Šumadinka

У Б"ћог[>ад> 4. Новембра 1855.

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ Ш НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателБ ЛгабопнрЂ II. Ненадовић-Б.

ТБЧ. IV. |

Оваи дистт» излази вторннкомт> и пет&омт*. Цћна му e за три м^сеца 4 цванцика.

Ж 90.

М И Л А Н II М И Л К А. (продужено) Н снеји r.iacij пћвца заедно сђ Флаутомт, ућути , и вћтрићљ е кроз1> тих1и штренБ^и воздухЂ разносјо од зивђ пћсме нКгове низг долину. Аии та песма нашла е већш одзивђ у прсима србскимЂ; кодђ свакогљ кои е слушао đbi.ia су чуства до суза побуђена. Тишина и ћутанћ скуплћннЈ бћгунаца прекине се лаким^ ЈкуборомЂ разговора, cbakiii е радЂ бмо да свомђ наиближемЂ свое осећанћ саобшти. „Ко е то uito тако лепо у страни пева?" уш>Јта еданЂ ПанчевацЂ. кои е са сбомђ пазлвивостћу целу лесму пратш. „А ко 6fai знао." одговоре николико нби . На то се окрене еданЂ старми бачкЈи свештеникЂ, дуга бела бра. да покривала му е све прси, она се по црнммЂ халБина ма преливала као сребро, нћгова дуга коса 6bi.ia е низђ леђа пуштена. Ha нћговомЋ бледомЂ и озоилбномб ли цу огледало се поштенћ, скромноств и пооојкностб . ЧовекЂ Hie могао у нћга погледати а да се неоиомене ка квогђ светца, али не онш светаца кои лшу на беснимЂ конБима, носе оклопе и са копл К мђ 6 ik > аждае , него оиаквБ1 светаца, кои нигда у календару нису бшли уписа" ни, а кои заиста по свомђ поштенго и смирености , на H aftnoc.ie и по бради и по халБинама заслужуш ту наивећу титулу koio смртнм смртншма придаш. „Л незнамЂ име тога пћвца" рекне таИ свештеникЂ „али аћго†гласЂ врло ми е познатЂ, и чини ми се кадЂ бм га видјо могао б\л га познати. 1 „А гдћ сте iotuTe слушали нћго†гласЂ ? " упБ;та лшбопитлвиво нћгОВЂ СусћДЂ. „Немогу взмђ о томе ништа говорити. Немогу се безЂ суза опоменути оногђ дана кадв самБ таи истбш гласЂ слушао, она песма, и сада пролази крозЂ мене као каква стрела." „Па зашто намЂ не-бн казали. да познамо нзђ ближе тога пћвца, што се као птица у шуми canpio па пева, а неда се видити, рекне една лепа госпои, и са детинбомђ оданостћу полшби тога старца у руку и седне ирема нћму.

„Децо." рекне старацЂ и осмене се, и таВ осмеи огране све душе нћгови 6 лижнби , као кадЂ у лштои зими крозг облаке сине сунце на снћжне долине „ вбј знате да стари лшди свагда падаш у ту погрешку, да и наиманБш догађаК нвумеду укратко да приповеде. л самв старЂ, и бн вамЂ моимђ разговоромЂ досаду чишо , мое причанћ неће васЂ развеселити. зато идите децо по шуми, и уживаите ово лепо маиско штро, тражите одђ птица и одђ цвећа утћхе , у моимђ е прсима сама жалоств, мене оставите, и непитаите ме за онаи данЂ кадБ самБ првми путЂ гласЂ тога пћвца чуо, непитаите ме за ону пБсму кош е онда певао. Онда кадЂ самБ оваК гласЂ слушао текле су мое сузе као и мало пре кадЂ е певао." „То мора да е врло жалостна песма бнла ?" рекне еданЂ. „Hie, него одвећЂ радостна , онакву радостну пћсму нигда више неће мое уши чути." Одговори старацЂ. „Е па причаите намЂ мн ћемо васБ радо слушати" повичу са свјш страна, и сви се скупе, и едни посћдаш а други су станли и очекивали шта ће причати. „Дћцо моа !" почне сћдБ1и свештеникЂ — „у вашои души ioiuTe nie изглађенв ланБСкЈи првми Маи. Ко е на таи данЂ у Карловцнма бмо, таи нигда се неможе о нћму ситћ наприповедати- Стра ме вата и чини мн се да санамЂ, кадЂ помбјслимђ у каквои смо радости онда 6 бј_ ли, а у каквоИ туги и бћди сада се налазимо. ДанасЂ е равно година дана надЂ самБ у онои великои скупштини у КарловцБша бно. To е наилепшш данЂ године, што е промнсао нзабрао да буде наирадостшв данЂ целогЂ СрбскогЂ народа. Поединни гдћ-кои предћли гдћ Срби живе, имали су истина пре тога, доста срећнБ! и веселн часова, али цео cp6cuift разсеннми народЂ, одђ смрти Душанове па до данасЂ може у CBoioft исторш записати, само еданЂ данЂ као данЂ свесрбске радости, а то е данЂ ланБскогЂ првогЂ !\1ан. Н зђ Далмацје, Црнегоре, Cp6ie, Босне, сђ Косова, изђ Бачке, Баната, Срема, Баранћ, Рватс1;е , Славо(пе . едномЋ речш , изђ cbi'hj краева гдћ Срби живе бнло е званн и незванБ! посланика. И садЂ после ове несрећне пропасти видимђ , да нас -ђ е судбина навалице онде скупила, да се може-бмти последнБ|'и путЂ у име целогЂ разсевногЂ народа видимо, изгрлимо, изговоримо. изплачемо и изндимо слободно. Одђ оногђ доба, одђ кадЂ е круна Душанова разкомадана , па до тога