Šumadinka

ш ш Ш

За царицомЂ матеромЂ улазећомв у цркву, у noioB ое негда са даремћ Ниноломг крунисала и у itoioK ће се сада крунисати н l.irij синћ , иду принцеви, кои су са царскомт. породицомг. у сродству, и принцеви странм дворова, кои сви мораго у цркви 6& ith сакунлћни, кадљ се почне кретатн царскш спроводЂ. Спроводт. цара и царице, идући на крунисанјј, сачиннваго, лаибгвардјн, паиш, дворски частници, депутац^е, херолди и т. д. У среди тогђ спровода понвлгое се царЂ у пунои ђенералскои униФорми предг. небомЂ , кое 16 ђенираллаитнанта носе, поредт> кои опстђ , као страту чувагоћи, иду 16 ђенерал-siaiopa. Поредљ цара се налазе нћгови синови и браћа, а подб Heđovii, иде царица, праћена цћлимђ дворск им i. приборомЂ. Тако се спроводв крозт. разпоређену сђ обадвК стране вонску , коа презентира, приближуе УспенскомЂ Сабору , гд I. цара и царицу приме на врати по старомЂ обичаго митрополит-i, Новогородскш са крс .томЂ, мигрополитЂ KieBcnifi са светои. водицомђ и митрополитЂ Московск1и. ЦарЂ и царица цКливаго крстЂ, а мигропо .шг i> itieBcisifi окропи светомi. водицомђ зем.ио, на kohi ће корачити. Ту наистарЈи првосвешгеникЂ поздрави цара и царицу. « они онда уђу у цркву, а у ономђ магновешо, кадi. они кораче на прагЂ, започну царскн пћвци понти свете пћсме. О изредности ohi.i п1,ваца излишно е и говорити, ep i, е ш.иова слава распространћна по цћломЂ музикалномт. свћту. Сила. пуноћа и лгобкоств гласова нзванредна е, а особито басови су предиетЂ удивлћна за свакогЂ странца , кои првми пуп. чуе оваи царскји црквенши хор i.. Али се увћкЂ и наивећа брига полаже , да се добмго ти пћвци. Све губерншлне влас^и имаго налогг. мотрити како се гдћгодђ нађе когодђ са лћпимЂ гласомЂ, па га одмахћ узети за царску службу у дворскимЂ црквама и капелама. ГТрво ћемо укратко описати цркву, у koioh бмва врунисанћ. Ту е цркву год. 1&75. саградп) грчк^и архитектЂ АристотилЂ , и добила е име УспенскЈи Conop i„ Hie врло велика, али тимђ виша, сводђ ioK сављ лежи само на 4 ака ступа, кои су свудЂ унаоколо светителв.има и светимг. ликовима изживописани. Исто су тако сви зидови у цркви изживописани светцима и скетнмЂ лозорама, кои има прско 200, па множина боа, злата и сребра учини иепреодолвиво унечатлћнћ на свакогт, зрителл. ИконостасЂ, кои раздваи o.vrapi, одђ остале цркве, допире до самога свода, и има у 5 редова едно на друго свете иконе, кое су све богато позлаћене. Осимђ предпоменуте двћ иконе, одђ кои ону свете Богородице Владимиргке предаше др;ки за живописану самимЂ Апостоломђ и Евангелистомљ Св. ЛукомЂ , налази се у овои цркви ionij. и стара царска столица Мономаха. ИзнутрашнБоств здашн причинава саспим i. особито упечатлћнћ. Карактерска Форма архитектуре, висина ири малои опружнооти, богати украси на иконама и свакоаки исторШски споменици. кое. налазишЂ куда се годђ обазрћшЂ, nelih и само обично време одђ велике су занпмлбивости , А како се ioiui. та заним.н.ивостЈ, немора подићн при светчаности, на кого ева Pycia шилћ свое гласнике и за koio никаква жертва uie велика ! И доиста слободно се може рећи. да никакво крунисанћ у Европи, што се тиче особина цћле околине и величествености, неиогке се мћрити са рускимљ у Москви.

Нросецан^ СуецкогЂ аемлћЈза. О дђ подужегЂ већЂ времена говоре сви лиетови европски о предстоећемЂ просецанго землћуза суецкогЂ, и дока зуго врло лсно неизмћрну важностЂ тогђ предузећа. И доиста имало 6w просецанћ суецке землћужине такве послћдице, кое бм утицале не само на оне државе, кои се то непосредно тиче. него и на са†образовании светЂ. ДосадЂ су већЂ млоги чланцм по листовима таи проектћ претресали, и зато мм држимо, да неће бмти сувишно, навести еданЂ изђ „Преса" кои намЂ се чини врло слћдствено изведенЂ . и за читателћ доста занимлбивђ . ..Иресса" умствуе о томе овако: Воиникђ . кои се у крвавои битки бори и кога среI iomi. куршумЂ поштедн, знаће сутраданЂ слабо jluto ви» ше причати но што се у посреднои нћговои околини догађало. О нб ће знати саобштити занимлБиве поединости и чудновате епизоде (међу догађае^ али цћлокупнми и иодпунБиб ликђ битке, noiofi е онђ участвовао, као и знанћ о управлагоћои ммели и стратегичнои вештиии, кон е кђ побћди водила, неће се изђ нћговогЂ описиканн ни наблизу изазнати. Исто е тако и при саданћмЂ обштемЂ покрету нашегЂ времеиа; саданБШ нараштаи врло се лко занииа сђ оннмђ , што се непосредно око нћга догађа и заузетостб за поединости неда му, да обрати свои позорЂ и ммсао на цћло, коега е и онђ саставна частљ. Но отргнимо се кадЂ и кадЂ одђ оногђ , што naci. поединце нко привлачи: прегледаимо и претресимо укупну дћлателностБ. коа е цћо свћтЂ обузела, онда можемо доиста сђ поносомђ погледати на дћла, коа су већЂ учинћна и дивити се чјднбшђ и смћлммЂ плановима, кое духЂ човечш ствара. Иаизнапми е тежна саданћгЂ времеиа та, што се у цћломЂ свћту осећа обшта тежна и потреба, да се простори земни што већма прекрате, и тако сви народи еданЂ другомЂ приближе и у непосредHfciH додирт. доведу. Иоммсли.мо, шта ће 6б1ти, кидђ буде мрежа европски гвозденБ! путова довршена, и мрежа телеграфска по свмма краевима Европе разапета, и текЂ онда може" мо одпри.шие имати понат ^а о великои гегкш.и и дћлу кое ће се скоримЂ довршити, и око кога се непрестано с». напрезанћмЂ ради. Но и то јоштђ намЂ nie доволбио . М м поравнгоемо брда, исиу ннвамо долиие, мм летимо на парнитмЂ колима као мунн no површини земнои, крилате лађе (пароброди) оросецаго рћке и мора. па при свемЂ томђ чине намЂ се простори земни врло велики. Не само европске землћ но и све части земногЂ шара треба една другои да се ближе примакну; то е тежнн садаићгЂ века. Гвозденми путЂ, кои ће за неколико година сагозити ЦариградЂ са мрежомЂ гвозденБ! путова среднћ и западне Европе продужиће се одђ Скадра чакЂ до источне Индје; грднБШ просторЂ између обала Европе и Америке уништиће се подморскомЂ телеграФскомЂ жицомђ, као годђ што се намћрава таковвш телеграФЂ направити између Француске и Алџира. Крои тврде землћ раздвојо