Šumadinka

ви ман>. нападаго изненада. счепаш ifi rope за тћло и удаве iB своимђ випицаиа: но ако мали раше примћте. то одма остале дозову, кои у великимљ гомилама дођу. Конбски мрави изиђу изт> свон градова и Д°ђу Д° самм врата градова црвенм мравји, кои су у полакт> манви . ал у много већемЋ брон>, и врло се храбро боре, a.i обично бмван) надвладани, пакт> онда често на педесетг. чеперака далћ своа обиталишта и градове премћштан). узимагоћи све што 1 имћ е одт. вредности , са собомљ. Узљ путЋ пошлш они едно одћленћ напредт. као предстраже: угледали ово одћленћ каквогт. конбскогђ мрава, одма га нападне , едни .му се попну на леђа , други око главе и обаопу га отровомЋ. и дотле се ст> нћимт . валаго и премећу докт. и остали недођу, и заколго га зубма . ил' га са собомт. у робство одведу. Но ако се желе уредни ратову видити, го треба у шуме ићи, гди црвенкасто-морасти мрани надт. свимђ oсталимг., мимопрол азећимЋ инсектима владаго , и са себи равнимт. но и изћ други градова непрестано ратуго, као што су у среднћмт. вћку вароши сусћдне по Европи чиниле. По кадшто изиђу у полћ две гомнле, кое на 100 корака едпа одг. друге удалћно стану . као две воиске, а тако су млогоброини да у ширину две стопе землћ покрјго , и у средини се боре, и колго. Хилндама се поединм мећу собомт. боре , и трз де се да супарника свогт. зубма живог-b у робство одведу. Ираво нћиово боино полћ има три стопе у четвороуглго , и врло нко мирише на мравинго киселнну ; свуда леже мртви отровомт. покривени. а међу ш>има се читаве роте узправлћно колго, боре и потезаго. Битка починћ обично између двонце, кои се почну зубма клатн . узправе се,. да бн угодше еданк. на другогЋ отровћ бацатн и просипати могли; затимЋ падну, и борећи се премећу се дуго време по прашини докћ напослћдку т рећ!и не дође и побћду нерћши; но по кадшто притрчи нбн више и счепаго се зубма за ноге, тако, да често нби по 6 —10 еданЋ о другомћ висе. КадЋ nohb стане приблиЈкакати се, повуку се обе воиске у свое мравиннке. натрагЋ , оставе свое мртве на боиномЋ полго, и зароблћне поведу са собомљ. Но пре излазка сунца изиђу обе воиске опетЋ у полћ и ударе са шштћ већимЋ бћснилом i. една на другу, и онда се ратно полћ na 6 шуха разшири: око подне већћ е побћдоносна страна слабЕго на 10 шуха далћ напредЋ потиснула. 'Гако велнка ревностг. и бћснило за борбомЂ нападне на нћи , да ifi човенЂ иоже узнемириватн колико оће, безЂ да ће се они на нћга обазретн. Иаичудн1'е е при томђ то, што они у борбп еданЋ другогЋ одма познаду. и што непрјнтелћ одћ прјптела разликовати знаду. Истнна, често горну еданЂ на другогЋ са отвореннмђ вилицама, по кадшто се и потуку. но како се познаду, да су едногЂ рода одма се пусте, и почну се гладити са своимђ мекимЂ на носу рожчићима. За време борбе ипакЋ се сви послови дома свршуго и непрестано едни вуку зароблКне кући докћ се други у борбу враћаго и трећи иду у шуму да ране траже. КадЂ удари KHiua, повуку се обе воиске натрагЂ . н у томђ случаго клони се обично една одћ друге, и труди се штогодђ далћ може свои стант. премћстити. ДругчЈе се боеви образуго међу црвено - морастимЂ и црвенммЋ мравима. Ови очекуго оне у малимт. четама

близу нt. иногђ обиталишта, ступаго у густои чети напредЂ. и неразставлнго се. но поедини нападаго свакогЂ непр|'нтела кои се усудјо насамо приблнжити се. Таи ратЂ врло е занимлЈвивЂ. Обе воиеке сакрјго се у засеДУ и гледе да една другу изненадно нападну. Но ка,i,b непр!ателЂ почне нко навалвивати и силомћ напредовати, то ce сђ противне стране пошлго брзо посланицм у мравиннкЂ за помоћћ, и садЂ неброине чете отуда горише на напредугоћегЂ непр1нтелн. Ово се може ио кадшто по читаву неделго дана понавлити. csaKin дант. , нзме ђу двего сусћдни држава, ако ове само еднимЋ путемЂ у предћлЂ иду, да рану себи траже. Црвено - морасти мрави као да се и играти умеду. Ори лепимЂ дановима налазе се они гомилама на своимђ мравиндцима, у непрестаномЋ двизанго, као кадт. вода струи; CBanifi мнче своимћ мекимЂ рожчићемЂ са чудноватомЂ брзиномЂ , глади еданЋ другогЋ преднкимч. ногама тихо по глави, усправе се и почну се рватн , нретураго се гризкаго се, беЗЂ да се уеду ил' отровомЋ прсчаго, и беЗЋ да икаквми вредЂ еданЂ другомЋ нанесу: затимђ се пусте ria потрче на другогЂ да се и са овшп. исто онако рву и т. д. При осталимЂ мравима те се ратоборне игре неналазе. — Такве се гомиле обично налазе на онаквимЂ местима , гди доста ране и воде nviaro, и гди су каквомЂ непреодолимомт. границомЂ одћ непрЈдтелн заклонћни. По кадшго се могу мрави видити на своимђ гнбиздама, гди се непростано окрећу у несвћстици . и то по 'Z—3 минута дуго, затимЂ потрчм еданЂ на другогч. , счепаго се зубма за ноге ил за мекш онаи рожчићЂ. затимЂ се одма опетЂ пусте и потрче на другогЂ. Други се опетЂ играго као пси , т. е. узправе се, окрећу се , еданЂ другогЂ варака , глоцкаго се , беже, горе се и т. д. Локадшто нападне на нви нека особита болеств: epb немогу далћ управо да иду већЂ трче непрестано у едно»Ђ кругу, одђ два прста ширине, и обтрче истбш кругв наиманћ по хилнду пута за сатЂ, и тако седамЂ дана чине, данго и ноћу. По кадшто окусе мало меда кадЂ се у тои болести понуде, a.r' одма продуже свое трчанћ далћ. Но то само чине поедини. Ннкаква друга болестг. ние се могла на НБима примћтити.

Д 0 ЈИ А h 1И Т Б А Т 0 Р 1). Дете. Зашто тата , одђ како се нана о ону нашу крушку обесила, непрестано лгоди долазе ге ломе гранчице одђ оне крушке и носе своимђ кућама ? Отацт,. То су смне све лгодн кон имаго зле жене, па ломе гранчице одђ те крушке , те каламе свое воће.

М Р В И Ц Е. — ГаидашЋ . кои е у сусћдномЋ оелу у сватовима свирао , кадЂ се већЋ сви сватови разиђу, и онђ се почашћенЂ и винцемЂ добро угреннЂ будућн , сђ домаћиномђ опрости и по месечини кући сво('ои натрагЋ пође,