Šumadinka

У Б^ћограду 28. Декембра 1855.

ЛИСТЂ ЗА НБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издазателБ Лшбомирт. П. Нонадовићљ.

ТЕЧ

. iv. |

Оваи листг излазв вторниЕомт. и петкомЂ. Ц^на му и за три мЈзсеца 4 цванцика.

Ј№ 103

СЈАВА СЕ СЛУЧАИНО РАђА. Слунаи 6 порекло велики догађаа на овомх. свету. и сваши е човект> у свомћ незнатномЂ, ограниченомх. кругу хилндама пута ncnycio , да му се небм ово добро

федствомЂ свезани ону исту силу производе, коа е у електричности ( мунби ) онда већљ позната бмла. Године 1840. прославлћнЂ е по Нћмачкои и нначе дзнђ навршеногљ четвртогљ сголђћа, одкако е у Штрасб^фгу нћмачши умКсникЂ Гутенберег изнашао печатанћ

или око зло догодило, да Hie томг. догађаго оваи или о-!кнвига и образа помоћу покретнм слова и модела. За

наи незнатнБШ случаи предходт; коме ови незнатни случаи корисни буду, о томе кагиемо да е срећанЋ: кодт. ко'-а пакЋ корисни случаи 6 сзћ слћдства остану , а напротивђ штетни на животђ н к говђ дћиствуш, таи е несрећанЂ. ма какове способности и заслуге за срећу имао. Но не само срећа зависи одђ случаа , него и млога славна дћла , славнми јкивотђ лгодш и народа прославлћнћ hbi 'obo порекломЂ су едино изђ незнатногЂ каквогЂ случаа. Да несматрамо овдћ ч\'дновату игру судбине. кон намЂ наинче на истоку и кодг. неразв^енм народа у очи пада, и кошмђ кокичари н амали до наивиши званјд у држави доспКваго и проснци милјонарима посташ , као опетЂ и обратно: него виђамо и по изображеномБ сн],ту ове чудновате токове живота лгодскогђ и to не у друштвенимЂ и политичнимђ одношенвима него и на полн) умћтности и наука. Толики познати славни мЈ г жеви, толика важна изнађена и одкровени у струци иаука, умћтности н заната остала 6 бј безЂ незнатногЂ некогЂ случан до данашнћгЂ дана нама непозната. Mw ћемо по кушати да овдћ живимђ примћрима ово наше мнћпје о свћтлимо. Ta . iiflHCKiS лћкарЂ Галванги одкрт е xviii. столћћа у природи гако названу галваничну електричностБ . ков се на хиладу начина у науци , умћству и занагима корисна показуе; нама е овдћ наиболћ нћно дћиство при телеграФима познато, ерЂ намЂ е галваничномЂ електричности текЂ могуће, да се еданЂ изђ Алексинца или Крагуевца сђ онимђ у Севастополго тако може преко Беча н Москве разговарати, као да cv обоица у еднои соби: а надежде има кодђ испБ1тателн природе, да ће електричностБ по краткомЂ времену своимб употребленћмЂ чудеса по свћту чинити. О нореклу овогђ взжногђ одкрића прича се слћдугоће: ta. iBanin као испБЈтателЂ природе y6ie едномЂ жабу едну и прикуе е крозЂ краке о даску да се суши у намћри да e доцн1е сћче и испБ1туе; но на велико удивлћнћ свое примћти, да жаба мртва крацима миче и по бли*.кемЂ истраживанго нађе се да разни (нарочито особити) метали међусобно влажнимЂ неким-b

кратко време постале су печатане кнЂиге изворЂ готобо свакогЂ знанп и благаинице плодова човеч^егЂ духа, изђ кои садЂ свакш озбилБне волћ човекЂ правила за животђ свои црпити може у смотренго морала, воспитаnia, душевногЂ и државногЂ изображена, заната и умћтства, укратко рећи за сваку потребу. И о постанку овогђ великогЂ блага прича се, да е ГутенбергЂ свое опране кошулћ шшђ мало влажне у сандукЂ сложш, и да е, хтћвши се после некогЂ времена преобући примћтго на еднои кошулБи одпечатану Фигуру два гвоздена прстена . на кое е онђ нехотице кошулћ c.ioiuio 6 бјо. T o му да повода, да наипре одђ дрвета а доцн^е одђ металне смћее слока прави, иста успоредЂ наређа и Фарбу сђ нби на apriio преноеи. Б сзђ оногђ незнатногЂ случаа, ко зиа, да ли 6 бј мб1 и данданасЂ печатнћ имали, и безЂ ове колико бм у евакомЂ другомЂ призренш заостали. А ковђ Вокпнзонђ (Vaucanson) славнБШ ФранцускЈН механикЂ прошлогЂ столћћа може приписати свого славу овомђ маломЂ случаго. Као дћте ! ошђ npaTio е онђ свакадЂ свого матерБ, коа е велика богомолака и испосница бмла. кђ духовнику, гдћ е предЂ вратима на ходнику чекати niopao. докђ му се мати у соби иеповћдала. У нутра е мати у noKafiniro грћха плакала, а наполго плакао е и ВоканчонЂ одђ еда и дугогЂ времена, почемЂ се по католичкои вћри мати чес/го и дуго исповћдала, и ВоканзонЂ често и дј го наполго чекати морао. У ходнику BHcio е о зиду еданЂ незграпнБш ординардми сатЂ кои е Воканзону за време чеканн мала забава бмо. О нђ га е еднако сматрао и штЈ^дирао, напослћдку дође на ту мисао, да и самЂ такавЂ сатЂ начини. Загледао га е сваконко, мучјо се кодђ куће и опетх га загледао, и наипосле испадне му посао за рукомЂ. Оваи успћхЂ у првомђ механичкомЂ покушенго ободри га и приволи га сасвимЂ за механику , у Koiofi се вћштини доцше прослави. О дђ млоги' чудеснм ићговм производа да споменемо само ове. О нђ е начинјо 6 бш одђ месиига патке, кое cj' пливале, гакале . крилима лепршале, бачено јимђ жито зчбале, и ту рану после сварену опетЂ одђ себе