Šumadinka

У Бчђогрлду 24. К) и i fl. 1 8 5 6.

/ШГтАДИВКА, ЛИСТЂ ЗА / жжмшетшш#«!* 9 isMi? ж ж#в®етж< Ј г чреднипг> и издавателг. Лшбомирљ 11. Ненадови1»1..

Оваи листђ нзлази у Вторникв и Четвртакт. на по табака , а у Суботу на табаку. Ц^ћна му 6 за три ntc. 5, а за no.ia године lo. цванц. За or .iace плаћа се одт. врсте 5 краиц. за трипугв

. Л! «8.

КрЈннсан^ цара у Носкви. (СиршетавЂ) Два истор!иски знаменита ирестола и сада ће се овомђ приликом-ћ унотребити. Ирвми и наистар1и е бшо шахомЂ персискимг. Абасомт, поклон Ћ нђ цару Борису Годунову год. 1605. ОнТ) е преко м1»ре богато бисеромт. и драгимЋ ка»1енћмЂ обложенљ. но нема састрагу наслона, и изгледа као нзка старинска округла клупа. Свуда е златнимЂ шлвокама обложена и изгледа као да е одђ сувога злата. Нг овомт. ће престолу за време крунисанн сћдити царица-мати. Другји престолг>, опредћлент. за владагоћу царицу, назваиђш „златанЂ п р е с т о л t", изгледа као велика столица са наслонцима на страни , обложена е не манћ него оа 1500 рубина, 8000 туркоаза, Z топаза и 4 редка аметиста. Она е остала после дћде Петра Великога, цара Михаила Феодоровића. TpehiS или управо царскји престолљ наипосле назива народЂ ,,д i а м а н т с к i и престол -б". Царх. Алексје МихаиловићЂ (отацљ Петра Великога) добмо га е одђ ерменскоп. трговачкогЂ друштва изђ Испахана приликомћ кадЂ се крунисао. llo себи се разумћ, да е и таи обилно обложент. бисеромЂ и драгимЂ каменћмЂ. На наслону са стражнћ стране стои оваи надписЂ : „Пресилномеи наинепобћднјему Алекciro. цару московскоме, кои срећно на землћи влада. Нека бш му оваи престолЂ, кои е с а наивећомЂ уићтности инаиодабранјомђ вћштиномљ израђенЂ, бно залога за небесно и земно блаженств о." Оба последна престола стое еданЂ до другога на амвону спроћу иконостаса , на коме се иде низћ степене, кадиФОМЂ застрте. ПрестолЂ царице-матере стои мало на страни кодђ сдногђ ступа ; а спроћу нћга налази се асталћ, на кои се метну крунски знаци докђ незатребаго. Измећу престола цара и царице стоао е год1826. са голимћ мачемЂ гроФЂ ОрловЋ . онда бмвш!и ко-

мандирЂ гвардеискогЂ киразирскогЂ полка, за крунисанћ •саставлћногЂ, као стражарЂ, а то мћсто чести одред!о му е царЂ Никола за освћдочену вћрностг. при воиничкои побуни у Петробургу. Онђ е сада у великомЂ достоинству, и отечеству е наиважн1е услуге учишо. Може бмти, да ћему се по чину нћговомЂ друго мћсто одредити, али лћпше му се неможе дати, него то, кое е са голимђ мачемЂ пре 30 година заузимао као чуварЂ свогђ владћтела и свое владателћке. Докђ се псалми пого , дотле сви у цркву дошавши заузму своа мћста. Кои неприсутствуго по дужности, него као зрителљи. н. п. ц1>ло дипломатско тћло , депутац!*е изђ ry6epHia, одђ гилда и корпорац1н, мораго iourb млого пре, него што се крене спроводЂ за крунисанћ, бмти сви у своимђ столовима унутра у цркви, и свакш има свое, већЂ напредЂ точно назначено мћсто, тако, да све иде као одђ себе и нигдћ се невиди руна, кон бм истомђ нарећивала. Служећи оФицири кавалћрске гвардје, херолди, маршали, церемони-маистерЂ, дворски частници, ђенерали, министери, митрополити , архиепископи, епископи, архимандрити, сви имаго свон одређена мћста, на степенима кодђ амвона, на амвону кодђ ступова и на врати и пролазима. Право крунисанћ разликуе се одђ мрропомазанн. КадЋ наистар1и првосвештеникт, краткомЂ бћседомђ поздрави цара и царицу , и очита i. се ектеHia са узгласима. онда на престолу свомђ сћдећји царЂ заповћди , да му се поднесе апостолскш символђ вћре, кои велегласно очита, а кадЂ сврши онда при молитвама и поанго свештенства започне мећати на себе знаке царскогЂ достоинства. Она три напредЂ већЂ споменута првосвештеника узму са астала , на г.омђ су сви царски адиђари положени , наипре царс1ии плаштЂ, и заогрну га цару сђ рћчма : „В о има Отца, и Сина, и свлтаго Д у х а при чему помажу одређена лица изћ царске пратнћ. После заповћди царЂ. да му се донесе круна. То учини президентЂ државногЂ савћта. ЦарЂ е узие и метне е самЂ себи на главу , на кое митрополитЂ московск!и изговори слћдугоће рћчи, кое су до сада остале непромћнћне при свакомЂ крунисанго :