Šumadinka

no.no у ав.11и kohL изпрегоше, гробић затворнте и одоше, а кола мртвачка пуна несрећни лешева оставише. Beh-!i самБ имао воинј , да за нћима идемв; али нешто, незнамћ шта, држало ме е као прикованогЋ за столицу. Крозљ сво тћло прође ми еза. Заиста нисамв био страшЛјБивб ; ho хука онога ветра, плгосакљ оне жестоке кнше шкрипанћ дрва иод су се изг. корена ниала , звижданћ воздуха ветром-b узколебанога , кое ми е свећу сваки часв хтело угасити: све ово пробуди ми у срцу неку страву, нол ми одг. мое косе крозљ цћло тћло прође. У еданпутљ учини ми се, као да неки тихи но уедно тујкни гласЂ име „Албергт," изговори; таи гласЋ као да е изг. олтара долазио. О! fl скочимђ са столице. „АлбертЂ!" бдно едино створенћ на свету звало ме тимђ именомљ. Узверене очи пођу ми као саме одг. себе по малои капели, за кого. иолико е мала била, свећа нне достизала, да све углвове осветли , и уставе се на џаку , у олтару наслонћномЂ на коме е крваво и незатегнуто платно показивало, сђ чимђ е напунКнЂ био. У исти ма. кадЂ ми се очи на џак/ зауставе, повтори исти гласЂ . но само јоштђ слабие, 10штђ тужние исто име „Алберте !" Н се стресемЂ одђ ужаса и са†претрнемЂ : таи гласЂ чннио се да пзђ самогЂ џака изнутра излази. ОпипамЂ се да би се увћрио, да ли снивамЋ или самБ буданЂ; па онда укоченЂ као окаменћнЂ човекЂ пођемЂ сђ опруженимЂ напредЋ рукама, и кадЂ до џака дођемт,, завучемЂ руку у нћга. Тада ми ce учини . као да се неке устне шштђ номало вруће за мого руку прилепише. УжасЂ ме овлада до тога степена да ми сама величина тога ужаса слободу улие. Н узмемЂ рукомЂ едну главу, одћ кое су вруће устне руку мого дирнуле, одемЂ посрћући до асхала натрагЂ , клоиемЋ на столицу 5 а т у главу метнемЋ на асталЋ. Ахђ , кадЂ погледимЂ , вриснемЂ страовитимЂ гласомђ . Та глава • —- одђ кое су устне шштђ помало вруће биле а очн упола затворене — то е била глава мое Хелене. Помислимђ да самв полудио и викнемЂ трипутЂ! „Хелена, Хелена , Хелена !" При трећеМЋ узвику отворе се нћне очи , погледе ме, пусте две сузе , и пошто неки влажни пламенЋ изђ нби засветли, као да башЂ тада душа изађе, затворе се опетЂ, и више се никадЂ неотворе. УстанемЂ изванЋ себе , у самомЂ бћснилу и очапншо; хтео самв утећи , но при устаннго запне ми капутљ за асталЂ, оваи се стровали, обори свећу, кон се угаси, а сђ нћоме и ону главу, кон се одкотрлд, па и мене за собомЂ повуче. На землБИ лежећи учини ми се, као да опетЂ бидимђ ону главу пореДЂ себе, и нћне устне као да мое додируго, ладанЂ знои нробие ме свега, узданемЂ 1оштђ едаинутЋ силно и паднемЂ у несвеств. СутраданЂ нађу ме гробари у капели, ладна као мермерЂ на коме сзмб лежао. Хелена по писму свога отца, кое е полицил отворкла, разпозната , била е истогћ гочеранћгЂ дана затворена, одма осуђена и у вече погублћна. A она глава, кон е кђ мени говорила, оне очи , кое су ме погледале , оне устне , кое су мое устне додирнуле биле су устне, очи и глава Хелене.

Дуго времена затимЂ лежао самв ненадагоћи се животу и едва су ме вћштина лћкарска и мон снажнапри. рода могли одћ смрти спасти. 1И а л е ii р н ч е. О великомг Петру — ЦарЂ ПетарЂ позове едномг, све стране при нћговомЂ двору посланике, да сћ НБИме предузме увеселителну шетнго у Кронн1татЂ, где имђ е хтео показати нека нова зданин и броднице а и едну частв свое Флотте, кои е већЂ спремна била , да се пусти на широко море. Посланици уђу сђ царемЂ у едну холанд. ску лађу, на Koiofi е самЂ царЂ думенЂ управлно. Кадг су у финскомђ заливу већЂ били на по пута дигне се противанЋ ветарЂ са запада. У исто време примћти царЂ на далнћмЂ хоризоиту маглу и тавне облаке , и дви сапутницима да ће се бура дићи. Већина између н &и заплаше се, и то у толико више, што су они примћтили, да е неустрашими думенџии, ПетарЂ, дао савити едра и викне матрозима, да добро мотре и да наопрезу буду. Неки изђ друштва, кон су видили да лађа више кђ Петробургу, него напредЂ кђ Кронштату иде, и да се часЂ на eдну часЂ на другу страну нил , предложе нћговомЂ царскомђ Величеству, да л' не би болћ било, вратити се у ПетробургЋ, или барЋ пристати сћ лађомЂ у ПетергоФЂ? Но oiiii добиго одћ цара, коме се предстовћа опасноств ние ии у пола онолика учинила, колико нвима, за одговорЂ: „Небоите се ништа !" — МеђутимЂ се дигне страовита бурл у друштву са олуиномЂ , плгоскомђ и грмлавиномђ . таласи су занлгоскивали и у саму лађу, и чинило се, да ће разнрено море трошну лађицу прогутати. Опасностг, е била очевидна , и на лицу свиго могао се видити изразЂ самртногЂ страа , само не на лицу Петра и нћгови морнара. Управлагоћи n3i. свиго сила думеномЂ и издавагоћи заповћст!. своимђ вћрнимЂ и отврдлимЂ морнарима, ние царЂ ПетарЂ ни наиманћ пазио на говорЂ и молбе страни посланика докђ наипосле еданЂ између ови цару у наивећемЂ стра^у свомђ рекне: „За име Бога, н молимђ ваше царско величество, да ce вратимо у ПетробургЂ и.1 и у ПетергОФЂ, и молимђ васЂ да се размислите, да мене ние мои кралБ послао у Русиго, да се овде безЂ неволћ у море утонимЂ. Ако се а овди удавимЂ, као што е сва ирилика, да ће бити, онда ће Ваше Величество за то кодђ могђ двора одговарати". — ЦарЂ се на ове рћчи и у наивећои овои опасности ние могао одђ смен уздржати и одговорио е посланику сђ наивећомЂ ладнокрвносћу: „Господине Л. , ако се ви утопите онда ће мо се и ми сви утопити, и онда неће взшђ дворЂ имати одђ кога тражити за то рачуне". Но кадЂ е међутимЋ изкусни думенџин увидио, да се већЂ више неможе против-b бур i, и таласа борити , онђ скрене на страну, избави се срећно изђ бурћ и дође у пристаниште нћговогЂ увеселителногЂ двора ПетергОФа; овди поврати онђ сапутницима своимћ душу сђ вкусномђ вечеромЂ и маџарскимЂ виномб па ту сђ нБИма и преноћи. У зору отиде онћ самЋ на лађици CBoiofi у КронштатЂ, и пошлћ оданде неколико чамаца сђ поузданимЂ и вћштимЂ морнарима no госте свое у ПетергоФЂ. (Записке о Египту) — На питанћ вдногЂ иазови-учеиогЂ човека, кои е свого мудроств по меанама прода-