили небм, а да нису ми они опетЂ помогли подићи се сђ мрежомЂ у воздухЂ, одавно бм пропао ; ето зашто се л толико за HiiioBO спасеше бринемЂ : дакле опетЂ те молимђ , гледаи , те hlh ове бћде курталиши . а да потомђ и на мене заборавити нећешЂ. о томе самв п увћренЂ." На ово одговори мишићЂ : „О лгобезнми и добрми мои голубе ! благородна ммсао твол похвале е достоина." На све стране затимЂ мрежу изгризе тако . да су садЂ сви голубови у наивећои радости прнули и запта се ослободили. МишићЂ пакЂ опетЂ бржс болћ у рупицу шмукне. Све е ово гавранЂ добро видт, кои е ублизу на едноме дрвету сћдЈо , и онђ сада почне самЂ говорити : „Ко зна , еда ли и л нећу кадтадЂ у овакву опасностг, пасти ? Но лепо е и прекрасно имати пр!нтелн, кои ти у нуждн помаже. О како бм се н одвећЂ срећнимЂ сматрао, да е таи мигшђ мои npiare^B ! "

ЗатимЂ слети сђ дрвета на едну мишеву рупу, н почне викати : „Самбару , изађи наполћ ! " мишићЂ изђ Рупе запмта : „ко си тш ? " а гавранЂ одговори: „н самБ, гавранЂ. кои самБ све видјо, шта се догодило сђ tboимђ прјателБима, кое е промисао божш помоћу твогђ вћрногЂ прЈлтелБСтва одђ несреће и пропасти сачувао, зато самБ и н дошао, да се сђ то 6 омђ опр !ателбимђ." Сада мударЂ мишићЂ СалгбарЂ опеп, изђ рупе проговори : „ мб 1 се неможемо опрЈателБити, свакји паметанЂ стара се за оно. што може постићи , а будала напроти†чезне башЂ за онимђ, што никако задобити неможе. Зато едни тераго лађе сувимЂ а кочје водомђ . Какво бм то лдно прЈлтелБство између насЂ бмло, кадЂ самБ а твон рана. а тб ! мои ждера ? " ЗатимЂ опетЂ проговори гавранЂ : „мишићу мои, разуми ме добро , што ти а говоримЂ. Шта ми помаже, кадЂ те прождеремЂ, твоа смртБ ? животђ твои бБ^ће ми одђ много веће ползе , а прЈнтелБство твое стално и прјлтно као амбра." На ово придода мишићЂ : „што ла†на слона зоогђ лке снаге мрзи, ни по чуда Hie, то е шшђ благородно ; али што силнии на c^aoiera мрзи и гони га, то е заиста и гадно ; тако мрзи астребЂ на кокошб , мачка на миша, керЂ на зеца, а тм на —• мене. Мудри веле : „ко се са £ воимђ непр{ателћмЂ дружи, подобанЂ е ономђ, што отровну 3Miro у руке узима, а незна кадЂ ће га уести. НаметанЂ се никадЂ неповћрава своме непр1'нтелго, него га се што више може клони, да му се неслучи оно , што се некада едномЂ човеку са змшмђ случило." ГавранЂ га лго 6 опмтлбиво запмта : „а шта му се случило ? " и тако сздђ почне мишићЂ причати слћдугоћу причу: (продужиће се)

ЛЕДЕНИ БРЕГОВИ У МОРЈ. Године 1837. 30. Шшн пођемо мм , приповеда еданЂ путникт!, на лађи „Баирону", кол е гвожђемЂ, соли и другимђ коечимЂ натоварена 6bi.ia изђ Ливерпула у ШушркЂ. НасЂ е бмло, кое путннка кое лађара , свега до 200. У вече 2. Августа а 34. данЂ нашегЂ путованн догоди намЂ се еданЂ таковми догађаи, кои е вреданЂ дугогЂ споминннн и сћћанн. НоћБ е бБ1ла врло тиха и ведра, небо плаво сђ милшнима звћзда украшено, мћсецЂ бистарљ и врло свћтао. На лађи владала е наивећа тишина и само корачанћ стражу чувагоћегљ ОФицира, и звека звонца, кое е почешће звонило и тако рибарскимЂ лађама, кое су валвда ту близу бнле, нашЂ долазакЂлвлало, нарушавали су ову божествену тишину. Али ова тишина какву намЂ е несрећу и пропаетБ спремала ? Око два сата пре зоре пробуде ме врло брзи кораци оФицира , и сђ уплашенимЂ, скоро изнемоглнмЂ и очаинимЂ гласомЂ изговорене рћчи. предскажу ми неку несрећу. Л скочимђ изђ постелћ, брзо се обучемЂ и запмтамЂ мое другове, кои су у другои соби бнли, шта е то. „Мн смо ледомЂ обкружени" одговоре, они, „но будите добри, извћстите капетана о томе." КапетанЂ е већЂ бмо изи" шао изћ свое собе, и гледао е- шта се збмло. У томђ тренутку удари леДЂ тако лко o лађу , да смо мислили, сва ће се распасти. Леденни орегЂ бмо е преко 100 стопа надЂ моремЂ узвишенЂ а наша е лађа тако ис-