Šumadinka

ШШ >ш Ш

Међутииљ месецЋ orrer ђ продре крозт, густину закланатћи га облана, те шј у малом-ћ растолнЈго могосмо примI>тити два човека, кои се ш.-стоко вданљ сг. другимћ боре, почеМЋ су се на землго обориди, и у арости оће еданљ другога да угннви, А ко су та два човека бмли? Haiub кочјнјиђ , кога се nvHo, подбуло лице одг. стра окаменКно чинаше, бо _ pio се ct. другомЂ моимт. Ернстомб, кои га е добро скучт био. Нестрплћивт. и забринут-ii због-Б нашегт. дугогв изостанка, nocrynio е онђ противу наше изреч не заповести. Остав1о е сирКчг. кола своа па преко зида прескоч!о, и поред-в зида идући кт. нами се приб.тжавао. Како е у таи пар-в месец-ћ синуо и нћговогЂ тела сенку показао; тако се нама д в а човека идућа представила: па кадЂ насЂ, е онђ у томђ тренутку опазјо, и зовнуо насЂ, а mw смо ти ее већЂ суновратЂ распрсли «удЂ кои. Онђ пак -ђ помисли одђ нас-b да су аиду ци, па кадђ iouiTe чу, гди и пушка пуче, стаде и онђ такође бегати_ И кадЂ е већљ близу зида 6бјо , чуе гди неко за нбимђ трчи. Онђ поита да се за еданЂ гробЂ заклони; но гонителћ га i! тамо нађе и на nl .ra нападе. И непознавагоћи еданЂ другогЂ и неимагоћи зашто да се гоне, тукоше се суни песницама жестоко тако, да су имђ се модркце /неколико дана после тога јоште познавале. КукавногЂ Ир ца чуднми догађаи бмо е такође сасвимЂ npocTt.. ЗамномЂ бегагоћи, стропоштао се онђ у едну отворену раку до пола водо.мђ напунћну. До колена у житко блато углиблћнЂ представлно е себи да е већЂ мртавЂ. Дргкао е да е у дубоку пропастЂ пао. и ло томе пшћемЂ занешенЂ mhc .iio е. да се у паклу bcIi »> налази. ПочемЂ намЂ се садЂ све то разнснило, и mw се мало примирили, учннисмо заклгоченћ, да наше предузето д1 )ло довршимо. Испразнисмо сандукЂ, v раку ra опетЂ полојкимо , па онда ra землЂомЂ затрпамо. Б о б ђ, кои е помоћу нашомЂ, мртво тело у џакЂ спустјо, нектеде се ни у шта више мешаги; него само узеде едну шаку землћ, баци е у гробЂ и одмрмла кђ тому модитву, кого заклгочи овимђ речма „Лдно створенћ, нека иамЂ Богђ неопрости за ово, што смо мб ! теби учинили. КадЂ смо гробЂ онако као шго е и 6bio , узвисили, нису iош тђ све сметнћ уклонћне бБ1ле. 6рЂ млого cwo муке видили, док' смо пунми џакЂ сђ укоченимЂ мрт8 имђ теломЂ преко зида пренели: а кадЂ смо isefn. на месту бмли. нађемо кола сђ сднимђ конКмђ у аруги изернута, а другогЂ кона. гди око насЂ поплашенЂ трчи. Потоме што смо видили, заклгочисмо, да су конђи самн себи оставлћни, приблигкили се 6б1ли сђ колима кђ лруги, куда ifi е добра паша намамила. те су тако кола у нругу изврнула се, кон смо садЂ саединћнимЂ силама исправили, и конћ на ново упрегли. Но у томе смо млоro издангубили, тако да евећЂсвитати почело, кадЂ смо у широкш друмЂ дошли, кроЗЂ кои у наивећемЂ касу протрчимо. Мм смо изгледали и смућенм и смешни: Коч 1 ншђ ifiMO е беЗЂ шешира (ерЂ га е у ономђ вомешанго из-

