Šumadinka

стране двогубћш редљ прсобрана. Никопинђ градићг. столо е на едномт. у пристаниште увлачећемЂ се земдћузу, а на сћвернои страни лежи у таквомЂ истомг, положепго г радићтз КонстантиновЂ. Ово великол!,пно и страовито позорје бмлше врло занимлћиво, ерЂ се тиме хтео дати новни очевиднши докаЗЂ силе и ратногЋ успћха, и 63 'дући се више одћ 106.000 фунт1и барута у разнммЂ лагумима налазило. У опредћленми сатЂ диже се гутсЂ и црнЋ облакЋ дима на левои страни градића; мало часЂ после подиже се и друпи облакЂ; затимЂ допре до упто наши страшанЂ тресакЋ и грмлдвина развалине и одломцм зидина одлетише у облаке и на све стране; запалћнћ лагума на левои страни и у средсреди бшло е такође означено нднммђ густимЂ облакомЂ дима, кои е закланно разоренћ. Сунчани зрацм cinAH су умилато на те густе облаке дима, кои су лебдили надЂ сво!омђ жертвомЂ. КадЂ е тихми ветрићЂ разTvpio димђ, онда се одђ гордогЂ Николиногв градића Hie могло ништа друго видити до една гомила развалина, и да е страшило пристаништа саранћно у нћговммЂ таласима. Станћ бродница н самс> већЂ у моимђ пређашнвимђ писмама обширно разнсшЧ). Оне су све разорене, а землл око нви сва е прекопана и испревртаиа ашовима. Корито бродница, одломцм раздроблћнм гранитски стена, Kanie, гвоздене полуге и греде, све то лежн изпреметано и у наивећемЂ нереду, и показуе намЂ ликђ наивеће пустоши и разоренн. — В. 1. КодрингтонЂ. II 0 Л Н Т II Ч fl bi И 11 Р Е Г Л Е Д li. У смотренк) накнаде ратнм трошкова, koio Енглеска и Француска зактеваго, пишу „БерлинерЂ цаитунгу" изђ Берлина слКдугоће: „Премда се мора узети, да су се западне силе упустиле у источнми ратЂ беЗЂ икаквм точно опредћнм намћра и цћлш, и премда опе сђ почетка нису ништа друго у виду имале, него да принуде Руciro, одустати одђ свогђ насртана на Турску, то се ипакЋ у течежго рата овогђ вмше пута порађало пБ1танћ o томе, на кои 6bi св начинЂ лгоеле накнадити оне огромне жертве.. Koiu е озап ратЂ западне силе стао. Оне су наинре обратиле погледЂ свои на Pyciro и на Турску, и то на Русно зато, што е она непрјнтелћ, и што бм она, ако 6bi бмла надачана, морала по досаданћмЂ обмчаго и практики платити ратне трошкове, а на Турску збогЂ тога, iuto су сагозници тобоже нћ ради у ратЂ и упустили се и што дакле по правилу она сила. KoioS се помоћг. дае^ накнађа све ратне трошкове онои држави, коа ioK пома:ке. Наскоро се увКре западне силе. да Pycia на плаћанћ ратнм трошкова никако пристати неће, а сђ друге стране, да Порта нема одкудЋ да плати. Француска и Енглеска дакле морале су сммп|лати друп'и начинЂ и средство, и чини се као да су га и пронашле. Недав но трудш самћ се (вели дописателЂ овогђ чланка). да протолкуемЂ она саоб^птена, коа намЋ доноси „Реви КонтанпоренЂ" о заузећу острова Мадагаскара одћ стране Француске. Нсно е дакле, даће и Енглеска, коiои е прешло у начело, да умножи и разпространи свое колоше (насела), да гледа да се одђ буди кое стране наплати_ СадЂ се већЋ могу тежнћ и намћре Енглеске мало uo мало осетити, почемЂ ће она, као што се у Лондону раз носи гласЂ, наскоро оправити едно посланство у Бразилјго, кое ће имати таи задатакЋ. да правителЂСтво бра-

