Šumadinka

*£.!& 250

дакле е и онт. ватре гледао. Заимгамг. а Саву: шта ћемо wbi садт. радити ? На то онђ одговори: „А шта ћемо кума Прото, што e бм.ш бмће опетљ: но мм сви жене и д!.цу у 33 брдо, а vifai пупше па на брдо. па што коме Когљ да 1" —• Иомоаи Boate, помбјслимђ н . вадт. оваи стармк тако говорн кои зна нако е воевати. Одма „ одатле пош .гћмЂ Живана изћ Кутешице у Суводанћ Милићу Кедићу, (кога е Фочићг. окнежЈо, и кон <з такође кодв Бирчанина 6bio булшбаша, (и пишемт. му да купи чете да тучемо Пореч-ално у Валћву, а тако самБ исто и кнезу Николи Грбовићу писао. (Заборавјо самв казати, да су Турци валћвци одма како су кнезовн посечени. сво<? акене и дЈ.цу одселили у градове у Соко и Ужице ) Вратимт. се кући, а nie далеко, и пожлћмт. v околна села: Раонићу Арсенјго v Лоаницу, Живану у Калинићт., Живку Дабићу зету у Дутину, и сва та еела и ioniTt друга сви сћ пушкама дођу иа бранковичши вист. Пошлћмт. н тн ce изнесе изх> бранковичке цркне баракт,, кои е 6wo одв белога, црвеногт. и плавогт. мусулина са три крста. 'Гаи барачићт, пободемо међу иаст>. То е било 15. Фебруара 1804. лКта. — Сутра данг. ето ти почеше лкјди изђ ближнви села ст. оруажнћм 'б долазити, и свима е чисто мило, н накупи се око 700 -иодш кое старм kotj младм. Кажемт. ииђ а. да cavt разу.мео да е Црнми ђорђе устао палити Ханове и Турке тући, и они млоги кажу да су то чули. И пошл1.мт.за могт. стрица. да част. пре иде овамо. — Лшди кажу: ево воиске, но нама треба џебане одкудт. ћемо добити?" fl кажем -б, нека се они само купе а за џебану нека се небрину, н ћу е изх. Немачке добити, а веће сви главни лгоди знали су да is мои отацт. кодт, Немаца познатт., и вћругодаће Немацљ мени дати џебане. Другји дант. дође мои стрицт,. Онт, остане у воисци а а одма одемљ да тражимт. џебане и 17. Фебруара дођемг. у Забреж!., поручимт. и дође ми ту Петарт. врићт. изч. Звечке, и Исаило Лазићт. и П оиб Леонтје изђ Уроваца. fi некажемт. одма нљима да сам& оетавш на вису са Лковомт. 700 лгодш, ерт. радт. самв бмо да видимт., хоће ли и оии да се дижу. Петарт. брићт. беше y6io едногт. Турчина чамџпо. и н га почнемт. карати говорећи : „Зашто Петре замећешт, кавгу ст. Турцима? лако е теби, ви сте овде близу Саве пакт. ћете одма побећи преко воде, али мм смо далеко, могу наст. Турци све изсћћи и поробити." На то се они на мене изрогаче: „Та ии хоћемо да осветимо, нашега кнеза а твогт. отца." — Л имт. на то кажемт.: да л врло жалимт. мога отца, али ако се мш пре подигнемо и завадимо сг. Турцима. Bbi ћете онда утећи преко Саве или помирити се ст. Турцима. Кадт. чуше они да а тако говоримт., а они се сви сневеселише и забринуше. Н кадт, видимт. да лгоди искрено говоре. и да хоће да устаго само ако се мм око Валћва кренемо, повћримт. се нвима и кажемт.: „вли тврда вћра, да вамт, кажемт. ?" „6 стб , еств !" одговоре они, — „Е, чуите, л самв оставт са стрицемт. Нковомг. у Бранковини сва села одб Тавнаве до Валћва скуплћна у гомили и писао самв Кедићу и Грбовићу, да и они чете купе да 6ieMO у Валћву Пореч-алјго. и н °Д° Д а тражимт. пебане у Нћмачкои !" —- Онда они сви ђипе и весело повичу : ,,Еи шначе. зашто одавно некажешт, него наст. поплаши," Ту се наново излгобимо и

