Šumadinka

УБђогр аду 11. Октобра 185 6.

Ж?'МАДИ1

ЛИСТЂ 3 А

UM Ш|П, Учредникљ н издавате.и. Лгобомврљ н. 11снадо«!5!1!7»

^ ТЕЧ V Оваи листђ излази у Вторникт. и Четвртакт. на no табака , а у Суботу на табаку. Ц-ћна иу е

за трн мћс. 5, а за rio.ia године 10. цванц. За or.iace n.iaha се одт. врсге 5 краиц. за трипутв

Л * <02.

11|>стен1> госиоднна Жаркошња. (Продужено) ' v, 5. Нћму се указаше oaniij пред-b носомћ маио вигие одЂ едногћ пед.чн далеко две ноге лгодске, кое су оваи нирнћЈК травнми пред+.лт> пустошиле. Признати мораио. да су то бмие мале и нћжне две ноге Господинћ Hva рко"вићт> подиже главу горе , али му е нис;:о виcehifi чаршављ закланно оно лице . 4ie су то ноге бмле. Господинћ Жарковићг>. коме ее нЈ.гово положеHt допадало, лежао е на миру и изчекивао е, неће ли се ово ново поавленћ одт. нћга удалити. МеђутииЂ онт> е сасвимЂ безбрижно своимђ очима сматрао како изглед-b тако и обућу овм ногу. Онљ нађе да су то врло мале ноге, ков су обувене у чарапе као снеп. беле и у папу\,е одђ финоп. црвеногх. саФ .'нна. — Ножице ове нису могле никогг. другогг. бмти, него или каквогЂ дечка одђ дванаестг> до петнаестљ година , или какве девоике одт> петнаест-b до двадесетт> година- Ово последH-fe бмло бм за господина Шарковића наигоре. Онђ дође мало у забуну. 6рт> незнађаше , 4ie ће бшти овакве нћжне ноге. почемт> му е познато бмло, да се у овом-b стародревномЂ замку оваквм младм жителн неналази ? У оваквимЂ обстонтелствама може се опростити ладнокрвномЂ филозофу , што га е лгобопмтство мало мучило. Алн и сама поммсао, да то и какво женско 6biти може , задавала е господину Жарковићу неописанми стра. Онђ се рћши, да се безЂ инаиманћгЂ оклеванн изђ ове неприлике, докђ е шштћ за времена изкобелн. Прстомт. одшкрину онђ BbicefiiH чаршавт. , баци око тамо, и виде — сачуваи Боже! — виде краичакЂ кецелћ одђ црвеноиругаста беза, и порубЂ сукнћ одт> танкогЂ, шареногЂ памучногЂ платна. Дкрћући повуче онђ продрзлћивми прстЂ натрагт>. Иако се на свашто cnpeMio бмо, опетЂ га е то ако узнемирило. СадЂ првми путЂ у свомђ животу лежао е

онт> кодђ ногу женскинК едне , кон e iomTe . судећи по чарапама. ципелама, злбини и кецелви, спадала у класу нћгкнм суштества. Садт. му е само недостаао онаи подсмевало. господинђ Л гоб и б р ат и ћ т> са сво1 'омЂ ( 'речитости, пакЂ му онда небм требало горе куге. У овомђ критичномЂ положенго валнло му е само смислити, да л да се диже, или да остане на землБи лежећи, докт> се она неуклони. Устати са землћ бмло бн на свакш начинт. унеколико опасно. Непозната лепотица, кадЂ бм ioii се непознатЂ човекЂ изненадауказао, МОгла ou ce пропасти * у ,• 'тфпгд бм ГОСПОДИНу Жарковићу на свакји начинЂ требало одма о свомђ положенго, о новомђ познанству, и шта ти н знамЂ , учтиво прозборити, извинити се, и одт> себе свако могуће подозренћ на пробитачанЂ начинЂ одклонити. Али одкудЂ нћму сместа таквм ммсл1И и реч!и, конма бм се изговорити могао, а да што противу углађености непогреши ? Свакш бм у свету човекЂ то умео учинити болћ, него нашЂ господинђ Жаркоиићч.. — По чему онђ и заклгочи, да се сђ места , на коме се налазш, и немиче, докле годђ то узможе бмти, само како небм опаженЂ бмо. Но пакостна судбина Hie ни тимћ задоволћна бмла. Изненада поче га у носу лагано голицати да Kia, кое се голицанћ свакогЂ тренутиа све већма уиложаваше. Онђ е имао старми, здравмс! обмчаи, честито изт> свегЋ срца 1Пнти. А то бм садЂ текЂ наопако бмло. Свесилна природа, кол се угушити немогаше , навалила е силомђ да га изда. Ко ioH ce и могао противити ? Али бм се сирота девоичица препала, кадЂ бм онде близу нћ човект>, кога она досадЂ ни смотрила Hie , нко кинуо i Или у каквои бм неприлики бмо гогподинђ Шар ковићЂ, кадт> бм онђ устао, и свое на предпомеиутми начинЋ извинаванћ са страшнимЂ шлнћмЂ започео? МеђутимЂ пакЂ докђ е господинђ ЖарковићЂ са растећимЂ страомЂ свое очантелно положенћ у духу своме разлагао и нерћшително очима за нћжнимЋ саф ! ннскимћ папучама слћдовао, догодЈо се еданЋ новт> и