зилско иредупреди, иешати се у унутрашна одношеин лаплатски држава. Изћ тогђ поступка већЋ се дае прилично разпознати, на каковми начинЋ Енглеска тежи, да накнади грдне жертве овогђ рата. Францускои и Енглескои бмће садЂ доиста млого лакше, да са изван-европскимђ землама насела и притажана свои приумлогке, будући *садЋ нема ни едне државе, коа бм се томе озбилвно противити могла, само ако се Француска и Енглеска у своимђ мћрама у уммшлаима сложе. Праиска и АуCTpia нису морске силе, зато се оне неће ни противити освоенго изван-европски земала. Pycia се мора топрвв одђ CBoiK губитака опоравлати и сиого флоту наново подићи, ripe него што бм она томе на путЂ стати могла. Остае дакле шштђ само сћверна Америка, коа бм покушати могла, да речено осваан!, предупреди. Но будући е она сама свого Флоту запустила и занемарила, зато бм "е она само у сагозу са каквомЂ европскомЂ морскомћ силомђ поволђномћ \'спl,xy надати могла. г Га бм морска сила морала бмти Pycia, кздђ бм она сирћчЂ јоштђ то бмла. Енглеска и Француска дакле имаго садЋ изванЋ Европе сасвимЋ одрешене руке. У Паризу 8. Фебруара. — НЈче се баронЂ Буркнеи заедно са сво^омђ породицомЂ bpatio натрагЂ изђ Блоа, и сместЈо се у oriaiK истми квартнртЈ, кои е сђ почетка за аустр!искогЋ министера гроФа Буола у зданпо „ХотелЂ де ла ТерасЋ" спремлћнЋ бмо. ГроФ!> БуолЂ остаће пакЂ у зданио „ХотелЂ Бристол7>". гди се сђ наивећомЂ угодности и комодитетомЋ CMecTio Догодђ се гроФЂ БуолЂ у Паризу бави. ићи ће сваке неделћ uo двапутЋ еданЂ napcnifi кабинетск1и курирт, изћ Беча у ПаризЋ и обратно. ДанасЂ предЂ вече отићиће такавЂ еданЋ курирЂ одавде у БечЂ. Довече ће давати гроФЋ Валевски за честЂ гроФа Буола едну саину дипломатску чзстђ , иа кого су позвани сви присз'тствугоћи пуномоћннцм странв! држава, овдашнЂШ аустрјискји посланикЋ, далћ и она лица, кон су сђ грофомђ БуоломЋ у ПаризЂ дошла, и иедавно за савћтника посланичкогЋ поставлћнми баронЂ ОтенФелсљ, еданЂ даровитми младми дипломат -ђ, кои у тилћрјама у великомЂ уваженго стои. бданЂ по свои прилици и зђ званичногЂ извора црпдћнми дописђ у „Журналу франкфуртскомЋ" одриче снаж но. да Праиска неће у никаквммЂО колностима да подпише програмЂ мира безЂ изречеим неки условја и одговара на питанћ, у чему лежи управо основћ изклгочавана Праиске одђ конФеренц1'а", — на слћдугоћш начинЂ: Основћ таи лежи у томе, што западне силе зактеваго одђ Праиске, осимћ подписанн оим познатм 5 точKiii iouiTb и то, да она сђ нђимз предварително заклгочи правми уговорЂ сагоза противЂ Pycie, и да Праиска на то зактеванћ неће да пристане. TfoiMe бм Праиска не само за садЂ, него и у будуће. и то нарочито за случаи ако бм се конФеренц1'е разкинуле, дошла у истоветно положенК сђ AycTpioM'b, то естЂ у непрЈател(>ско одношенћ према Pycin. Немоите ммслити, да су то противуаустршске тежнћ или руске симпат!е, кое опредћлаваго Праиску, да подђ никавммЂ околностима на ово зактеванћ непристане, почемЂ се и самЋ гроФЂ БуолЋ томе зактеванго наирћшителн1е противјо и пскао, да се одђ нћга одступи. To е зактеванћ положила Енглеска, а Француска га е у пола усвоила ; AycTpia пак%, Pycia,