Šumadinka

94

„На сваки начинЋ, ерт, треба посие госпоичну вашу нћерг, натрагЋ да одведемЂ, кадљ ви кодђ генерала остнаете". „Како ћу вамг. за толику доброту биагодарити ?" „Да ми оставите да и вашу кћерв тштљ избавимљ". „Н вамЋ се у свему подпуно повћравамг.". И затимт. узме шеширг. у руке и погаси свеће. Ми се спустимо низђ степене према месечини, кон е крозг. прозоре ходнина светлила. На капш узме онђ свого кћерв подђ руку; а н самБ на 10. корака за нћима ишао. За неколико минута доспћмо до куће генералове. Тада имт> се л приближимЂ. „То е добарљ знакг." рекнемг. ; „изволте садљ rope, а н ћу овдћ господичну чекати" „1оштљ еданпутг. хвала вамг., и сг. Богомг.", одговори отацт. нћнг. и пружи ми руку. „6 зикђ мои нема доволбно речи, да изрази, шта за васљ у овомђ тренутку осећаиЂ. НонадамЋседа ће Богг. кадгодЋ дати, да вамг, moio благодарноств дћломг. покажемг.". На то му ништа не одговоримг., но само стиснемг. му руку. Онг, уће у кућу а за нћимв и нћгова кћи ; но на измаку притисне ми и она руку. Не прођу ни десетг. минута, а она опетг. изиђе. „Каио e ?" запитамЋ н. „Вашг. принтеЛБ Марсо заиста е вреданљ да вашг. буде принтелБ, ерг. e валннг. човекг.. Видио е да би н рада била, да се до полазка нвиовогг. одг. отца не раздваамг.. и садљ ми нћгова сестра спрема креветг. у своiofi соби. Сутра до мрака отацг. ће мои бити сасвимг. у сиг .урности; сутра —ако мислите, да е благодарностг. едне чувствумће кћери, noiofi сте отца ви избавили, вредна да е примите — дођите око десетг. сати у вече у познати сокакг,, гдћ а живимг., и увћрите се сами, колико самг. вамг. признателна". „О, зацћло ћу доћи. €л' вамг. i'oihtt. uito рекао, да ми кажете ?" „Онг. вамг. благодари за вашу билету , и моли васг. да ме одма кг. нћму пустите. да се кг> нћму вратимг.". „Идите дакле драга Хелена i" рекнемг. н , и наипре уватимг. е за руку и метнемг. исту на мое срце. Као и к>че она ми пружи чело и одговори: „Сутра има ћемо више времена". Докг. самг. ioK мое устне на челу држао, држао самв на моме срцу притиснуту несамо нћну руку, него и груди нћне кое су дко одскакале, и само срце нћно, кое се чинило да гласно куца. Кадг. се раздвоимо н се вратимг. кући више радостанг. душомг. него икадг. пре. Да'л е то одтуда долазило, што самв знао, да самг. добро и благородно дћло учинио? Или е узрокг. томе било ово дражестно створенћ, кое самт. већг. почео страстно волети? Незнамг. да'л самв ту ноћв спавао или буданг. био. Но толико се добро опоминћмг., да самБ све красоте и милине природне у себи осећао. Ноћв ми се учини година, а данг. се одужи као вћчностБ. Хтео самБ и силомг. време напредг. да терамљ, и да ra опетг. задржимг., да неби ни еданг. тренутакг. одг. живота изгубио , кои ми е у овакои сласти Јоштг. остаао. Идуће вече био самв у деветг. сати већг. у ономг. познатомг. сокаку, и чекао самБ на уговореномг. месту. Ние прошло ни по сата, а а Хе-

лену угледамг, гдћ са стране долази. Чимг. до мене дође, обавие ми руке око врата, и проговори: „Избавлћнљ! Отацг. ми е садг. сасвимг. избавлћнг.! И ви сте нћговт, избавителБ ! О, да знате како васг, лгобимг. и волимг.!« Четрнаестг, дана после овогг. састанка добие Хелена писмо, у комг. iofi се авлнло , да ioK е отацг, срећно у Енглеску дошао. Другогг, дана затимг донесемг, iofi пасошг., кои самБ преко приитела извадио да и она иде. Кадг. ra у руке узе, полете iofi сузе, погледа ме жалостно и проговори: „Зарг, ви мене тако волете ?" „Волимг. васг. већма одг. мога живота", одговоримг. н „но вашемЂ самБ отцу дао мок) поштену речБ, да ћу васг. избавити и кг. нћму послати, па ту речБ морамг. лре свега одржати". „Онда знаите да л мок> речБ немогу одржати", рекне ми она. „Ако сте ви тако тврди, да мене можете пустити да идемг., л самБ толико слаба, да се одг. васг. немогу растати". Д е загрлимг. и полгобимг., и она по несрећи у Паризу остане. (продужение слћдуе) BI а л е u р is ч е. {BiiuTa крађа ) — Изг. Француске вароши Тулуза двлди) новине слћдугоћи догађаи изг. когг. се види, да удалћние Француске провинцие нисуувћштини крађедалеко иза Париза натрагт. осгале: бдна богато обучена госпоа дошла е на сдиномб интову предг. едну помодарску трговину, и уђе унутра, да пазари. Госпон е покуповала млого фини ствари, даде себи рачунг. направити, и понуди првогг, у дућану калфу, да сг, нБомг, иде на интову нћнои кући , гди ће му нћнг. касирг. рачунг. исплатити. КалФа сћдне сг. rocnoioM^. у интовг.; кола одезде и стану иредг. едно грдно здание. Госпон уђе сг. калфомг. у едну велику салу, гди ifi прими еданг. озбилБНогг. и достоАногг. изгледа човекг.. „Свршите сг. овимг, господиномг. посао", рекне госпон овомг. човеку, — затимг. оде наполћ и за неколико тренутака одтутнБи онана интову. Кадг. е калфа позадуго био самг. са онимг. човекомг,. кои ra е одг, главе до пете пазлБиво мерио и проматрао, досади му се наипосле, и онг. рекне ономг. господину нестрпелБиво: „Н молимг. за новце". —• „Шта?" — fl молимг. да ми исплатите штоФОве, шалове, мараме, свилу, и т. д". — „Будите ви безг. бриге , н ћу за то добарг. стонти". — „За шта ћете добарг. сталти ?" — „За ваше оздравлћнћ; будите само на миру". Сирома калФа мислиое.да има посла са кућевнимг, иастоиникомг. отмћне roспое. а онг. е у самоК ствари стоао предг. лћкаромг. тамошнћгг. заведениа за луде. Госпол е сирћчБ, пре него што е отишла у болту, да пазари, говорила томе лћкару, да ће му довести свога млађегг. брата, кои е лудг. и кои себи уображава, да е онг. калФа некакве помодарске трговине, па у лудилу своме све еднако иште новаца за продате шалове и штоФове и проче. Лћкарг. пакг. са свое стране мислио е , да има предг. собомг. лудогг. човека, и хтео е сг, НБИме као сг, таквимг. и да поступа. КалФа е искао, да му се исплати рачунг., а лћкарг, му е понудио већг, спремлћну за нћга собу међу другима сумашедшима. Младићг, се разлготи и развиче, и то лћкара шштг. већма утврди у томе, да е онг, заиста лудг.. Већг. е хтео лћкарг, да употреби насилна средства и да ra одведе у ладно купатило ; кадг. наедавпутг. заиште