унатимо вћру да ћемо се тући, и одиа се договоримо да onti сву Посавину преуготове докт. се ,ч вратимт.. (продужен!« слћдуе.) II О Д S 8* li К II, li, — Ио na лаку руку свако.пе веруе, тап ca.tib себе у зло увалњв. Трговачкји едант. помоћникг., кои е одт. господара свога налогг. добмо, да у варошв И. оде и тамо знамените су.мме новаца крене, чекао е кодг. гвозденогт, пута време кадБ ће се кола кренути, да сб нвима одпутуе. у чеканкЈ томе приђе кт. нћму лепушкатв некји и |Врло лепо обучент. младићг. . кои е судећи по изгледу нl.roBо мтј , ct. великимт. неетрпленћмт. на полазакт. кола чекао. О нб понуди реченогт. помоћника cb едномт, скупоценомБ цигаромт., почну обое пушити. разговарати се и тако познанство учине. Помоћникт, е 6bio одт. лгобведосгоиности странца тога еасвим -б обузетт,. Оваи му е приповедао, да »• онт. смнт. едногт. врло богатоп. банкера. is да има силне новце ма нотрошакг. тако, да већт. н самБ незна, нашто да ш троши. .,fl самт. већт. ситб св!ш задоволкства и весела свет« ки и неискренм npiaTe.ia; едно е iourn., што n желимт.", придода онг., ,,да ми е наћи едногв младогт., природногБ човека. безт. икаквогт. нманв, за кога бм се будућностБ а старати могао. да ми само искренг. npieтелБ буде и да ме изт. благодарности истиниго лгоби " Помоћникт. одт, свое стране сасвимт. срећанБ, што ће може бмти онт. траженми и жел Кнми такавт. прјителЈћ. бнти моћи, поита те странцу приповеди, паково поВ'*рен 1, онт. кодђ господара свога ужива, и коимт. посломђ нутуе. „То е дакле башт> како вала" рекне странац1>, кадг> су обоица ст. кола сишли, а вм се постараите, да што пре ваше послове у редт. доведете, а и л ћу се потрудити, да ci. моима што пре готов i> будемт., па крозљ едант. сатт. чекаћу васт. у госттници Н. да заедно доручкуемо. Крозг. едан -б сатт. етоти у истини помоћника гди са 952 e>op. дигнутогБ новца дође, гди га странацт. дочека и прекрасант. доручакт. наручи. Шампамћрт. и друга красна скупоцена вина наскоро су дћиство свое на дупЈевнммт, способностима помоћника произвела и онт. оде ci> несталнммг, коракомт. исподт. руке великодушноп. благодћтелн свога до гвозденога пута. Кадт. су кола до места, одб куда се помоћникг, на путт, кренуо дошла, и путници се силазити стали, помоћника су пробудити морали, али су џепови нћгови међутимт. одт. 952 Фор. чисти бмли ; нћговт, е великодушнми благодћтелБ ст. тима изчезнуо : онт, се е на ранјои н^тацји ст. кола сишао. ПомоћникЂ саобшти полицш несрећнми свои догађаи, и ова е заиста свое чинила, али е и врло богатогт. банкера смнт. а сиротогт., поштеногт., но и лакоумногт. помоћника усрећителБ, свое учинт те умакао. — Два сиро.пашка и баронг Ротшилдг. Два сиромашка У Франкфурту идући сокакомт. и разговарагоћи се о неправдама светскимт., кадт. су поредт, куће ротшилдове прошли рекну: Каква е то грдна неправда, да едант, единми човект. 45 мил!она ФоринтЈи притажава, а да толики други нигди ништа немаш; и томе мора скоро краи доћи: