Šumadinka

У Бђограду 10. Ннуара 1 8 5 6.

ШУМДДИВКД

.1ИСТЂ 3 А

•во

ш& s « • : А > ' о ли УчредникЂ и издавателБ Лгобомирљ is. НенадовиКЂ. Т . * V' Qf ' -!

теч. V.

Оваад листђ излази на табаку Вторникомт. и Петкомт,. Ц-ћна му е за три мћсеца 5, а за no.va, године 10. цванц. За огласе плаћа се од-б врсте 5, краиц. за трипутт..

,V- з.

пнспд сивдетопо^н. II. Писмо. CeeacnonoAb. 8. Августа 1853. еод. Рано изђ штра 5Авг. потрпамо у nauia кола све потребе за ранЉне, као : леба, кошула. чакшира. завон. lnapnie, воде, конаца, морФинскогг. прашка, o.taa, црвеногЋ вина, кое самв за особите прилике чувала, и кое ми е садг. за pan hne офи цире и воинике добродошло. Све iijto cmo понети моглн.

6wo раздрузганх.; сестре ми млого о нћму приповћдаго, но д самБ хтела сама о нћговомт. се станго осведочити, па mj ' одемЂ. Затечемг. га гди седи; онђ ме за име запита. и кадт> му се н кажемг.. ко сам&, замоли ме одма, да молбу нкгову, koio е на грофа Вилорскогт. управЈо бмо подпомогнемЋ. Онт. има ioiu -b три брата, свега е^нЂВ четири. вданљ е остао у Кавказу, еданг. е овде, а двоица су тешко ранТ.ни; имаго стару матерБ , кон у великои нуигди ;кивн. Пре битне се Богу помолш, и реко : „Мон прва рана 6bihe за цара , друга за мого ма-

i5 r

понесемо у МакензЈго. Чимг. дођемо тамо , од^1а л одемг.ј^.^р^ — Дигз ударгЈ добш е по глави, но онт, nie Mapio, ранћне надгледати, коима самБ ране гоче бмла завила и повезала, узмемт. <Ја собомЋ еданг> сандучићг. са цигарама, па одемт. у ОФицнрске шаторе, да цигаре тамо поделимг>. Сви оФицири би.ш су лгоди учтиви и воспитани. и при свимг. нијовимг. мукама оп.етт> су необнчио трпЕЛ1>иви бшли, ни една одг. паши сестара Hie се имала за што на нби потужити. При свимђ оску г дицама опетг. се за себе ни нашто тужилн нису, већг. cv сви уобште жа лили несрећу Севастопола, и за узалудномг. борбомљ и трудомг. нбинимђ . То е леиа, почитанЈн достоина черта нвиногг. карактера. Сестре , кое су кодг. официра службу свого одправлнле , приповћдаго , да су исти плакали изтј благодарностн за чинћну имг. услугу и негу одг. сестара. Млоги су одг. нби смртно ранћни ; тешко е бмло постелБи н1>!овои приступити и тћшити ifi , а да се човекг. незаплаче одг. жалости.

Веруи ми, душа се у човеку у само сажаленћ прел1е. бдномг. е ОФициру тане изг. карабииа плећка раздрузгало, затимг. е тане на левои страни у т1,ло ушло и ту остало. Hie могуће извадпти ia . а лукг. тога бћдногг. раздире срце сваноме. Тект, му е садг. 26. година, лепт. младићг. и побогканг. христЈлнинЂ . моли се Богу сг> наивећомг. топлотомг,. Кадг. нки болови наступе, онда моли насг. и заклин h , да му г помогнемо. fi му наиболћ наше лћкаре прчведемг., и одг. oBiro доб1'емг. единши одговорг.: „Нема ништа!" Напослћдку дочуе и онђ ntiово MHJiHie, и 'tao добарг, христ1анинЂ сиреми се на смртг.. бдна ra одђ наши сестара никако неоставла, и као да му нћна нега и надгледанћ добро чини. I ужно е и Јкалостно таково no3opie. — Другји оФицирt. Д0610 е ударч, по глави , н ланатЂ му е деснвш

већт. гориши на едну неприателБску 6aTepiro. Ту му раздрузга тане лакатг.. Дриги се да е рана смртоносна. Са сузнимЂ очима Mo.iio е гроФа Вилорскогг>, да бш онђ какву малу neii3iro за нћгову матерБ издћиствовао, притомЋ е тако трогателно rOBopio, да и самЂ гроФЂ Hie могао суза се уздржати, и обећа му , да ће све чинити, што годђ могуће буде. Детннл лгобовв и брига за маикомт> свошмђ тогђ човека, заиста е благородна. Такође небш га мого човекЂ слушати безЂ усхићенн, кадЂ се за благо цара и отечества Богу моли. Рускш е воиникђ сасвимЂ особитЂ човекЂ! — Сг» радошћу падамо мш на колћна и молимо се топло Богу, да нашим!, храбримЂ воиницима крћпоств и постоннст ^во подржи. Срце намЂ се одђ радости заигра, кадЂ чуемо, како они све муке трпј .ЛБИВо сносе, и у наитежимг. тренутцима кажу : „Сестро духовна, мм смо се честито тукли данасЂ !" И како одма затимЂ одђ бола аукну и повичу : „Ништа, ништа ! то ће садЂ проћи!" Те речи срце раздиру , и прса се сасвимЂ стесне зауставлнгоћи сузе сажалена у нама ; ерЂ се боимо да сузама н плачемЂ нбшбо чувство вКре и отечестволгобЈа неповредимо. За цара и отечество они радо крвБ свого проливаго, и умиру у надежди : да ће рускомЂ народу Богђ помоћи . да свое непрјателћ побћди и покори. Оваи ће ратЂ ? а особито бои кодђ Севастополл з 6 огђ храбрости наши воиника вћчно се споминати. Ни една одћ c,Biro 6op6iK, кое су се око насЂ догоиле, Hie на насЂ тако упечатленћ учинила као ова. При наивећ /мЂ внутренћмЂ участјго , nie одћ пасЂ ни една, ни трен /тка. за 48 сатш заспала. Пуна два дана мш смо одЂЗоре па4о мркла мрака непрекиднорадиле, безг да смо што оку-

•v

■-Ч