Šumadinka

У Б еограду 5. Лнуарин 185 7.

1УМДДНВКА

§ I % Ш А

жм&шжшвм#ш» 9 шжшљшж ш шшшшшш УчредникЋ и издавателв ЛгобопнрЂ II. Непадовнћ'«*.

ТЕЧ. VI*

Ован листт> излазн Втсрникомт., Четвртвомт> н Суботомт. на по табака. Цена иу е за 3 мес. 4. за пола Ttf год. 8 а за цсиу год. 16. цв. За огиасе плаћа се 3. кр. ср. одт. врсте за едан-путт. а 5 кр. ср. за трнпутт.. »У » "

С р

а.

Цео светл око едне томке се окреће, Веиико и мало тражи станакЂ среће : Оваи j едноме, таи у другом-в чему Сваки у ономе, што се свиди нћму, Што едни презиру, мрзко имч> е веле, То е другим' предметг. наитоплие жеић, Где едаиг. налази свое задоволБСТво Ту нанвеће другогч. мучи н^спокоиство. Што еднога бл.-^Јки и душу му крепи Одт> тога се други ужасава , стрепи. бданг, саблн) паше у битку се спрема, Други надљ папиромг ради среће дрема; бданЂ морем-b нлсви, златна брда тражи, Други са одеждомг> свештеномг. се блажи; бдангЈ жели вароиш и златомг. се кити, Други у пустинго и пештеру хити. М н и м а e лшдска срећа теке сенка сама, Но када бм и та бмла постоана ! ■—• Судбина се наша различно окреће И по неравнини иде точакг. среће: бдант. весо игра, а други унива, 6дант> славу сбнра, а други ужива; Кои први бнше, последнБи е сада, Ко с' гоче славлнше, данасљ горко страда. Неправилно коло света e овога, Неумитпа судба есте одвећљ строга : Данас-ћ човекг. благо на гомилу слаже, Сутра веће други нвиме разполаже; ДанасЂ нкђ и богатЂ диже c' и поноси Сутра одћ другога кору леба проси; Данасн дворе зида, да с' у нг.има слади, Сутра beh 'b умире одђ велике глади; ДанасЂ у слободи сладки су му данци, Сутра већг. га тиште тешкогг. робства ланци. Све на свету пада, све подлежи мћни; И то сауда влада по целои веелени. вданЂ гпрема лађе и по мору блуди. Ал не* ')ж' да нађе за чии' срце жуди. Бруннт> ветарт> дуне, присну беде Ееће, Лађе се утоие — ето станка среће; —

Други опетЂ мислн, да у слави стои, Оно, што ће душу да му узпокои, Па поради тога у ратЂ и бои хити, Да победнимЂ венцемЂ славе се окити. Али га залуду ратна слава дражи, КадЂ неможе наћи , што mv срдце тражи. ЗалудЂ жанћ плоде свое ратне службе, КадЂ иодлећи мора законима судбе; ДанасЂ душманина побеђена гледа, Сутра нћму самомЂ други заповеда! Неки опетЂ себи прилтелћ тражи Да са нвима беде у животу блажи, Али среће нема ни на томе путу, И — све се судбине покорава скуту. 6рЂ докле е богатЂ, дотле г' сваки пази, И дотле с' принна сувише налази, А чимђ мало склизне и допадне беде ; Принтелћи неће ни да га погледе НекогЂ случаи какви до нечегЂ узнезе И онђ лакоуманЂ одма се понесе Блага има доста разкалашно живи Кои га познае чуди се и диви, Ни одђ когђ нестрепи а многима суди 36 огђ власти и блага ласкаго му лгоди Но ништа на свету за дуго нетрае, Нит' вечито еудба штогодђ ко»1е дав. Онђ падне, и блага нћговогЂ нестане Пре него га злоба гонити престане! —• Тако све на свету еднако с' окреће И садЂ е већЂ коровЂ што 6iiauie цвеће. Тако судба срећу суновратЂ обара И гочашнћ сласти у пеленЂ претвара. Тако животђ земни самомЂ с' тугомЂ рани Докђ се трошно тћло у гробЂ несарани! Нигде нема среће нигде нћна стана, ГдегодЂ има ноћи и белога дана. Пре ће лрко сунце за навеки заћи, Нег' што ћемо срећу овд' на земиљи наћи. Свј г д' е сама беда, свуд' неволн клета, И туга е обшта владателвка света. I. Драгашевкћ-в.