Šumadinka

Разуме се по себи, да е Флоренцјл свомђ младомг, супругу прећутаиа о сину енглезовомт,. КадБ она дакле по дрјгш путх> постаде мати, осећао е капетант> несмућену радостг. и н-ћгова лвдбавв умложавала се, ако е то иначе ioiuTe могуће бмло. Флор енц1л напроти†постане жалостна; нћне ФантазЈе нестане, она се сећаше свогт. младогЂ АлФреда, кои е удал 1-,нх> одг. н!> растао. и само равноду шностб осећаше спрамЋ овогт, другогг. детета, а Hl.roBt отацљ досаданћ iofi постаде. Она се породила у оно време, кадт. е грађанскји ратЂ non.ianio бr.iо цео островЂ. Побунћни црнци почеuie надмоћ^е задобмлти. ДвапутЂ оставллна предгорсиа варошЂ бунтовницима постаде плћномт> aHapsie. Све uito е капетанЂ могао чинити биаше, да е рођенћ свогђ сина духовномЂ власћу дао потврдити; обичаи , кои е io штђ на гдикоимђ местима имао закону важностћ , и ово е учишо истни свештеникЂ, кои е и бракЂ благослоeio бмо. Исти сведоци потврдише ово друго изасненћ. Ови 6way слуга ФлоренцјинЂ и едант, мулатЂ, именомЂ Жонкилђ, коме е она даровала слободу, да 6fai оно д1.ло могао извршити. КапетанЂ узме преписЂ одт, тога писменогЂ сведочанства и дете буде предано на воспитанје изванЂ вор<)ши у едну слободнимЂ црнцима принадлежећу, неутралну кућу. Неколико дана затимт. добме на боиномЂ полго стоећш капетанЂ преко вћстнииа писмо одђ свое госпое слћдушћегЂ садржан: „Господине! самв држала да вас-Ђ лгобимЂ, али сал1Б се преварила. То е несрећа . Нећемо се више видити. Н самг. пропустила казати вамЂ, да н имамЂ сина, кои iiie вашЂ, сина, кога лгооимђ , epi. е нЈ.говђ отацЂ единши човекЂ, кога самг. лгобила. узимамЂ со 6 омђ ово дете. а ваше предаемЂ вама. Л чувамЂ писмено нашегЂ венчанн. Оно може временомЂ моме сину одђ ползе бити. ИашЂ синђ само васЂ потребуе. Немоите покушавати тражити ме. Л оћу да се раздвоимо, и моа е воли непоколебима. Нека ме нико збогЂ овогђ неопорочава; а самв едномЂ такова Сђ Богомђ. Ф л о р е н ц i а-" КапетанЂ др;као е да се у рђавомЂ сну вара. Онђ прочита чудновато пиемо три, четири пута, и мис.но е да е сишао сђ ума. Така†ладнми безобразлукЂ смути га тимђ више, што е свого супругу готово толико почитовао колико и лгобш. Сђ почетка хтеде онђ све оставити, те да Ф л ор е н ц i io потражи, па ма кздђ да ioB се само освети. По томе за лготиномђ слћдовало е презренћ , за презренћмЂ очааше. НКговђ јкнвотђ бмо е засвагда nopvшенЂ, онђ е на свого супругу полагао све свое надежде , сву свого срећу. Време, кое е сђ нђомћ прожиBio, учини му се као усхићугоћш сант>, и двоструко ужасно бмло е садЂ пробућенћ. У првомЂ тренутку бмлше скоро на то дошао, да се y6ie; а.ш онђ бмо е отацЂ и реши се да живи за свое дете. Ово се неиспуни. Тане едногЂ црногЂ бунтовника уредило е сђ тнмђ другч!е. Два или три дана доц1пе,

кадЂ е оно несрећно писмо примјо, буде нападнуто одћленћ капетаново одђ гомиле побунНника. Канетант. боpio се храбро. као и увекЂ; али у тренутку, кадЂ e напредЋ ступао, да на већЂ пола потучене црнце нападне, згоди га тане у прси и онђ паде на руке свогћ верногт. слуге. Ш.гова последна мисао бмла е на нћговогЂ сиротногЂ безЂ отца оставшегЂ сина, кога е онђ безЂ помоћи на землви оставлао. Што се госпое Флоренцје Л е ф е б в р ђ де Вале тиче, она узме, пошто е сбошмђ красномЂ рукомћ написала оно, лгобави достонно писмо, кое смо читателго саобштили — свое дјаманте , снабдђ. се знатномЂ сумомЂ новаца, и оде на еданЂ енглескји островЂ, одакле пређе у Л ондонђ. Овде дозна она изђ еднм Француски новина за смртБ свогђ супрута. Ова вГ . стб натера iofi смешенћ на нћне ружичне устне. Она.бмвше слободна, савршено и засвагда слободна, и нћн-Ђ синб имађаше име, кое му нико немогаше опроврћи. Небмнгпе ли она удовица капетана ЛеФ еб вра Скоро потомђ добм она 1о1 птђ и другу в1 јстб , коа е манћ npiaTiia бмла; ерЂ ова ce тицала трјумфа црнаца на СанЂ Домингу и прогнана Фраицуза. Флоренц1а види се изненада упропасћена. Али она е бмла млада, за чудо лепа , и разумеваше сђ остатцима свои спомоћнм извора произвести велико дћиство. Два три туцета одличнм кавалКра већт. су се бмла упрегла у нћна побЈ.дна кола. Употребивши противђ Енглеске иста начела, коима го е енглезЂ научјо, упропасти знамениго число членова високогђ парламента, негризући се нималко, што е разорила Финанц!ллно станћ. КадЂ се затимт. овогђ саЗногЂ. али у основу бедногђ живота наситила , склони се cboio руку младомЂ едномЂ лорду пружити, кои се сматрао за наисрећшегЂ и наиодабрашегЂ одђ cbJio смртнм. МеђутимЂ младми АлФредЂ дорасти и постане високђ . недотупаванЂ младићЂ, кои знађаше се поредЂ свое матере врло добро извалБивати на меканомЂ дстуку у колма Милорда. Онђ ништа Hie знао, али ништа Hie хтео ни учити одкудЂ се могло праведно надати, да ће ст. временомЂ бмти КИЦОШЂ. МулатЂ Жонкилђ слћдовао е своти госпои Двогубо слободанЂ чрезЂ свов ослобођенћ и свое задржаванћ у Енглескои, падне му сдномђ на памегБ една лу^opia, коа га на ново учини робомЋ. Kao накнаду зато смео се онђ Фалити у Енглескои своимђ новимђ именомЂ Жу анЂ д е Карал b и свакомЂ потврђивати, да е онђ АндлузацЋ и чистми хидалго (благородникЂ). На таи начинЂ образовале су се за Флоренцјго и нћну околину последнћ године Француске републике Она станше на врЂ^ финогђ света лондонскогђ , и пћна торжества посрамише остала овогђ рода. ЛордЂ Корнбури, кои е бмо притнжателЂ пола граФСтва НорФолка, дао бм бно свои 20 и неколико двораца за едант, нКнђ осмеи; добрми господинђ лгобш io е, тако, да nie млого више одђ три Фунте печене говеђине о ручку ео. Ово необично уздржаванћ или мозкда зао утицаи, кои е чинила лепа креолка свуда , кудЂ е годђ долазила.