ry6io, и Hie га могао наћи.) и савЂ одђ блата испреканЂг, е р и с т 'i. и м срива.! i. одприлике у таквомЂ истомђ, станго: Бобп поредЂ мртва тела рЂкагоћи, 6wo е у подпуномЂ оклоиу одђ блата, а и а самЂ нисамБ бмо чистш одђ осталш: ето таиви смо били, кадЂ смо у Л о ндонђ улазили. СрећомЂ 6 б 1 ло « врло рано, па Јоште свегЂ по сокацима Hie ишао. И тако мм безг> икакве далћ сметнћ дођемо у наше обиталиште, гди се л подобно Ирцу иашемЂ, закунемЂ, да се никадЋ више у крађу мртвм телеса упуштати нећу. lii^TieiHiuili цара j Иосккц. У Москви предстои идућега мћсеца велика оветчаностг. — крунисан$ цара. Ово садашнћ крунисанћ цара уобште се сматра као претеча друге едне, исто тако снине светчаности, кон ће се г. 1862, држати у Рус!и. Омда ће Pycia имати прославити обстанакЂ свое хиладугодишнћ монархје. РурикЂ , Синеи и ТруворЂ дођоше, по гласу Иесторове кронике, са своимђ Воразама „ сђ оне стране мора" и у Новогороду оснуго тра кнажества, кон су после смрти Трувора и Синеа са«динћна иодђ РурикомЂ v едну самосталну дргкаву. <Зпоменуће се читателБп, да се пре четири године разносила вћстЂ готово по свима европскимЂ државама, да блаженопочивипи царЂ Никола намћраваше, светковину хиладу-годишнћгЂ постанка свогђ царства г. 1852. прославити у Москви и на tv славу позвати све европске монархе. Наичудноватш гласови трубише се онда. Казиваху . да ће се 500.000 воиске, међу томђ 100.000 caMi.i конапика и 1000 тоиова. скупити у едномЂ стану ? кодђ Москве. lia да ће 6 б 1 ти воипичке смотре. какква се у толикои мћри ( ошђ нигда ние видила. Сви европски монарси имали бм гостолгобиво и доетоино примлћни бмти у старомЂ царском«. граду. и млого се коешта случиги. сђ коима се ништа не 6bi мћрити могло, што се годђ досада у подоонимђ приликама чинило. СамопогледЂ у кнвигу истор^е показао бм недостаточностЂ г. 1852,; али новине, кое су ту вћстЂ неразложно разнеле, као да неимадоше иа то времена. Слава ће на свак!и начинЂ 6 бгги г . 1862., а да ли у оноликои мћри, то е ако подђ сумнБомЂ. Што онда за цћло нико ни c.iyTio Hie да ће таки брзо бмти, т. е, крунисанћ цара, то е сздђ наступило, и 19. Августа свршиће се у Москвн. При оваковммЂ светковинама обично се обдргкаваго стари обичаи и предашн. Описати оно» што е 6б 1 ло при крунисанго цара Николе и цнрице Александре Феодоровне , и што e уобште у обичаго одђ стол ћт!н,заним.н>иво ће бмти читагоћемЂ свћту, ерЂ ће ту наћи обликЂ онога, што he се садЂ чинити у Москви. Као и г, 1826. подђ 3. Ман, тако e и ове године, дакле управо после 30 година , издант. 6бш царскЈи маниФестБ о крунисанго, и еастав!о се одбор-Ђ. кои ће одредити светчаности при крунисанго. Како се о томе чула прва ноуздана в 1. стђ , одмахЂ су као и сада, започете разне спекулацЈе и епреманн. Прва е брига бћЈла на то управлћна, да се набави доволђно подвоза, коима бн се путованћ са cbbi краева царства и са стране олакшало. ПочемЂ сада постои желћзнми путЂ изђ Петробурга у Москву, то nie нугкно, баремЂ на тои лин! - и, множину кона сакуплнти. Наиротивт. иа путу изђ Иаршаве у