Šumadinka

„АхтЛ" уздапу девоиче и подиже првши n) i t сузне очи свое горе , ерт> е она почитоваиа улка , као свогђ отца и одђ ићга ништа nie крииа. бли теби господкнв Жа р к о в и ћ ђ мрзакЂ?" уиита е онђ , „зарљ га нећеш-b? — Кажи ми оддривеко, л с е лготиги нећу. Велику самв истина иудорпо учин!о, што наипре тебе о томј > извест1о , иии uno ти барг. мало наговест^о нисамБ. Тетка твол nie тебе разумела, и Hie знаиа, колико е куцнуло. — Све е то мон кривица. Христина кадт> чу речи ункове и разумеде нћгову заблуду,у кого су га сузе нћне поставиле, ктеде одговорити: али јои уздисаи украде гласт>; оиа се зарумени, и иаслони свого главу на нћгово ра,-.;е. „Та еств, ecTjb. то е BpauiKiir посао!" рече збунћно ункЋ, и одђ муке поче трти руке. Садтн е за нћга 6wло то главно, на кои 6w се начинв, о»аи већг. промашепми плант. нћговт> , наизгодше забашурити, и присутствугоћи гостл з 'верити могли, да е онђ са obiimi, прстеномЋ ктео само шалу зб!ати? — Велика брига намршти му чело наново. „ Буди спокоина, Христино. Све се то опетЂ изменити може; у велккои несрећи нетреба губитн прнсутстЕа духа. То е наиглавше. —• Бм ли tbi мени, срце мое, Христино, ктела казати одкрквено, да ли е теби господинљ ЖарковићЋ тако мрзакљ, да не желишљ, нн да ти на очи изиђе, или тм само садЂ велике наклоности према нћму неиаит, а ст> временомх. 6w га зарЂ и волети могла? Л бм ти могао читаву поворку сл ^чаева исприповедати, да е изв при. нуђеногЂ брака после Hafiopefniin бракЂ произишао и постао. На жалоств, време e томе врло кратко, а одлагати е опасно. Но бмће ioiirre дана. КадЂ 6w тм само ктела, тако рећи, привремено ирстеновати се; лстадо ће све сђ временомЂ доћи." „Али" промуцкивап|е Христина, „есте лн Вм уверени, да мене господинђ ЖарковићЂ сноснти може?" „Тебе сносити, лгобезно дете?" викпу уакЂ, и ово га пмтанћ опегЂ савршено поврати и оживи: „тебе сно-

ситн, велишЂ? Боже мои , та онђ тебе лгоби и срцежћ ц душомЂ, и гине за тобомЂ." Христина клону на прси уака у жестокомљ узбуђенго. „О Боже мви", рече господинђ ЛгобибратићЂ, повраћагоћа се опетЂ у пређашнго бригу, „изисни ce, срце мое, кажи само, пробаи само. Нрими одђ нћга прстенЂ, Tfci мислишђ , да е то Богђ зна кгко страшно. Небои се; да е то какво зло, не бм ce тако рећи сазг, светЂ жен!о и удавао." Девоика nie узимала на умЂ, на што го е неспокоинми уикЂ нћнЂ опоминио и саветовао. Нвсисусе вртиле по глави речи: „Онђ тебе -поби, и гине за тооомђ." Она пружи руке свов, загрли увка, и сакрив лнце свое на нћгове прси, рекне му: „кажите му, ерв н му то немогу казати: и а нћга лгобимЂ и срцемЂ и душомђ!" Господинђ Л io б и б ра ти ћ ђ ктеде одђ радосги на землго свалити се. — Онђ е послушкивао, и послушкивао, не бмлн опетЂ те речи могао ч_ути. „О тм лудицо мала," рече ioft онђ , како си ме могла толико мучити. — То ли е твои одсудна речг.? — Право!" Онђ е полгоби у чело и викну: „ Сздђ идемЂ по господина Жарковића, тбј то нћму морашЂ и сама казати." Онђ то рече, па устаде. Бадава е Христина пружала за нбимђ руке, да га задржи. Онђ оде одђ нћ У ДРУ Г У собу, да тражи младоженго. Сви су гости у свои величествености cEoiofi седи.т и забавлдли се. Само међу н&има нје могао човекЂ видити господнна Ж а рк о в ић а Господинђ Л io б и б р а т и ћ ђ ногледи на сзтђ . По сата е бмло прешло подне. „ЗарЂ ми данасЂ све натрашке иде ?" замрла онђ, и изађе предЂ кућу. (продужиће се)

ДОМАћЕ н СТРАНЕ НОИОГТИ.

С Р Б I Н. По гласу „Звавичнм Новина" поставлћнЂ e Протокодиста Одћлешн Проммшлћностн при Попечителвству ФинансЈе, РадованЂ РадоевићЂ , за II. Рачуноиспмтателн лри истомт. ПопечителЂСтву , а на нћгово место Канценаста и РегистраторЂ при Одћленпо РударскомЂ, 1ованЂ Ш. Динуловићв; на овога пзкћ место досад. Писар-в ђумрука Београд. Петарт. И. Пантел !ићЂ ; на нћгово место досад. Канцелиста Одћл. Проммшлћности MiaTb О. ЧовићЂ, а на овога место досад. ПрактикантЂ Кннжеске КанцеларЈе, МладенЂ Ж. РадоиковићЂ. Кђ томе премештенЂ е по ceoioK молби досад. млађји ПисарЂ Суда Оjtpy^ia Шабачкогг. Димитр1е ћирковићЂ за млађегЂ Пи-

сара Суда Окр. Смедеревск. а на нћгово место поставлћнЂ е ПрактикантЂ Суда Вар. Београда, Алекса ОстоићЂ- Haiinoc .ie догад. ПрактикантЂ Кнажеске Канцелаpie, МиланЂ БучовићЂ, поставлћнЂ е за Канцелксту Попечителћства Правосудја. Т Ј Р С li 4. По последнБИМЂ гласовима изђ Цариграда Hie тамо јомггЂ сасвимЂ окончана министерска крнза. Положенћ РешидЂ -пашино пакЂ утврдило се, а министерЂ иногтранм дћла ФуадЂ-паша и турск!и ратнми министерЂ, слћ' довали су прим Кру великогЂ везира, Али -наше, и по cpoh ће прилици постати ОмерЂ -паша ратнми министерЂ.