Šumadinka

ла дрпати, оиђ iofi е ножеиЂ губицу ранио; да се иие овои7) средству досетио. лисице би за кратко време и нћга поеле. Наипосле се иакупи толико лисица, и то тако гладни, да су већљ на све стране прогризле дебелу кожу мечке, и почеле чупати месо. ТумбулЂ мисллше, да ће онг> лисице заплашити и разгерати , ако само изскочи наполћ , и онћ се ако забри нуо, да ће оне поести нћговЂ заклоиљ одг. страовите поларне зиме, и оставити ra тако на леду и венвици, да се смрзне, а и у овоме положенш био е у оиасности ; да ће и нћга лисице поести. Тако е провео онљ страовиту и мучителну ноћљ : наиносле продре мало светлости крозг. горнш част!> тћла мртве мечке , ч онћ садљ види , да га само јоштћ ребра нћна закланнк), кроз?! коа су лисице провлачиле свое губице и дрпале нћгове алг.ине. Садг. намисли Тумбулг., да !и заплаши асномг. вик^^мг. . но у таи ма пукоше неколико пушака . Неке ПЈ'шке згоде мртву мечку , но на срећу . Тумбула ни еданг. куршумв не рани. Онг. садт. викне, што е игда могао: „Халло, халло !и чимг. лшди, чуш човеч1и гласљ, они npeci ану одђ пуцанн. Они су пуцали на лисице , кои е ту стотинама било. ергз да нг)ИОвг> думенциа — то су сирћчг, били они исти морнари с г> лађе — у мртвои мечки лежи, то нису они ни у сну саннли. — Кадт> су сирћчг. матрози видили, да Тумбула никако нема. да се лађи врати, заклгоче они, да ra траже, премда су врло слабу надежду имали, наћи га ioniTib у животу. Премда е Тумбулљ савг. био испрланг. одг> крви лтечке . они се ипакг> одг> радости и у усхићенш сђ нбимљ изгрле, и одведу га лађи као у некомг, триумфу. Оваи чудновати догађаи произвео е у Eur.iecкок велико узбуђенћ и смеи, и принео е млого томе што е Тумбулљ постао после капетанг. едне лађе, кон е на сћверг. у риболовг. шола. М II р О !; II ». Ручакг. Кадг> човекг> око подне што годг> еде, то се зове ручакг>. У старил времена кадг. е свашта било евтино, и кадг. е свакг. одг> софре устајо ситг> , то се звало обћдг>. Садг. пакг>, кадг> човекг> неможе ситг> ни да се наеде а камо-ли да се обћде , незове се више обћдг^, него само ручакг> , то естг>, узме нешто изг. руке те поеде.. па доста. Што е годг. светг> изображенји, и што е годг, већа скупоћа а мана плата, то се обично све доцние ручава. Наши старн ручали су кадг> су годг> били гладни: млоги јоштг. намте кадг> се ручало око 10. сати, пре неколиЕ!о година свуда се ручало у 12. сати, сада већг> ручава се у еданг. сатћ. После неколико годика ручава ће се у 3. сата . а ако се трговцима трговина, селнцима данакг>, чиновницима плата, неповиси, онда ће се и ручати и вечерати у 6. сати. Што се годг> до садћ далћ напредова.т, ручакг> се све далћ нзмицао, ако ова соразмћрностБ Јоштг. дуго остане, онда ће се ручкови сасвимг> измаћи. У гладнои 1847. год. читао самг. у едномг. минхенскомг> листу слћдушће : „еданг. кемикер-ћ у Локдону пронашао е после млогогодишнћгг. изпитиванн, да се два зрна пасулн могу тако сготовити, да одг> та два зрна еданг. човекг> може савршено еитг> бити; хановерско правителство па таи гласг>. одма е по-

слало двоицу да то важно изобретение науче, за свое чиновнике н учителћ". У тои гладнои години свакг. се истина томе зачудио , али свам! се обрадовао томе изобретениш. Млоги су мислили, кадг> е човекг> кадарг> изнаћи телегра«>г>, онг. е кадарг. пронаћи и то, да се човекг> одг> два зрна nacj'na насити. Кадг. ономе кемикеру што е то огласио, добро плате , да 1"мг> каже ту вћп.тину, онг> имг> одговори: то е цћла истина, да човекг, сг> два зрна пасулл може ситг. бити, ево вамг> два зрна пасулл понесите са собомг., оћете-ли ви еити бити то а незнамг., али а ћу са о<го што cre ми дали за та два зрна бити ситг> неколико дана. Зарг> ние то вћштина?" Другомг> е опетг> пошто му e онаи платио у писму одговорио: „узмите два зрна пасула, метите обадва зрча у едну оку свинг.скогг> или говеђегг> меса, па то заедно изпеците и поедите, па ако пебудете сити онда нисте човекг> него медведг.. ii> •» б <tli JS IK. !t| Иутованћ по алџирскимг, пустарама пћшице врло е тежакг> задатакг> за воинике. Пре неке године описивао е еданг. Французг. овакавг. еда г п> маршг> изг. Орана у Мостаганемг., кое износи двадесотг. и патг. сати. Првога дана хтела е воиска прећи шеста сати места, и учинити конакг. кодг> бунара ГудДела. На целомг^ овомг> простору ние било узпутг> ни tann всде, ни ^рвета , оа ни чбуна, иза кога би се човекг> могпо заклонити одђ сунчане препеке, коа све живо сажиже, и предћлг> у врелу усиану пустаоу претаара. Већ(> у 9 сати уготру била е врућина несносна, и износила е 45 степг.ци. Мл оre воијјкк« ударииа 4? non.m , и они паДВу ЛГртОИ НВ уСИину землш : око еданаестг, сати пало е в» ћг> преко 200 лшди у несвестицу; едан i> одг. неи сишао е сг. памети, и конаници морали су узети пешаке на «онћ, да би iii само одвукли да се иескои-заш одћ снлнг жеге пламенитогг. сунца. — Па и сами ј агарци, кои су носили пртлигг, официра, попадали су и поманвкали готово сви , а одг> паса, кои су узг. воиску ишли, н»:в дошао ни еданг. на ,чћсто свога опредћленл. —- У едномг, бош између Черкеза и Руса догодио се пре неки година слћдушћи занимлБиБи случаи. вданг> планинацг, (Черкезг.) излети безг. оружа изг. редова свое браће, улети међу Ру< е и падне на колена предг. еднимг, козакомг., вичућк изг. свега грла : „Саег,, сасг. !" Кадг> су ra затимг, одвели ђенералу , онг> из«еи овомг, сг. изразомг, наивеће туге и очаана, да су Руси мало пре у истомг, овомг. бош заробили нћговогг, брата, да онг> неможе беаг> нћговогг, брата живити, и молио е са сузама ђенерала, да му брата или поклони . или да ifi обоицу на едномг, мћсту погубити даде. Руски командантг^, тронутљ као и сви околостоећи пламенитомг. братскомг, лгобави, вратио е. великодушно брата брату , кои се затимг, са еузама изгрле. Они се затимг, закуну , да веће никадг, више npoTHB'b Русие воевати , па макпрг> ifi нвиова браћа планинци зато и убили. -- Наскоро по овомг. догађаш разпламти на иово бои између Руса и Черкеза, и кадг> су се узбиени Черкези итно натр«гг> повлачили, наиђу Руси при потери на два мртваца, кои су за ноге обешени билич То биау опа споменута браћа, кои су жи-