Šumadinka

У Б-ћограду 23. Септемвра 1855.

1УИЦ1Е1. ЛИСТТј за КНВИЖЕВНОСТБ, ЗАБАБУ И НОВОСТИ. 'iri'MO šu jj i sa'O.i-d№: v eai i' £ УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ П. Ненадовићљ.

ТЕЧ

. iv. {

Оваи лнстђ нз.1ази вторннномт. н петкомЂ. Ц ^на му e за трн м-ћсеца 4 цванцнка.

JW 71V

УЗБРАНОМЂ ЦВЕТУ. Немои тужит' цвете росни, Што самБ тебе узабрао : Лепшемт. цвету нег' tbi што си . Одма салБ те н предао. Таи у по.по цветт. нениче, О нћ е едант. целоп. света ; Ј средЂ лета, у средљ циче, Непрестано окт. све цвета. Од1. како се зем.ш китн, Са про.1ећнмм -б цвеКемт. своимт., Нит' е бмо, нит' ће 6 bith, Лепшш цветт. надт. цветонв овнмб. Be.ia ружа таи цветЋ н!е, Ал' е сестра нћна права : То е изворт. noeeie, Кон душу очарава. Немои тужит' цвете милбш, HI to самБ тебе узабрао, Наилепшои самБ горскои вили, Тебе цвете одма дао. Делећ' тужне песме саме, Задела те ахт. на груди. Кадљ немари она за ме. Нек' барљ тебе цвете лгоби. Млоги п^ћсникт. iouiTi. е 'вако, Свое цвеће подносјо, Да б' одћ Внле раи ил' пако, Ј пћсмама изпросш. Ал' е мало срећнБ! онбј Што су славомт, загрл-ћни, ЗаборавностБ звоно звони. В бпп гробова погаженБ1. Безсмрт1е борба рађа, Мученћмт. се оветци свете; A.i e свака туга слађа, Кадт, с' у п-ћсне она плете. На томт. местЈ поезЈе. Гд-fe милине неба трепте,

Ту, одкле се нектарт. .lie, 5 венути тб1 ћеш-Б цвете. Teoiofi смрти а завндимБ, То 6 б 1 за ме животт. 6sio: Кадт. 6 б 1 мог'о да изданемт., Гдћ тб 1 венешт. цвете м!о.

1853. год.

ШПАНСК1Н ЏЕЛАТЂ. (краи.) После неколико caTift стигне у главнвш станЋ. 1)енера.ПЈ е са осталимЂ оФицвхрима свогђ штаба доручковао, кадљ ce ВикторЋ ирјави. „Предаемг. се строгости закона!" рекне Викторљ, ставши са узбун-Кнммт. и бледимЂ лицемљ предЋ свогђ старешин}-. „Седите," рекне ђенаралЂ, „кадт. се мало одморите и умирите; казаћете ми шта е." Младићљ мало одане. пакЂ припов Кди шта се догод ило. По некомЂ ћутанго проговори ђенералЂ: „Чини ми се да васв вмше сажал1>вати морамо, него се на васЂ срдити. 36 огђ свирћпости Шпанаца онбј неможете Bbi подђ одговорЂ доћи: — Ако маршалЂ другчЈе ненареди, одђ мое сте страпе слободни." „Ал Госппдине ако ЦарЋ - - ? и „Л '1ожда ће васЂ онђ дати убити. Ал' за садЂ имамо пречегЂ посла. Пре свега морамо се тимђ ПЈпанцБ1ма осветити, брзо и ужасно се осветити!" На еатЋ после тога, ступала е една регимента пешака и едно одћленћ коннника и топџ!н сђ топовима, к' Менди. ГенералЋ и ВикторЂ предводили су исте трупе. Воиницм су дознали за жалостну судбу нбиови другова, па беснећи, и жестокомЂ осветомЂ подпалћни ишли су необично брзо. Енглеска Флота штптђ е мирно лежала у пристаништу, безЂ да е са обаломЂ саобраштавала се. Обитателви Менде, слаби будући, да се противе, предаду се Французима на милостг. и немилоств, они пакЂ, кои су при убиству Фраицузске посаде наивеће участЈе имали,