Šumadinka

У јНограду 1. Нонс.мбра 1855.

ЛИСТТ> ЗА

КНБИЖЕВНОСТБ, 3 АБАВУ Ш НОВОСТИ. УчредникЂ н издавателБ Лмбомирг II. Нрн^довдћЂ.

ТЕ*1

. IV. {

Ован диетг излазн вторнивоал> и петвомт.. Цћна му н за трп м-ћоеца 4 цванцпка.

.№ 89.

М И Л А 3! II М II А h А i !. Тихли ветрићљ игра се са зеленмм-Б лишћемт. н проноси пћсме нензброенш славун- н развеава но долини прве мирисе разв1е .чогЂ цвећа : лпвада изшарана различHbtM'b Фарбама. лголгошка се као талаеи стишавагоћегЋ се мора; по гди-кои несташнми лептирнћт. трепти своимђ ц^лима и бира цветт, на кои ће пасти : кошуте безљ јШстира спокоино у пригревку пасу. поредЂ ш.н rioIpm шапће малии поточићЂ и сакривенЂ у трави тече кривудашћи се у долину : по гди-кон гласЋ звонцета удалћногт. стада чуе се. На истоку плаво иебо румени, сунце првога Ман 1849. године рађа се. Читате.по. уводим% те у Ко : утннкЂ. да ту ово лепо маиско готро проведет-Б. К.о Hie вид1о ТопчидерЂ у Л1аго месецу , ко nie изђ оне густе шуме слушао измћшане nГ.сме птица . ко Hie погледомЂ своимђ rp.iio оне зелене долине и узвмшене брежчиће; таи заиста нека ce нехвали да е видт оно место. гдћ се душа осећа у небесномЂ раго , и гдћ природа са цћломЂ својомђ разкошностћу грли землго. и безЂ икакве штеднћ излива милине кое су непоиатнимЂ кекимђ уиравлннћмЈ. овомђ свету наменћне. ТопчидерЂ, Ј<о лепо место, кое е кадро обилносћу свое дражести, да разнћжи срце свакомЂ Србину , ТопчидерЂ бмо е пунЂ света, на све стране врвили су лгоди, жене и деца, и све е то хитило кђ АидукЂ-чесми. да зору првоп. Мал онде дочека, гди е смиренми Доситеи желЈо вћчно почиватц. Нигда nie лћпше пролетнћ готро весе.пе ociH .io какавЂ предћлЂ, нигда вмгпе света у Топчидеру Hie бмло: али осимђ пћсама птица , ни една весела пћсма hie се као обично чула изђ уста лгодски'. У Бачкои и Банату hie Bbiuie Срба бмло, обмтателћн нбшвм лепм места и вароши разбегли су се изпредЂ рушећегЂ маџарскогЂ надмоћ1н на ссе стране. Одђ куге нигда се »ie са већимЂ страомЂ и ужасомЂ бегало, него што cv Срби бегали одђ васкршавагоће мапарске независимости. Хилндама бегунаца врвили су по Топчндеру. жалоетв и туга обузимале су ншове уцвелћне душе. Они нису мислнли на радоств овога света. онм су мислили на свое погореле куће, на опустошене н1.иве. и на изгублћне сроднике и cpinTe.ih, Богаташи кои су сђ милшнима ради.и!, очекивали су помоћв одђ доброволнни' прилога свое браће

у Cp6in, имућни ратари кои су свого кућу и свое пуне амбаре имали, надниче да могу сувЂ комадЂ хлеба своioS жени и деци пружити. — Сви су у туги и очалн1Н> врвили кроЗЂ честе шумице. и сви су се пркку плали Аидук -чесми, као каквомЂ завћту, или као да е то какав-b волшебнми изворЂ утћхе, кои е кадарЂ нагомилане бћде и туге у србскимЂ грудима разблажити. Хаиде и тм читателго Kb томе принтномЂ месту, хаиде , и седни на ону траиу орошену сиротинБскомЂ сузомЂ бегунаца : и помози ми сматратн HbioBe уздисае. КадЂ еданЂ нароДЂ страда, кадЂ еданЂ поштенЂ и храбарЂ народЂ, пакостна судбина "роз!> вћкове гони . онда поединми лгоди кои чувства имаго, нетреба свое сузе да штеде Аидук чесма у кошутнику наличила е тога готра на ,:акву скупштину или логорЂ. Ко е годђ дошао онђ се ту зауставк), наш"о се уздишући оне ладне воде и увћренЂ да нема кудБ ни камо далћ, свакји е избрао себи место и сео. Пространа она долиница оио чесме бмла е препуна. Све готово жене и девоике бмле су обучене у црно жалостно одћло ; лгоди раздћлени на гомиле сносили су нче свого пропастЂ, они су нзгледали као невинми осуђеникЂ кадЂ се на губилиште води. Редко се какавЂ разговорЂ чуе, жуборЂ Аидук-чесме и лепота природе iouiT^ су већма разнћжили ожалошћена срца. ПоредЂ све мложине света, таква е тишина траала, као кадЂ се какавЂ мртвацЂ у землго спушта. НаеданпутЂ заори се нсно еданЂ леп-b мушкж гласЂ праћенЂ са ФлаутомЂ изђ наиближе шумице. „А хђ судбино србскогт. рода, Докле ћешЂ насЂ гонити? И докле ћешЂ Србство тужно Све кђ пропасти водити. Мало-л ти е jiito намЂ узе, Изђ средЂ славе Душана, Мало-л' су ти наше сузе, И освете душмана. Мало-л ти е судбо клета, На Косову несрећа; Мало-л' ти е. четирЂ века Што немасмо пролећа. 3apb те nie наситила, Звека тешки' ланаца; 3api> ти Hie доста бмла Бћда нашм отаца.