Šumadinka

мадићг. артие налази, на комђ е напигано 1319. година. На еваки начинт. ми држимо да су Немци пронашли артии), ep-b они млого новаца одт> артие праве. Прва Фабрика за артик) подигнута е у Нирнбергу 1390. год. Артив прави се по већои части одђ дронака , и зато они кои млого нишу иду дрон.чви. У Лондону ioiuT-b 1728. године почели су правити riarmpt одђ коприва, на тои apTin пишемо Шумадинку, а то не зато да кога ожари него само зато што е евтинин. Међутимљ ми ни едномт. читателш непрепоручуемо да на овои артји одт. коприва пи!пе какве молбе, зато е наиболви гладки кинезки папирх., што Кинези праве одћ пиринчане сламе, бамбуса, лесковине, а нарочито онаи папирт. добарЂ е што се прави одт. свилени буба СписителЂи су птице. €рт., птице лете радо по воздуху, то и списателћи чине; птице певаго, и списателг>и певаго: птице су плашлвиве, то исто и списателви су; пгице лнзбе слободу, то исто и списателви; међт. птицама има кукавица, међв списателБима такође; птице затвараго у кавезБ, списателћ такође затвараго; птица има шарени, исто тако и списателн. Само та е ра Јлика између птица и списателн, што-.шди млоге птице уче да roворе, а списателћ напротивг. са свима средствама уче да ћуте.

Si № р б t h jl> 1S ЕЗ •«».

ВерберинЂ. Дошао самћ. Извол те да васт> бриемБ. Господинг. Чекаи да обуемг. папуче. — Шта се сиеешЂ ? Верберинг. Смеемг. се ономе значенш. кое су лгоди папучама придодали. А обично и сваиа жена кадг> спомене иапучу сладко се насмее ; ерг. свана зна шта то значи ; ts » е скиптарг. у рукама нбиовимтј , to е знакг. нБиове владе и господарства. Али добри и благи мужеви нека се тћше тиме, што е сада читавт. светт. подт. папучомт.. Свак' има свого папучу што га гнвви. Све стои подђ папучомт,. Приателвство стои подђ иапучомЂ интереса ; родолгобие подћ папучомЂ себичности; новине подђ папучомђ цензуре; мужеви подђ папучомЂ жена ; жене подђ иапучомЂ суете и т. д. Све на овомђ свету има свого папучу и свогђ тирана. Кодђ Мусломана папуча етекЂ v свомђ праиомЂ значенго. Ако е жена одђ свогђ мужа тако увређена, да жели сђ нвиме да се распусти, она oде кад'|и и предЂ нбимђ преврне само свого папучу, и ни едне едине речи нетреба више да говори, кадин разуме доволбно то значен!. и разпусти е одђ мужа. Ако жели туркина да се разговара са своимђ мужемЂ , оиа му пошалћ едну папучу по робкинБи, и мужЂ онда већЂ зна да га она сђ нестрпленКмЂ очекуе. Ако е каква страна жена кодђ нћ дошла, с>нда она мете папучу свое приатеиБице предЂ врата, кое значи , да нћнЂ мужЂ неулази нипошто онда у харемЂ. Шта више Мусломани имаго особите папуче у коима иду у џамие.— О дђ свиш тиранства наилакше е оиетЂ женско нћжно тиранство, и лакше е бити подђ папучомЂ жене. него подђ пнпучомЂ своеволБства, пакости и неправде. Сваки вратЂ има свои арамљ. О дђ папуче постало е и оно hito се каже : нико незна гди кога чизма жулви. Кажу да е римски се-

наторЂ Паулусв ЕмилианусЂ први то казао и одђ nl.ra е после остало. О нђ е са својомђ женомЂ ПапириомЂ свогђ рођеногЂ сина доцние прославлћногЂ Сципин Емилиануса. одбацио одђ себе и одрекао се са свимђ да му ние отацЂ; кадЂ су га млоги приателБи савћтовали да то нечини и да се свогђ рођеногЂ сина неодрече. онда онђ место свакогЂ другогЂ одговора навуче на ногу ципелу и рекне: „Вид те, ова е ципела нова, она е лепа, али ипакЂ нико незна гдћ ме она жулЂи." — То е сва историа о папучи, и нико нетреба за другога да каже: онђ е подђ папучомЂ, ерЂ читавЂ е светЂ подђ папучомђ , само редко се зна гдћ кога папуча жулЂИ. Папуча напослћдку, то е наистарш орденЂ на свету , нћга е носио iо штђ Адамт.; ерЂ да онђ ние био подђ папучомЂ Еве, неби га могла она наговорити и натерати да загризе у ону киселу абуку и да преступи Богкиго заповћств, и з 6 огђ тога да изгуби paii. АдамЂ е био врло добарЂ човекЂ, ерЂ онђ е био први човекЂ, а у оно време први лгоди били су добри и искрени. АдамЂ е био добарЂ човекЂ , но Адам-Ђ ч био подђ папучомЂ , слћдовагелно сви муа:еви кои су подђ папучомтЈ они су добрн, искрени и благи. Они слћдуго примћру првогћ човека, оии увиђаш да е то промисао Божш тако наредио да жена кон нема никаква оругки осимђ лепоте и суза. влада са свошмђ нћжностћу надт> оружанимЂ лшдма.

р it ii ЕД е.

— Велик математикЂ Нготонђ . кои е радо пушно, биаше често тако разтроенЂ и замишлћЂ, да е еданпутљ у краинћмЂ разтроенго зграбио прстЂ едне до нћга седеће госпе, да нбимђ напуни свош лулу. — бданЂ простакЂ добио е едномЂ на лутрји грданЂ капита .1ђ, и желио е, да се одђ тогђ времена сђ вишимђ класама дружи и у одличнин дружтва долази. Онђ запита дакле свога берберина, кои баше врло препреденЂ, како ће се онђ владати и обходити у великомЂ и отмћномЂ дружтву БерберинЂ му одговори.- „Обуци црнЂ ФракЂ, па неговори ништа !" — НекадашнБи енглески први министерт. лордЂ НортЂ имао е обичаи, да често заспи при дугимЂ иЈнепринтнимЂ беседама неки и неки членова парламента; но међутимЂ, докђ е онђ спавао, прибележивао ч нћговтз секретарЂ главне точке беседе противне партае: и тако е лордЂ одма, чимђ е само погледЂ на ове бележке бацио знао, шта ц му на то одговорити ва.ш. ПриликомЂ рћшаванн едногЂ питана, тичућегЂ се Флоте и морепловства, еданЂ членЂ нашао е за добро да изложи целу историго бродарства. почевши са НоевимЂ ковчегомЂ па терашћи тако до вре мена велике шпанске Флоте подђ кралБицомЂ енглескомЂ ЕлисаветомЂ (то е онаи догађаи изђ 16. века, кадЂ е силни и горди шпански кралБ Филипђ [Ј. хтео са силномђ флотомђ покорити Енглеску, кое му е несрећно испало за ру комђ ). У томђ башЂ тренутку разбуди се лорДЂ НортЂ, и мислећи. да га е нћговт. секретарЂ пробудио запита овога. „Допле е већт> дошао са сеоимђ говоромЂ членЂ парламента ?" — иДо кралБице Елисавете" , блиге одговорЂ секретара. СанБивЂ и нераз положенЂ лордЂ одговори: „За бога, uito ме нисте оставили, да преспавамЂ Јоштђ неколико столћтиа."