Šumadinka

УБ иоград .> 22 Н о в е м fi р а 1856.

тжтлдштжљ.

ЛИСТЂ 'S А ШВШОВВШ&» Ђ&ШЉМТ

ттш®шж<

Учредникљ и издавате.и, Лгобомирљ п. НеиадовиКљ.

2

TF4 v ° ва " лист-б нзиазн у Вторникт. и Четвртакг " за три мћс. 5, а за пола године 10. цванц. За

на по табака , а у Суботу на табаку. Ц-ћна му е _ в 1 SO огласе плаћа се одт. врсте 5 краиц. sa трипут -б. •/»=

в

1>

ј> а.

а ч а (Продужено) О нђ е отсутствовао одирилике еданљ сат1>. Д ошзвћ нађе дружтво у салону. Ж и л Is т а певала е на клавиру , пратећи свиркомх. сама себе. После паклене вике, кого е Ханри малочасљ на панађуру па и у дашчари слушао, звонила му е песма госпођице савршено као гласх. анђела каквогЂ. Жилћта заиста е имала величественЂ гласт>, но кои е при улазку ХанриевомЂ нешто задрктао, докђ се она ст. ЦецилЈомг. узаинно погледала и очима спораиумела. Ушавапи отиде кљ домаћици и н1,нммт> гостима, кои су у некомг. удаленм одђ певачице одчасти разговарали се, одчасти слушали песму и свирку. IIo свршетку те песме, nie хтела другу започети, него е тандркала по клавиру, да се небш чуло. шта она са CBoioMt другарицомЂ разговара. Обе девоичице раде cy"6w.ie докучити, захпто е онаи изчезао, о коме су се већЂ цело вече разговарале. ГраФЂ, баронЂ и госпа разговарали су се шштђ еднако о полигики, па су чинилитако Фине примКтбе, кое добро возпБЈтани лгоди одобравагоћимЂ смешенћмЂ имаio обичаи признавати за пуне духа. Госпов одђ Бозе разговарала се насамо са ХанриемЂ. HL i-овђ онаи одлазакЂ дао е повода, да e управо узетљ на испмтђ. као што су себи то остали уображавали. МеђутимЂ аБЈтанн госпое мамице бшла су само странпутице кђ еднои ц]чли, кон се Hie имала изђ вида изгубити. Госпо<1 небм бмла права жена, кадЂ небм примћтила оно, што се ни невештои Ц е ц и л i и Hie измакло. Као брижлвива мати рада е бмла за време о вамери младога господина на чисто бмти. С ђ томђ га в намеромЂ и позвзла. дв цсло вече у замку проведе.

Хтела е поспћшну прилику добмти, да проговори реч&, кон ioH е на срцу бмла. БашЂ кадЂ е разговорЂ дотле ^ouiao, да она на правми путЂ изиђе, нви служителв да господипђ ХекторЂ ГранденЂ сђ нбомђ говорити жели, те тако ioft разговорљ прекине. Пустите нека господинђ ГранденЂ уђе, одговори госпоа одђ БозеХекторЂ ГранденЂ бмо е синђ нћногЂ бележника. вданЂ младЂ човекЂ у црномт. Фраку, црнимт. чакширама .црномЂ прслукуа сђ белбгмђ навратнакомЂ уђе унутра. У руци носГо е онђ еданЂ свитакЂ артја. хекторђ е 6 бш тихогђ и мирногЂ изгледа. Hfeгове черте нзражавале су чисто добре наклоности. Бмаше среднћ величине и показизаше знамениту страшлБИвостб . Нћгово обхођенћ нешто маловарошкогЂ крол. издавало га е да ние одђ света, и носило е на себи неuiH печатЂ званичности. Онђ се навикао бно неке послове v место свогт. отца одправлнти. па е званичанЂ изгледЂ у толикои меприобрео, да га ce Hie ни онда отрести могао , кадЂ му башЂ ништа требаон1е. ХекторЂ истина nie бмо лепЂ, али е бмо врстанЂ младићЂ и честнБ! ммслји. Можда небБ1 онђ никадЂ на првБШ погледЂ внимаHie побудт, али ко га е еданпутЂ познао, таи >-а е радо имао и уважавао. Госпоа одђ Бозе бб1ла е учислу онб1, кои су га одђ срца возлгобили. ХекторЂ се збуни, кадЂ дружтво угледа. Тект> што се nie BpaTio 6 бш . Оклевашћи стано е држећи врата отворена. Та одите унутра , господинђ Хе кторе рекне му домаћица. Онђ дође ближе, поздрави присутствугоће доста невешто. и крадомЂ погледа Жил ћту, код се при нћговомђ улазку ни окренула m'e, иако е нћгово име чула. Хекторљ седне до домаћице, као што му е речено. '"'"""-s.