Šumadinka

УБђограду 27. С е п т е м б р а. 18 5 6.

ш&тАдшажж, ЛИСТЂ 3 А жж-уиждашветљ s шш ж г®ш©етш< Учредниктз и издавателв ЛетбоогарЂ ав. НепадоипЈљ.

ir Оваи листћ излази у Вторникпв и Четвотак^ га по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е ТЕЧ. V • . r> , ». за три мвс. 5, а за no.ia године io. цванц. За or.iace плаћа се одч, врсте 5 краиц. за трипутв.

ШЗ? Сђ концелгв oboi а месеца сзршуе се Tpeha четвргЂ пренумераиде на ШУ]н.4Д11115г.У. Ко одђ почитаемБт ГГ. Читатели и унапредак-в оваи листтв држати жели , а иии сђ почетка за целу годину, или о Петровудне за ово друго no.iro ^ie илат!о Hie : тога учтиво умоинвамо , да изволи сђ првимЂ делижансомт. послати н о в ц е за идуће ново тримесечЈе, како му се ne6bi броеви прекидали. Равним-в начиномЂ умолнвамо свакогЂ, кои тто Учредничеству давати има, да му то сђ првимЂ делижансом-в послати изволи. У.

Ш |> Т lt Г>1 И Г О С Т Ђ. (Продужено) „До сто врага!' 1 повиче господарг> Мирковићљ смегоћи се, потре се и иуцне по челу ; „ИзмишлБОтина супарника! Ништа друго! Па да се тога нико несети, па ни самЂ свезнашћ1и, мудрБШ управителв, ни нћговљ полицаи! Како се л одма несети, кадт> самЂ господара Петловића угледао, да е лунавБШ командантт. нћга заце.10 познавао па изђ нћга мртвогљ госта изтесао? М бј старци остаемо проста деца и прочаа, докђ годђ неоседимо. •—• Али, господинђ командантЂ , вбј сте криви, што су се ћавсм ске когедје догодиле. Младми Петловић ђ ужасно ће се морати лготити; викаће и псоваће како е овде предусретнутљ 6 б 1 о; мене ће називати маторомЂ будаломЂ и прочаа." „Боже сачуваи, отацЂ" рекне МиланЂ. „Шта вб1ше онђ е врло задоволанЂ што е тако изпало О нђ пр !нтелБСки поздравла преко мене и ВасЂ и Маму и Л епосаву. Ли онђ данасЂ смо постали прави прг ателБи. 6рЂ смо еданЂ другомЂ све наше таине исповедили. С ђ почетка, како смо сами за трпезомЂ седили и ручали, гледали смо еданЂ у другогЂ равнодушно. О нђ е 6 б 10 намргоћенЂ и ћутао ма да ме ние познавао. Л самБ 6 б 1 о намргоћенЂ и ћутао самћ башЂ зато , што еамв га познавао, и што самБ мисл1о, да е 6 бш у Н—Б.. на прошевини. Но кадЂ случаино изђ учтивости еданЂ другогЂ по нешто запБ1тасмо, дознамЂ л да онђ изђ Н — Б . . . кући путуе. Тада ме почне копкати лвдбоПБ1тство, да што и више дознамЂ. Наравно да се ту nie

дало лагати; н му рекнемЂ да самБ у Н—Б , . . добро познатЂ, будући самБ варошкш командатЂ. „Аха" повикне онђ смешћи се и пружи ми руку преко астала. „Мок срећнБш супарникЂ, коме л за нћгову срећу iouiTe благодарити морамЂ!" Тако мб ! учинимо познанство, и садЂ настане искренЂ и поверителанЂ разговорЂ како е Богу вола. Помислите само, отацЂ, онђ ми потврђаваше, да му се сама Лепосава изаснила, да е самномЂ прстенована, и молила га да нк> и мене необезпоколва. Напроти†да е онђ Лепосаву у руку no.iio6io и рекао: да е онђ истина послушао свогђ родителн, те у Н—Б . . . дошао да нго проси, но да е онђ то безЂ волћ чшно, а башљ и HayMio, да са†таи посао покварити гледа. 6рЂ онх> има у престолномЂ граду потаину лшбавв, кћерБ некогђ тамошнћгЂ проФесора, но кои поредЂ свогђ душевногЂ блага, мало земалвскогБ притнжава, а то е старомЂ банкеру Петловићу камен .ђ претикан1н кака†само може 6 б 1 ти . СтарацЂ дакле забранш му е и мислити на сироту кћерБ проФесорску, ако немисли изђ наслћд!н исклшченЂ 6 б|ти ; младБШ пакЂ обећао се cboioh драгои веранЂ 6 б1ти, и тврдо е HayMio, да се СЂ нбомђ после смрти отчине венча." „Шта?" повиче господарЂ МирковићЂ зачуђенЋ. „И Tbi си то Лепосаво све одђ нћга самогЂ дознала? — Децо мени тако долази , као да се вбј смеете са мномђ. Зашто тб1 мени о томе ни едне речице, ни едногљ словца казала ниси ?" Лепосава полгоби отца у РУ К У и рекне: „Размислите се добро, сладк1и отацЂ, и немоите вашои Л е п ос а в и ништа пребацивати. Опоминћте ли се како сте